Doris Kim Sung: Metal koji diše

Moderne zgrade sa prozorima od poda do plafona pružaju predivne poglede, ali zahtevaju mnogo energije da se rashlade. Doris Kim Sung radi sa termo-bimetalima, pametnim metalima koji se više ponašaju kao ljudska koža, dinamično i koji su osetljivi na promene, mogu zamračiti prostoriju i sami se provetravati.

Bila sam jedno od one dece koje je,
svaki put kada uđe u auto,

moralo da spusti prozor.

Obično je bilo previše vruće,
previše zagušljivo ili smrdljivo,

a moj otac nam nije dopuštao
da koristimo klimu.

Govorio je da će to pregrejati motor.

Možete da se setite, makar neki od vas,

kakvi su bili automobili tada i bio je to

uobičajeni problem pregrevanja.

To je bio signal koji je upućivao na upotrebu

ili preteranu upotrebu električnih uređaja.

Sada su se stvari promenile.
Imamo automobile koje vozimo širom zemlje.

Koristimo klimu tokom čitavog puta

i nikada se ne susrećemo sa pregrevanjem.

Više nema signala koji bi nas upozorio
da stanemo.

Sjajno, zar ne?
Imamo slične probleme u zgradama.

U prošlosti, pre klima uređaja,
imali smo debele zidove.

Debeli zidovi su sjajna izolacija.
Oni održavaju enterijer

jako hladnim tokom leta
i toplim tokom zime,

a mali prozori su takođe bili jako dobri

zato što su ograničavali razmenu toplote

između enterijera i eksterijera.

Onda, tokom 1930-ih,
sa napretkom u staklenim panelima,

valjanom čeliku i masovnoj proizvodnji,
mogli smo

da napravimo prozore od poda do plafona
i neometane poglede,

a zajedno sa tim je došlo
i nepovratno oslanjanje na

mehaničke klima uređaje
da hlade naše solarno zagrevane prostore.

Tokom vremena,
građevine su postajale više i više,

naše projektovanje sve bolje,
tako da su mehanički sistemi

postali masivni.
Oni zahtevaju ogromne količine energije.

Oni odaju mnogo toplote u atmosferu

i neki od vas mogu razumeti
efekat termalnog ostrva

u gradovima, gde su urbane oblasti
mnogo toplije

nego okolne ruralne oblasti,

ali takođe imamo i problem da,
kada nestane struje,

ne možemo tu otvoriti prozor i tako

su zgrade nenastanjive i moraju biti prazne

sve dok sistemi klima uređaja
ne počnu da rade ponovo.

Što je još gore,
naša namera da učinimo zgrade

energetski neutralnim je nemoguća

pukim podizanjem energetske efikasnosti
mehaničkih sistema.

Moramo potražiti nešto drugo
i tu upadamo u kolotečinu.

Šta da uradimo?
Kako da se iz toga izvučemo

i izađemo?

Ako se osvrnemo na biologiju,
a većina vas verovatno ne zna

da sam diplomirala biologiju
a zatim arhitekturu,

ljudska koža je organ
koji prirodno reguliše

temperaturu tela i to je jedna
fantastična stvar.

To je prva linija odbrane naših tela.

Ima pore, znojne žlezde, sve ove stvari

koje rade zajedno,
veoma dinamično i efikasno

i zato je ono što predlažem
da kože naših zgrada

treba da budu više nalik ljudskoj koži

i na taj način one mogu biti
mnogo dinamičnije, osetljivije

i različite, u zavisnosti od toga
gde se ta zgrada nalazi.

Ovo me vraća na moje istraživanje.

Predložila sam da se prvo uradi
pregled različitih paleta materijala za to.

Trenutno, radim sa pametnim materijalima

i pametnim bimetalima.

Pre svega, pretpostavljam da ih nazivamo pametnim
zato što ne zahtevaju

nikakvu kontrolu niti zahtevaju energiju,

a to je za arhitekturu velika stvar.

To su spojeni slojevi dva različita metala.

Možete to videti ovde
kroz različitu refleksiju na obe strane.

Zato što ima dva različita koeficijenta širenja,

kada se zagreje,
jedna strana će se širiti brže od druge

i kao rezultat dobićemo uvijanje.

U ranim prototipovima pravila sam ove površine
da bih pokušala da vidim

kako bi uvojak reagovao na temperaturu
i možda dozvolio

vazduhu da cirkuliše kroz sistem,

a u ostalim sam pravila površine gde je

mnogostrukost ovih slojeva
trebalo da omogući

nastanak većih pokreta prilikom zagrevanja

i trenutno imam ovu instalaciju
u galeriji "Materijali i aplikacije"

u Silver Lejku, u blizini i tamo će biti do avgusta,
ako želite da je vidite.

