Džef Smit (Jeff Smith): Biznis lekcije … iz zatvora

Džef Smit je proveo godinu dana u zatvoru. Ali ono što je otkrio unutra nije bilo ono što je očekivao - video je u ostalim zatvorenicima neograničenu domišljatost i poslovnu pronicljivost. On pita: "Zašto da ne iskoristimo ovaj preduzetnički potencijal u cilju pomaganja bivšim zatvorenicima da doprinesu društvu kada se ponovo nađu u njemu?" (Sa TED potrage za talentima: TED@NewYork. )

B.Dž. je bio jedan od mnogih zatvorenika

koji je imao velike planove za budućnost.

Imao je viziju. Kad izađe napolje,

nameravao je da ostavi drogu zauvek
i nastavi sa normalnim životom

i zapravo radio je na tome da spoji
svoje dve strasti u jednu viziju.

Potrošio je 10.000 dolara

da kupi veb sajt čiji su ekskluzivni sadržaj žene

koje upražnjavaju seks na luksuznim
sportskim automobilima ili u njima. (Smeh)

Bila je to moja prva nedelja
u federalnom zatvoru

i brzo sam shvatao da to nije
kao ono što vidimo na televiziji.

Zapravo, vrvio je od pametnih,
ambicioznih muškaraca

čiji je osećaj za bisnis
u mnogim slučajevima bio

izoštren kao kod generelnih direktora

koji su me obrlaćivali šest meseci ranije

kada sam bio zvezda u usponu
u Senatu države Misuri.

E sad, 95 procenata momaka
sa kojima sam bio zatvoren

bili su dileri droge van zatvorskih zidina,

ali kad su pričali o tome šta su radili,

pričali su to u potpuno drugačijem žargonu,

ali biznis koncepti o kojima su pričali

nisu se razlikovali od onih koje biste učili
na prvoj godini MBA studija u Vartonu:

promotivni podsticaji, nikad ne naplaćuješ
novom korisniku,

fokusno-grupisanje lansiranja novih proizvoda,

teritorijalna ekspanzija.

Međutim nisu trošili mnogo vremena
na ponovno proživljavanje vremena slave.

Većinu vremena,
svi su se samo trudili da prežive.

To je mnogo teže nego što možete zamisliti.

Nasuprot onome što većina ljudi misli,

ljudi ne plaćaju, poreski obveznici ne plaćaju,
za tvoj život

dok si u zatvoru.
Ti moraš da plaćaš za svoj život.

Moraš da platiš za svoj sapun,
svoj dezodorans

četkicu za zube, pastu za zube i sve ostalo.

I teško je iz nekoliko razloga.

Prvo, sve je procenjeno
za 30 do 50 procenata više

od onog što bi na ulici platio

i drugo, ti ne zarađuješ mnogo para.

Ja sam istovarao kamione.
To je bio moj posao sa punim radnim vremenom,

istovaranje kamiona
u skladištu za hranu,

za 5.25 dolara, ne po satu,
nego za ceo mesec.

Kako da preživiš?

Pa, naučiš da posluješ,
sve načine poslovanja.

Postoji legalan način poslovanja.

Sve plaćaš u markicama.
One predstavljaju valutu.

Naplaćuješ drugom zatvoreniku
što ćeš mu očistiti ćeliju.

Postoje donekle ilegalni poslovi,
kao što je vođenje berbernice u svojoj ćeliji.

Postoje i prilično ilegalna poslovanja:
od svoje ćelije napraviš prostoriju za tetoviranje.

I tu su i nelegalni načini poslovanja najgore vrste,
koje možeš prošvercovati unutra,

možeš prokrijumčariti drogu,
pornografiju,

mobilne telefone
i kao u svetu van zatvorskih zidina,

rizičnost trgovine se nagrađuje,
znači što je poslovanje rizičnije,

s tim će biti i profitabilnije.

Želiš cigaretu u zatvoru?
Od 3 do 5 dolara.

Želiš staromodan mobilni telefon
na preklapanje

koji je velik kao tvoja glava?
Tri stotine dolara.

Želiš pornografske časopise?

Pa, to bi moglo biti i do 1.000 dolara.

Kao što možete zaključiti,
jedno od glavnih obeležja

zatvorskog života je snalažljivost.

Bez obzira da li su to ukusno smućkana jela

od ukradenih ostataka iz skladišta,

oblikovanje ljudske kose
sa makazama za nokte na nogama

ili konstruisanje tegova od šljunka
u vreći za prljavu odeću

vezanoj za grane drveta, zatvorenici nauče
kako napraviti nešto od ničega

i mnogi od njih žele da prenesu ovu snalažljivost

koju su naučili u život van zatvora

i otvore restorane, berbernice,

započnu poslove ličnih trenera.

Međutim ne postoji obuka, nema ničega
što bi ih pripremilo za to,

nema nikakve rehabilitacije u zatvoru,

nema nikog ko bi im pomogao
da napišu biznis plan,

osmisle način da prenesu koncept biznisa

koji intuitivno zamisle u legalno poslovanje,

nema čak ni pristupa internetu.

I onda, kad izađu, mnoge države

čak nemaju ni zakon koji bi
zabranio poslodavcima da

vrše diskriminaciju nad ljudima
sa takvom pozadinom.

Dakle niko od nas
ne bi trebalo da se iznenadi

kad dva od tri bivša prestupnika
ponovo izvrše zločin

u roku od pet godina.

Vidite, ja sam lagao Federalcima.
Izgubio sam godinu dana svog života zbog toga.

Ali kad sam izašao,
zakleo sam se da ću uraditi

sve što mogu da bih bio siguran

da momci kao oni s kojima sam bio zatvoren

ne moraju da protraće više vremena
od onoga koje su već protraćili.

Nadam se da ćete razmišlajti o tome
da na neki način pomognete.

Nabolja stvar koju možemo učiniti
je da smislimo načine

kako da negujemo preduzetnički duh

i ogroman neiskorišćeni potencijal
u našim zatvorima,

jer ako mi to ne učinimo,
oni neće naučiti nove veštine

koje bi im pomogle
i vratiće se u zatvor.

I sve što će ponovo naučiti u zatvoru
su nove muljaže.

Hvala vam. (Aplauz)