Kako se mikrobi šire (i zašto se zbog njih razboljevamo)? - Janej Kaikin i Nikol Mideo (Yannay Khaikin and Nicole Mideo)

Pogledajte celu lekciju na : http://ed.ted.com/lessons/how-do-germs-spread-and-why-do-they-make-us-sick-yannay-khaikin-and-nicole-mideo

Mikrobi se nalaze na skoro svakoj površini sa kojom dolazimo u kontakt, zbog toga je sasvim normalno da naša tela budu izložena njihovom dejstvu. Ali zbog čega su neki do njih relativno bezopasni dok drugi mogu biti smrtonosni?. Janej Kaikin i NIkol Mideo istražuju ovo pitanje tako što ispituju različite načine prenosa mikroba.

Lekcija: Janej Kaikin i Nikol Mideo
Animacija: Ace & Son Moving Picture Co., LLC.

Sunce sija.

Ptičice pevaju.

Izgleda da će ovo biti
još jedan divan dan.

Veselo šetaš kroz park,
kad iznenada, "Apćiha!"

Prolaznik je kinuo, izbacujući pljuvačku
i šlajm iz usta i nosa.

Možeš da osetiš kapljice vlage
kako padaju po tvojoj koži,

ali ono što ne možeš da osetiš su
hiljade, ili čak milioni,

mikroba, koji tajno putuju kroz vazduh

sve do tvoje odeće, ruku i lica.

Ma koliko ovo zvučalo odvratno,

zapravo je našem organizmu
sasvim normalno da bude izložen mikrobima

koje uzrokuju bolesti,
i to uglavnom nije ovako očigledno.

Mikrobi se nalaze na gotovo svakoj
površini sa kojom dolazimo u kontakt.

Kada govorimo o mikrobima,

mi ustvari mislimo na veliki broj
različitih mikroskopskih organizama,

uključujući bakterije, gljivice,
protozoe i viruse.

Ali ono što je svim mikrobima zajedničko
je sposobnost interakcije sa našim telima

i uticanje na to kako se osećamo
i kako funkcionišemo.

Naučnici koji proučavaju infekcije
decenijama su se pitali

zašto su neki mikrobi relativno bezopasni,

dok druge imaju strašan uticaj na nas
i ponekad mogu biti fatalni.

Još uvek nismo rešili celu zagonetku

ali ono što znamo je to
da je štetnost ili zaraznost,

mikroba posledica evolucije.

Ali kako to da isti proces evolucije

stvara mikrobe sa veoma različitim
nivoom štetnosti?

Odgovor će nam biti jasan ako razmislimo
o načinima na koje se mikrobi šire,

koju strategiju koriste da stignu
sa jednog domaćina do drugog.

Najčešći način prenosa je vazduhom,

kijanjem, kojem ste prisustvovali,

jedan od mikroba koje koriste ovaj
metod je rinovirus, koji se

duplira u gornjim disajnim putevima,

i odgovoran je za više
od polovine prehlada.

Sada, zamislimo da posle kijanja,

jedna od tri hipotetičke
varijante rinovirusa,

nazovimo ih "previše",
"premalo" i "baš kako treba",

ima dovoljno sreće da dospe do tebe.

Ovi virusi su
programirani da se umnožavaju,

ali zbog genetskih razlika to će
činiti različitom brzinom.

"Previše" će se umnožavati veoma često,
što će ga učiniti uspešnim na kratko.

Međutim, ti kao domaćin,
plaćaš cenu za taj uspeh.

Virus koji se brzo deli će
napraviti veću štetu u tvom telu,

čineći simptome prehlade intenzivnijim.

Ukoliko si previše
bolestan da izađeš iz kuće,

virus nema priliku da
pređe na drugog domaćina.

A ukoliko bi te virus ubio,

i njegov životni ciklus bi se završio
zajedno sa tvojim.

"Premalo" se, sa druge strane,
retko umnožava,

i nanosi malo štete u tom procesu.

Iako ćeš biti dovoljno zdrav da se
družiš sa drugim potencijalnim domaćinima,

i zbog nedostatka simptoma,
možda nećeš uopšte kijati,

a čak i da kineš, verovatno neće biti
dovoljno virusa da bilo koga zaraziš.

Međutim, "baš kako treba"
se umnožava dovoljno brzo

da osigura da ćeš nositi dovoljno virusa
kako bi mogao da se širi

ali ne toliko brzo da ne možeš da
ustaneš iz kreveta zbog bolesti.

I na kraju, on će biti najefikasniji

u prenošenju na novog domaćina
i stvaranju nove generacije virusa.

Ovo opisuje ono što naučnici nazivaju
hipoteza razmene.

Prvi put razvijena 1980.

ona predviđa da će mikrobi evoluirati
kako bi maksimizovali svoj uspeh

ostvarujući ravnotežu između
umnožavanja unutar domaćina,

što izaziva zaraznost,
i prenošenja na novog domaćina.

U slučaju rinovirusa,

hipoteza predviđa da će
evoluirati u manje zarazne forme

zato što se oslanja na bliski kontakt
kako bi došao do sledeće žrtve.

Za rinovirus,
pokretan domaćin je dobar domaćin,

I zaista, to je ono što viđamo.

Iako većini ljudi curi nos,
kašlju i kijaju,

obična prehlada je obično blaga
i traje svega nedelju dana.

Bilo bi super
kad bi se priča ovde završila,

ali mikrobi koriste mnoge
druge načine prenosa.

Na primer, parazit malarije,
plazmodijum, prenosi komarac.

Za razliku od rinovirusa,
njemu nije potrebno da budemo pokretni,

već ima koristi od toga da nam naškodi,

pošto je komarcu lakše da ujede
bolesnu i nepokretnu osobu.

Za očekivati je da mikrobi koji
ne zavise od kretanja domaćina

kao što su oni koje prenose
insekti, voda ili hrana,

izazivaju ozbiljnije simptome.

Pa šta možemo mi da uradimo
da smanjimo štetnost i zaraznost bolesti?

Evolucioni biolog dr Pol Evald
je predložio da usmerimo

njihovu evoluciju kroz
jednostavne metode kontrole zaraze.

Postavljanjem zaštite od komaraca,
obezbeđivanjem čistog vodovoda,

ili ostajanjem kod kuće kad smo bolesni,

možemo da onemogućimo
strategije prenosa štetnih mikroba

stvarajući veću zavisnost
od pokretljivosti domaćina.

I dok tradicionalne metode
borbe protiv mikroba

mogu, na duže staze,
samo da proizvedu snažnije vrste,

ovaj novi pristup koji ih podstiče
da razvijaju blaže forme

mogao bi da bude rešenje.

(Kašalj)

Pa za većinu slučajeva.