Return to Video

Kako odgajati crnog sina u Americi

  • 0:01 - 0:03
    Tokom odrastanja nisam uvek shvatao
  • 0:03 - 0:06
    zašto su me roditelji terali
    da poštujem njihova pravila.
  • 0:06 - 0:09
    Recimo, zašto sam baš morao
    da kosim travnjak?
  • 0:09 - 0:11
    Zašto je domaći zadatak bio toliko važan?
  • 0:11 - 0:15
    Zašto nisam mogao da stavim
    gumene bombone u svoju ovsenu kašu?
  • 0:15 - 0:18
    Detinjstvo mi je obilovalo
    takvim pitanjima.
  • 0:18 - 0:22
    To je normalno kada ste dete
    i shvatio sam da je ponekad najbolje
  • 0:22 - 0:26
    da slušam roditelje, čak i kad
    ne razumem baš zašto.
  • 0:26 - 0:29
    Ali nije da nisu želeli
    da razmišljam kritički.
  • 0:29 - 0:32
    Njihovo roditeljstvo je uvek težilo
    smanjenju tenzije
  • 0:32 - 0:36
    u shvatanju realnosti sveta
    između mene i moje braće,
  • 0:36 - 0:40
    trudeći se da nikada ne prihvatimo
    status kvo kao neizbežan.
  • 0:40 - 0:43
    Shvatio sam da je ovo, samo po sebi,
  • 0:43 - 0:45
    bio veoma svrishodan oblik obrazovanja.
  • 0:46 - 0:50
    Jedan od mojih omiljenih edukatora,
    brazilski autor i akademik, Paulo Freire,
  • 0:50 - 0:53
    govori prilično direktno
    o potrebi za obrazovanjem
  • 0:53 - 0:57
    kao alatom za kritičko osvešćenje
    i humanost.
  • 0:58 - 1:01
    U svojoj najpoznatijoj knjizi
    "Pedagogija potlačenih"
  • 1:01 - 1:05
    ističe: "Niko ne može
    da bude autentično biće
  • 1:05 - 1:07
    dok sprečava druge da to budu."
  • 1:08 - 1:12
    U poslednje vreme sam dosta razmišljao
    o ideji humanosti,
  • 1:12 - 1:15
    naročito o tome, kome se na ovom svetu
    pruža privilegija
  • 1:15 - 1:18
    da se smatra potpuno humanim.
  • 1:18 - 1:21
    Tokom poslednjih nekoliko meseci,
  • 1:21 - 1:24
    svet je posmatrao kako životi nenaoružanih
    crnih muškaraca i žena,
  • 1:24 - 1:28
    bivaju stavljani u ruke policije
    i odbora za građansku samozaštitu.
  • 1:28 - 1:31
    Ovi događaji i sve
    što se posle toga odvijalo,
  • 1:31 - 1:33
    vratili su me u moje detinjstvo
  • 1:33 - 1:37
    i odluke mojih roditelja
    vezane za odgajanje crnog dečaka u Americi
  • 1:37 - 1:41
    nisam uvek razumeo onako
    kako sada razumem.
  • 1:42 - 1:46
    Razmišljam koliko im je bio težak
    i duboko nepravičan osećaj
  • 1:46 - 1:50
    što su su morali
    da skrate delove mog detinjstva,
  • 1:50 - 1:53
    samo da bih se mogao vratiti uveče kući.
  • 1:53 - 1:55
    Na primer, sećam se kad sam jedne noći
  • 1:55 - 1:59
    kada sam imao oko 12 godina,
    na jednoj jednodnevnoj ekskurziji
  • 1:59 - 2:02
    moji drugari i ja smo poneli
    pištolje na vodu
  • 2:02 - 2:06
    i pretvorili parking hotela u naše lično
    vodeno bojno polje.
  • 2:06 - 2:08
    Krili smo se iza automobila,
  • 2:08 - 2:11
    trčeći kroz mrak koji se pruža
    između uličnih svetala,
  • 2:11 - 2:14
    uz bezgranični, sveprisutni smeh
    širom trotoara.
  • 2:14 - 2:16
    Ali za 10 minuta
  • 2:16 - 2:19
    moj otac je izašao,
    uhvatio me za podlakticu
  • 2:19 - 2:23
    i odveo me u sobu
    sa neprepoznatljivim stiskom.
  • 2:23 - 2:24
    Pre nego što sam
    išta uspeo da kažem,
  • 2:24 - 2:28
    i da kažem koliko me je obrukao
    pred drugarima,
  • 2:28 - 2:31
    prekoreo me je što sam bio
    toliko naivan.
  • 2:31 - 2:35
    Pogledao me je u oči,
    sa licem punim straha,
  • 2:35 - 2:38
    i rekao: "Sine, izvini,
  • 2:38 - 2:41
    ali ne možeš da se ponašaš
    isto kao tvoji beli drugari.
  • 2:41 - 2:43
    Ne možeš da se praviš da pucaš.
  • 2:43 - 2:45
    Ne možeš trčkaraš okolo po mraku.
  • 2:45 - 2:48
    Ne možeš da se kriješ iza bilo čega
