Ко су биле весталке и шта им је био посао? - Пита Гринфилд (Peta Greenfield)

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/who-were-the-vestal-virgins-and-what-was-their-job-peta-greenfield

У античком Риму су весталке имале задатак да бдију над пламеном Весте, девичанске богиње огњишта. Пламен је представљао две ствари: настављање постојања Рима као силе у свету и трајање девичанства Вестиних свештеница. Али, какав је био живот весталки? Пита Гринфилд путује уназад кроз време да то сазна.

Лакцију припремила: Пита Гринфилд, анимација: Студио за анимацију „Козмонот“

Усамљена свештеница
иде ка подземној одаји.

Људи се окупљају на улицама
да посматрају док тврди да је невина.

Није важно.

Већ је осуђена и проглашена кривом.

Пресуда?

Сахрањивање ње живе.

Подземна одаја садржи порцију
хлеба, воде, млека и уља.

Имаће лампу, кревет и ћебе,

али неће одатле изаћи жива.

Код прага свештеница застаје,

изјављује да је невина задњи пут,

а затим улази у одају, а римски народ
је више никада неће видети.

Свештеница је једна од шест весталки Рима,

од којих је свака пажљиво
одабрана још као дете

из римских најаристократскијих породица.

Али сада, са њеном смрћу, има их само пет

и нова свештеница се мора одабрати.

Шестогодишња Лицинија
је присуствовала спектаклу

и не сумњајући да ће за неколико дана
њу изабрати за следећу весталку.

Њен узраст, патрицијско породично порекло

и њено наизглед добро здравље

чине је најбољим кандидатом
за служење богињи Вести у очима Римљана.

Њени родитељи су поносни
што је њихова ћерка изабрана.

Лицинија се боји, али нема избора
када се ради о овом питању;

мора да служи богињи
још најмање следећих 30 година.

Првих десет година Лицинијине службе

сматра се да се обучава,
да учи како да буде весталка.

Њена најважнија дужност
је бдење над пламеном Весте,

девичанске богиње огњишта.

Веста нема статуу
као други римски богови и богиње.

Уместо тога, представља је пламен
који даноноћно гори у њеном храму

који се налази поред форума
у центру града.

Као све свештенице весталке,
Лицинија делимично проводи дан у смени,

чувајући и одржавајући пламен.

Пламен представља две ствари.

Прва је настављање
постојања Рима као силе у свету.

Римљани су веровали да је град
у опасности ако се пламен угаси.

Пламен представља и трајање
девичанства свештеница весталки.

За Римљане је невиност весталке
указивала не само на њен castitas,

или скроман дух и тело,

већ и на њену ритуалну чистоту.

Дакле, Лицинија зна да никада не сме
да дозволи да се пламен угаси.

Њен живот,

животи њених дружбеница весталки

и безбедност самог Рима зависе од њега.

Лицинија учи да свакодневно
сакупља воду из оближње фонтане

да би очистила храм.

Учи фасти, календар светих ритуала

и посматра како старије свештенице
спроводе подношење жртава.

Када Лицинија заврши обуку

имаће 16 година.

Лицинија разуме да је начин
на који мора да се понаша

одраз богиње којој служи.

Када дође њен ред за прикупљање воде,
поглед јој је спуштен ка земљи.

Када спроводи ритуал подношења жртве,
пажљиво се усредсређује на задатак.

Лицинија усмерава своју енергију
на то да буде најбоља могућа свештеница.

Брине да ће једног дана држава
тражити њен живот у своје сврхе,

да се заштити од опасности.

Лицинија би могла бити оптужена
за incestum, што значи порочност,

у било ком тренутку, и могла би бити
жртвована, била крива или невина.

Лицинија сада у потпуности разуме
зашто је њена претходница жива сахрањена.

Пре десет година, пламен Весте се угасио.

Свештенице су знале
да то не може остати тајна.

Будућност Рима је зависила од тога.

Отишле су код главног свештеника
и покренуле истрагу

да би откриле због чега се пламен угасио.

Неко је иступио и рекао
да једна од весталки

више није девица.

Био је то почетак краја.

Оптужена се бранила да није крива,
али то није било довољно.

Судили су јој и изрекли
пресуду да је крива.

Смрт те весталке
је требало да заштити град,

али Лицинија оплакује изгубљено
и тугује због онога што сада зна.

Њен пут је утабан смрћу друге особе,

а могу јој одузети живот
лако и на исти начин

због нечега тако једноставног
као што је угашени пламен.