Nazvana je "Cvetanje" i površina je
u potpunosti napravljena

od ovih termo-bimetala,
sa namerom je da napravi baldahin

koji radi dve stvari.
Prvo, to je uređaj koji zaklanja sunce,

kada sunce obasja površinu,
ograničava količinu prolaska sunčeve svetlosti,

a u ostalim delovima,
to je ventilacioni sistem,

tako da vreo, zarobljen vazduh ispod,
zapravo može

da prolazi kroz njega i napolje
kada je to neophodno.

Na ovom ubrzanom snimku
možete videti sunce

kako se pomera preko površine,
isto kao i senka,

tako se svaka pločica pomera zasebno.

Imajte na umu, da sa digitalnim tehnologijama
koje danas imamo,

ova stvar je napravljena od oko 14 000 delova

i uopšte ne postoje dva potpuno ista dela.
Svaki deo je različit.

Sjajna stvar u vezi sa tim je
da možete da kalibrišete svaki od njih

da bude veoma specifičan
prema svojoj lokaciji,

prema uglu sunca i prema načinu
na koji se uvija.

Dokaz ovog konceptualnog projekta

ima mnoštvo implikacija

u stvarnim budućim primenama u arhitekturi

i u ovom slučaju, ovde možete videti kuću

za jednog graditelja u Kini,

u stvari, to je četvorospratna staklena kutija.

To je još uvek staklena kutija
jer želimo taj vizuelni pristup,

ali sada je prekrivena ovim
termo-bimetalnim slojem,

to je zaštita koja se proteže oko nje
i taj sloj zapravo može

da se otvori i zatvori
prema kretanju sunca preko te površine.

Može još i da zaštiti delove radi privatnosti,

tako da može da napravi razliku
između nekih javnih mesta

u prostoru tokom različitih delova dana.

Ovo ima za posledicu da sada u kućama

nema potrebe za draperijama i roletnama,

zato što možemo da obložimo zgradu
ovim stvarima,

kao i da kontrolišemo stepen klimatizacije
neophodan u njoj.

Takođe pokušavam da razvijem neke
građevinske komponente za tržište,

tako da ovde vidite prilično tipičan

dvoslojni panel prozora, a u tom panelu,

između ta dva dela, dva sloja stakla,

pokušavam da napravim

termo-bimetalni strukturni sistem

tako da, kada sunce pogodi spoljni sloj

i zagreje unutrašnju šupljinu,
taj termo-bimetal

će početi da se uvija i
ono što će se tada desiti je

da će početi da blokira sunce

u određenim delovima zgrade

ili potpuno, ukoliko je neophodno.

Možete da zamislite, čak i u ovoj primeni,

u visokim zgradama
gde se sistemi panela protežu

od sprata do sprata sa 30, 40 spratova,
čitava površina

može biti različita tokom različitih doba dana

u zavisnosti od toga kako se
sunce pomera i pogađa tu površinu.

Ovo su neke kasnije studije
na kojima sada radim

i koje su na tabli, možete da vidite

u donjem desnom uglu, označeno crvenim,

to su zapravo komadići termo-metala
koje pokušavamo

da nateramo da se kreću poput cilije ili trepavica.

Ovaj poslednji projekat je takođe
sačinjen od komponenti.

Uticaj je - a ako ste primetili, jedna od mojih

sfera uticaja je biologija -od skakavca.

Skakavci imaju različit sistem za disanje.

Oni dišu kroz oduške,
rupe na njihovim stranama tela

koje uvlače vazduh koji se kreće kroz njih
da bi se rashladili

i u ovom projektu,
pokušavam da vidim kako to možemo

da primenimo u arhitekturi,
kako možemo da unesemo

vazduh kroz rupe na stranama zgrade.

Ovde možete da vidite neke
rane studije blokova,

gde te rupe zapravo prolaze,

a ovo je pre primene termo-bimetala

i nakon primene bimetala.
Žao mi je, pomalo je teško videti,

ali na površinama možete videti
ove crvene strelice.

Na levoj strani, to je kada je hladno
i kada je termo-bimetal ravan,

tako da će da sprečiti prolazak
vazduha kroz blokove,

a na desnoj strani, termo-bimetal se uvija

i dozvoljava vazduhu da prođe,
dakle to su dve različite komponente

na kojima radim

i to je potpuno različita stvar,
zato što možete zamisliti

da bi vazduh potencijalno mogao
da prolazi kroz zidove

umesto da otvaramo prozore.

Želim da vas napustim
sa poslednjim utiskom

o ovom projektu upotrebe
pametnih materijala.

Kada ste umorni od otvaranja
i zatvaranja tih roletni

dan za danom, kada ste na odmoru

i nema nikoga ko će tokom vikenda
uključivati i isključivati kontrole

ili kada nestane struje i nemate

struju na koju bi se oslonili,
ovi termo-bimetali

će još uvek raditi neumorno, efikasno

i beskrajno. Hvala.
(Aplauz)

(Aplauz)