    sem sopstvenih zuba."
  • 2:48 - 2:51
    Znam koliko je bio uplašen,
  • 2:51 - 2:55
    kako lako sam mogao
    da padnem u prazninu noći,
  • 2:55 - 2:58
    neko bi mogao pogrešno da shvati
    ovu vodu
  • 2:58 - 3:00
    kao dobar razlog da ovako nešto spreči.
  • 3:01 - 3:05
    Ovo su bile neke poruke kojima sam
    bio preplavljen čitavog života.
  • 3:05 - 3:08
    Uvek drži ruke tako da ih vide,
    ne pomeraj se previše brzo,
  • 3:08 - 3:10
    skini kapuljaču kada sunce zađe.
  • 3:10 - 3:13
    Roditelji su odgajali mene
    i moju braću naoružavši nas savetima,
  • 3:13 - 3:17
    morem znakova za uzbunu da ne bi neko
    isterao vazduh iz naših pluća,
  • 3:17 - 3:19
    pa da nam koža ostane samo za uspomenu.
  • 3:19 - 3:22
    Mogli smo da budemo deca,
    ali ne i kovčeg ili beton.
  • 3:22 - 3:25
    Time nisu mislili da ćemo postati
    bolji od drugih,
  • 3:25 - 3:28
    to su činili da bi nam sačuvali živote.
  • 3:28 - 3:30
    Svi moji crni prijatelji su bili
    odgajani uz istu poruku,
  • 3:30 - 3:33
    uz govor koji nam je održan
    kada smo bili dovoljno odrasli
  • 3:33 - 3:36
    da nas smatraju ekserom spremnim
    sahranjivanje sa zemljom,
  • 3:36 - 3:40
    kada su ljudi učinili naš melanin
    sinonimnim za nešto čega se plašimo.
  • 3:40 - 3:43
    Ali šta to znači detetu
  • 3:43 - 3:46
    da odrasta znajući da ne možete
    jednostavno biti dete?
  • 3:46 - 3:49
    Da su ćudi vaše adolescencije previše
    opasne za vaš dah,
  • 3:49 - 3:51
    da ne možete biti samo radoznali,
  • 3:51 - 3:54
    da nemate luksuz pravljenja greške,
  • 3:54 - 3:55
    da nečija izričita greška
  • 3:55 - 3:58
    može biti razlog zbog kojeg se
    ne budite ujutru.
  • 3:58 - 4:00
    Ali nas ovo ne definiše.
  • 4:00 - 4:02
    Jer imamo roditelje koji su
    nas odgajali da shvatamo
  • 4:02 - 4:05
    da naša tela nisu za metak,
    već za puštanje zmajeva,
  • 4:05 - 4:09
    preskakanje konopca
    i smejanje dok nas ne zaboli stomak.
  • 4:09 - 4:12
    Imali smo učitelje koji su nas naučili
    kako da dižemo ruke na času,
  • 4:12 - 4:13
    a ne samo da objavljujemo predaju,
  • 4:13 - 4:16
    i da jedina svar koje treba
    da se odreknemo
  • 4:16 - 4:18
    je ideja da nismo vredni ovog sveta.
  • 4:18 - 4:21
    Kada kažemo da životi crnaca vrede,
    to ne znači da drugi ne vrede.
  • 4:21 - 4:25
    Već zato što moramo da istaknemo
    da smo vredni postojanja bez straha
  • 4:25 - 4:27
    kada nam mnoge stvari
    govore da to nismo.
  • 4:27 - 4:29
    Želim da živim u svetu gde moj sin
  • 4:29 - 4:31
    neće biti smatran krivim od trenutka
    kada je rođen,
  • 4:31 - 4:35
    kada se igračka u njegovoj ruci ne smatra
    bilo čim osim igračke.
  • 4:35 - 4:39
    I odbijam da prihvatim da ne možemo
    da izgradimo ovaj svet u nešto novo
  • 4:39 - 4:40
    neko mesto gde dečje ime
  • 4:40 - 4:43
    ne mora da bude napisano na majici
    ili nadgrobnoj ploči,
  • 4:43 - 4:44
    gde vrednost nečijeg života
  • 4:44 - 4:48
    nije određena ničim drugim sem činjenice
    da su imali pluća,
  • 4:48 - 4:52
    mesto gde svako od nas može da diše.
  • 4:52 - 4:53
    Hvala vam.
  • 4:53 - 4:56
    (Aplauz)
Title:
Kako odgajati crnog sina u Americi
Speaker:
Klint Smit (Clint Smith)
Description:

Kao deca, svi dobijamo savete od roditelja i učitelja koji deluju čudno, pa čak i zbunjujuće. Ovo je shvatio jedne noći mladi Klint Smit, koji se igrao vodenim pištoljima na mračnom parkingu sa svojim belim drugarima. U dirljivom govoru, pesnik oživljava scenu preplašene i razbesnele reakcije svog oca.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
05:12

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.