Slučaj nestanka pčela - Ema Brajs (Emma Bryce)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-case-of-the-vanishing-honeybees-emma-bryce

U prošloj deceniji populacija pčela u SAD se alarmantno smanjila, dosada neviđenom brzinom. Ovo je loša vest za ćupove s medom ali i za nas, jer nas pčele hrane i na drugi, značajan način - oprašivanjem useva. Ema Brajs istražuje moguće uzroke ovog poremećaja i propasti kolonija.

Lekcija: Ema Brajs; animacija: Lilijan Čen.

U toku je ekološka misterija,

koja počinje naizgled beznačajnim detaljem

koji otkriva katastrofu globalnih razmera.

Jednog dana primećujete

da je med koji trošite za tost poskupeo.

Umesto da pređete na džem,

istražujete razlog poskupljenja.

Naići ćete na nešto šokantno.

Broj domaćih pčela u SAD

se alarmantno smanjio.

Ovo smanjenje je preveliko

da bi moglo da se objasni
uobičajenim razlozima uginuća pčela:

bolesti, paraziti ili glad.

Na mestu zločina
skoro da nema odraslih pčela u košnici,

osim možda usamljene matice
i još nekoliko preživelih.

Košnica je puna netaknutih zaliha hrane
i legla nerođenih larvi,

što sugeriše da su odrasli otišli
ne čekajući da se larve izlegnu.

Posebno je strašno to

što u blizini nema hrpe pčela
koje su uginule ili izdišu.

Ili su zaboravile put nazad do košnice,

ili su jednostavno nestale.

Ovi misteriozni nestanci nisu novost.

Ljudi su vekovima sakupljali med.

Do 1600. godine, dok evropski doseljenici

nisu predstavili podvrstu Apis Mellifera,

nismo gajili pčele.

Od 19. veka pčelari su beležili

povremena masovna nestajanja

i davali im zagonetne nazive,

kao što je bolest nestajanja,
prolećno išćeznuće

i jesenji kolaps.

2006. su gubici obuhvatili

više od polovine svih košnica u SAD,

tada je ova pojava dobila novi naziv:

kolaps kolonija.

Najstrašnija stvar oko ove misterije

nije to da ćemo ponovo
morati da koristimo šećer u čaju.

Uzgajamo pčele zbog meda,

ali one takođe i oprašuju useve

i generišu trećinu
američke proizvodnje hrane.

Kako da nađemo krivca za ovu nesreću?

Evo tri moguća krivca:

Dokazni predmet A: štetočine i bolest.

Najozloglašenija je varoa,

minijaturna crvena štetočina
koja napada pčele i hrani se njima

i prenosi patogene
koji zaustavljaju rast pčela

i skraćuju njihov životni vek.

Dokazni predmet B: genetika.

Matica je srž zdrave košnice.

Danas, od milion matica
koje se distribuiraju

u košnice, samo malo njih potiče
od originalnih matica,

i zato se javlja sumnja o manjku
genetske različitosti,

što može da oslabi otpornost
protiv patogena i štetočina.

Dokazni predmet C: hemikalije.

Pesticidi koji se koriste
u komercijalnim košnicama

i na usevima, za odbijanje parazita,

mogu dospeti u hranu i vodu
koju pčele koriste.

Istraživači su otkrili da neki pesticidi

oštećuju pčelinju sposobnost orijentacije.

Imamo mnogo indicija

a nemamo jasne tragove.

U stvarnosti,
naučnici koji istražuju slučaj

suočavaju se sa neslaganjem
u vezi sa uzrocima propadanja kolonija.

Zasad se smatra da su
više faktora uzrok tome.

Ne mora da znači da pčele
izumiru, ali zbog njihovog manjka

oprašivanje je slabije,
a cena hrane raste.

Stoga je od ključnog značaja da se reši
problem nestajanja pčela.

Manjak meda bi mogla da bude neprijatnost

ali manjak useva bi nas stvarno štrecnuo.