Kada bi supermoći bile stvarne: letenje - Džoj Lin (Joy Lin)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/if-superpowers-were-real-flight-joy-lin

Šta kada ljudski let ne bi bio samo nešto iz epskih priča u stripovima? Da li je po nauci moguće leteti? U ovoj seriji, Džoj Lin iznosi detalje o šest supermoći i otkriva koliko one naučno realistične mogu biti za nas obične smrtnike.

Lekcija: Džoj Lin; animacija: Cognitive Media.

Kada bi ljudi mogli da lete

bez alata i mašina,

šta mislite, koliko brzo bismo išli?

Od 2012, svetski rekord

za najveću brzinu trčanja
na kratkoj udaljenosti

je oko 43 kilometra na čas.

Brzina trčanja zavisi od toga

koliko sile ispoljavaju noge
onoga ko trči,

i po Njutnovom drugom zakonu kretanja,

sila je proizvod mase puta ubrzanja.

A Njutnov treći zakon kaže

da za svaku akciju

postoji jednaka i suprotna reakcija.

To znači da je za trčanje potrebno

tlo da se od njega odguramo

i tlo se odupire od stopala
onoga ko trči.

Letenje bi zapravo bilo

sličnije plivanju.

Majkl Felps je trenutno
najbrži čovek u vodi

i Olimpijac sa najviše
odlikovanja u istoriji.

Pogodite koliko brzo pliva?

Odgovor će vas možda iznenaditi.

Najveća zabeležena brzina

je manja od 8 kilometara na čas.

Dete na površini lako može da bude brže

od Majkla Felpsa u vodi,

ali zašto je to tako?

Pa, vratimo se Njutnovom
trećem zakonu kretanja.

Kada trčimo, krećemo se unapred

tako što se odupiremo od zemlje
svojim stopalima

a zemlja se odupire nazad

i gura nas unapred.

Zemlja je čvrsta.

Po definiciji, to znači da su čestice

zapravo fiksirane u prostoru

i moraju da guraju nazad
umesto da se sklone,

ali voda je tečna i lako teče.

Kada pomeramo svoje udove

da se odgurnemo od vode,

deo molekula vode

može samo da proklizne
jedan pored drugog

umesto da guraju nazad.

Razmislimo sada o letenju.

Vazduh ima puno više slobodnog prostora

gde čestice mogu da se kreću
jedna pored druge,

tako da bi se protraćilo
još više naše energije.

Morali bismo da guramo
mnogo vazduha nazad

kako bismo se kretali unapred.

Astronauti se kreću u šatlovima

u nultoj gravitaciju kada su u svemiru

tako što vuku ručke na zidovima plafona

i podovima šatla.

Sada zamislite da imate
mogućnost lebdenja.

Kako biste se kretali nasred ulice?

Pa, ne biste se puno odmakli

plivajući u vazduhu, zar ne?

Ni ja ne mislim tako!

Recimo da vam je data mogućnost lebdenja

i brzina da se efikasno krećete,

popričajmo o visini vašeg letenja.

Po Zakonu idealnog gasa,

P-V N R-T,

pritisak i temperatura su
u pozitivnoj korelaciji,

što znači da se zajedno
povećavaju i smanjuju.

Ovo se dešava
zato što se vazduh širi u zapremini

sa manje pritiska,

tako da molekuli imaju
više prostora da lutaju

a da se međusobno ne sudare
i stvore toplotu.

Pošto je atmosferski pritisak mnogo niži

na velikim visinama,

bilo bi neverovatno hladno

kada biste leteli iznad oblaka.

Morali biste da se zamotate

kako biste održali temperaturu tela

iznad 35 stepeni Celzijusa,

ili biste počeli snažno da drhtite

i postepeno postajete mentalno zbunjeni

i na kraju biste pali s neba

zbog gubitka kontrole mišića

od hipotermije!

Zakon idealnog gasa navodi

da kako se smanjuje pritisak,

tako raste zapremina gasa.

Kada biste leteli pravo previše brzo,

inertni gas u vašem telu
bi se naglo raširio

kao što se gazirano piće zapeni
kada ga protresete.

Ova pojava se zove aeroembolizam,

dekompresiona bolest

ili "bolest ronilaca",

pošto ronioci na velike dubine ovo iskuse

kada prebrzo izađu na površinu.

Ovo za posledicu ima bol,

paralizu

ili smrt,

u zavisnosti od toga
koliko se zapeni vaša krv.

U redu, recimo da želite da letite

samo nekoliko metara nad zemljom

gde još uvek možete videti putokaze

i disati vazduh s lakoćom.

Još uvek će vam biti potrebni
naočare i kaciga

da se zaštitite od ptica,

insekata,

uličnih znakova,

električnih dalekovoda

i drugih ljudi koji lete,

uključujući i leteće policajce

koji su spremni da napišu kaznu

ako ne pratite pravila letenja, druškane.

Zapamtite, ako usred vazduha imate sudar

od kog se onesvestite,

iskusili biste slobodan pad

dok ne biste udarili tlo.

Bez društva ili zakona fizike,

letenje bi bilo sjajna sposobnost.

Ali čak i kada bismo mogli
samo da lebdimo

nekoliko metara nad zemljom

i krećemo se brzinom puža,

kažem vam, opet je to super sposobnost
koju bih želeo da imam,

a vi?

Tako sam i mislio.

Sada, koju ćete lekciju
o supermoćima iz fizike

istražiti nakon ove?

Menjanje veličine i sadržaja tela,

superbrzina,

letenje,

nadljudska snaga,

besmrtnost

ili

nevidljivost.