Zašto su neki ljudi levoruki? - Danijel M. Abrams (Daniel M. Abrams)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-are-some-people-left-handed-daniel-m-abrams

Danas je oko jedna desetina svetske populacije levoruko. Zašto je tako mali broj levaka-i zašto to obeležje uopšte postoji? Danijel M. Abrams istražuje kako neznatan broj levaka i dešnjaka daje uvid u ravnotežu između takmičarskog i sarađivačkog pritiska na ljudsku evoluciju.
Lekcija: Danijel M. Abrams; animacija: TED-Ed

Ako poznajete stariju levoruku osobu,

velike su šanse da su morali da uče
ili jedu svojom desnom rukom.

U mnogim delovima sveta,

i dalje je ustaljen slučaj da teraiju decu
da koriste svoju "odgovarajuću" ruku.

Čak i reč "right" (eng. desno) takođe
znači tačno ili dobro,

ne samo na engleskom već
i na mnogim drugim jezicima.

Ali ako je biti levoruk toliko pogrešno,

zašto se onda to uopšte dešava?

Danas je oko 1/10 svetske
populacije levoruko.

Arheološki nalazi pokazuju
da se ovo dešava

već 500 000 godina,

da oko 10% čovečanstva i dalje

pokazuje povezane razlike u dužini
ruke i gustini kostiju,

a neki prastari alati i artefakti dokazuju
levoruko korišćenje.

Uprkos onome što mnogi misle,
upotreba ruke nije izbor.

Može se predvideti čak pre rođenja
na osnovu položaja fetusa u materici.

Ako je upotreba ruke nasledna,
da li to znači da je genetski uslovljena?

I da i ne.

Identični blizanci koji imaju iste gene
mogu da imaju različite dominantne ruke.

Zapravo, ovo se javlja jednako često
koliko i sa svakim drugim parom.

Ali šanse da se postane levoruk

su određene upotrebom ruke vaših roditelja

u iznenađujuće ustaljenom rasponu.

Ako je vaš otac bio levoruk,
a vaša majka desnoruka,

imate 17% šansi da se rodite levoruki,

dok će dva dešnjaka imati levoruko dete
samo u 10% slučajeva.

Izgleda da se upotreba ruke određuje
bacanjem kockice,

ali šanse su uslovljene vašim genima.

Sve ovo naznačava da postoji razlog

da je evolucija proizvela ovu malu
proporciju levorukih,

i održala je tokom milenijuma.

Iako je postojalo nekoliko teorija

koje su težile da objasne zašto
izbor ruke uopšte postoji,

ili zašto je većina ljudi desnoruko,

skorašnji matematički model

objašnjava da trenutna količina
predstavlja balanas

između takmičarskih i sarađujućih
pritisaka na ljudsku evoluciju.

Dobiti od levorukosti

su naistaknutije u aktivnostima
koje uključuju suparnika,

poput borbe ili takmičarskih sportova.

Na primer, oko 50% najboljih udarača
u bejzbolu bilo je levoruko.

Zašto?

Posmatrajte to kao iznenađujuću prednost.

Pošto su levaci manjina,

levoruki i desnoruki takmičari

provesšće najviše svog vremena
upoznavajući

i vežbajući protiv levaka.

Kada se dvojica suoče,

levoruki će biti bolje spremljen
protiv svog desnorukog takmaca,

dok će dešnjak biti izbačen.

Ova borbena pretpostavka,

gde disbalans u stanovništvu

za posledicu ima prednosti
za levoruke borce ili sportiste,

primer je negativne selekcije
zavisne od učestalosti.

Ali prema principima evolucije,

grupe koje imaju relativne prednosti

teže da rastu dok ta prednost ne nestane.

Ako su se ljudi samo tukli
i nadmetali kroz ljudsku evoluciju,

prirodna selekcija bi dovela
da više levaka pobeđuje

dok ne bude mnogo njih,

da na kraju to ne bi ni bilo redak slučaj.

U potpuno takmičarskom svetu,

50% stanovništva bilo bi levoruko.

Ali ljudska evolucija je oblikovana
saradnjom, ali i nadmetanjem.

Takmičarski pritisak

tera podelu korišćenja ruke
u suprotnom pravcu.

U golfu, gde nastup
ne zavisi od suparnika,

samo je 4% najboljih igrača levoruko,

kao primer šireg fenomena podele alata.

Kao što mladi potencijalni golferi

mogu lako da pronađu
set štapova za desnoruke,

mnogi od važnih instrumenata
koji su oblikovali društvo

bili su dizajnirani za desnoruku većinu.

Levaci su lošiji u korišćenju ovih alata,

i pogađa ih veći nivo nesreća

i bili bi manje uspešni
u čisto kooperativnom svetu,

i na kraju bi nestali iz stanovništva.

Pravilnim predviđanjem podele

levorukih ljudi u opštoj populaciji,

kao i usklađivanjem podataka
iz različitih sportova,

model pokazuje

da upornost levaka,
male ali stabilne manjine,

odaje jednakost

koja potiče iz takmičarskih
i sarađivačkih efekata

koji se vremenom paralelno smenjuju.

Najintrigantnija stvar

je šta brojevi mogu da nam kažu
o različitim stanovništvima.

Od iskrivljene podele upotrebe šapa
kod društvenih životinja,

do malo manjeg procenta levaka

u takmičarskim društvima
koja lovaca i sakupljača,

možemo čak da otkrijemo da su odgovori
na neke nedoumice rane ljudske evolucije

uveliko u našim rukama.