Misteriozni svijet podvodnih pećina

Pećinski ronilac Džil Hajnert istražuje skriveni svet podzemnih vodenih puteva koji teku kroz našu planetu. Radeći sa biolozima, klimatolozima i arheolozima, Hajnert otkriva misterije životnih oblika koji naseljavaju neka od zemljinih najudaljenijih mesta i pomaže istraživačima da otključaju istoriju klimatskih promena. Uz pomoć ovog kratkog govora, zaronite ispod talasa i istražite čudesa unutrašnjih prostora.

Ja sam podvodni istraživač

preciznije pećinski ronilac.

Želela sam da budem astronaut
kada sam bila dete,

ali u Kanadi kao mladoj devojci, to nije
bilo dostupno za mene.

Ali izgleda da znamo mnogo više o svemiru

nego o podzemnim vodenim putevima koji
teku unutar naše planete,

prava životna sila Majke Zemlje.

Tako sam odlučila da uradim nešto
još izvanrednije.

Umesto istraživanja sveta
van zemljine atmosfere,

želela sam da istražim
lepote sveta ispod površine.

Sad, većina ljudi će reći

da je pećinsko ronjenje varovatno
jedan od najopasnijih poduhvata.

Mislim, zamislite sebe
ovde u ovoj sobi,

ako biste iznenada
zaronili u tamu,

sa jedinim zadatkom da nađete izlaz,

ponekad plivajući kroz prostrane površine,

a nekad puzeći ispod sedišta,

prateći veoma precizna uputstva,

samo čekajući spasioce da vam
obezbede sledeći udisaj.

Eto, to je moje radno mesto.

Ali ono što hoću da vas naučim danas

je da naš svet nije
jedna čvrsta stena.

Mnogo više podseća na sunđer.

Ja mogu da plivam kroz mnogobrojne pore
u sunđeru naše zemlje,

ali tamo gde ja ne mogu,

drugi oblici života i druge supstance
mogu da putuju bez mene.

I moj glas je onaj
koji će da vas uči

o unutrašnjosti Majke Zemlje.

Nije bilo meni dostupnog priručnika

kada sam odlučila da budem prvi ronilac
unutar Antartičkih ledenih bregova.

U 2000, to je bio najveći
pokretni objekat na planeti.

odlomio se od Ross Ice Lednika,

i mi smo se spustili tamo da istražimo
ekologiju ledenog brega

i nadjemo oblike života ispod leda.

Tehnologija koju koristimo se zove
rebreathers.

To je veoma slična tehnologija
onoj koja se koristi za svemirske šetnje.

Ova tehnologija nam omogućava da idemo
dublje

nego što smo čak mogli i zamisliti
pre deset godina.

Mi koristimo egzotične gasove,

i možemo da ostanemo čak i do
20 sati pod vodom.

Ja radim sa biolozima.

Ispostavilo se da su pećine
skladišta neverovatnih oblika života,

vrsta koje nismo zanli da su postojale.

Mnogi od ovih oblika života
žive na neuobičajen način.

Nemaju pigment ni oči
u većini slučajeva,

i ove životinje takođe ekstremno dugo
žive.

Zapravo životinje koje plivaju
u tim pećinama danas

su identične onim u datoteci nađenih
fosila

iz vremena pre istrebljenja dinosaurusa.

Tako zamislite to: one su kao
mali plivajući dinosaurusi.

Šta nas oni uče o evoluciji i opstanku?

Kada gledamo životinju kao što je
remipedia kako pliva u tegli,

on ima ogromne kljove pune otrova.

On može napasti biće 40 puta veće
od njega i ubiti ga.

Kada bi bio veličine mačke,

on bi bio najopasnije biće
na našoj planeti.

A ove životinje žive na
neverovatno lepim mestima

i u nekim slučajevima,
takve pećine su veoma mlade,

ipak životinje su prastare.

Kako li su dospele tamo?

Takođe radim sa fizičarima,

i oni su često zainteresovani za globalne
klimatske promene.

Oni uzimaju stene iz pećina,

oni ih iseku i gledaju
slojeve u steni,

slično kao kodovi u drvetu,

i mogu da broje unazad u istoriju

i uče o klimi na našoj planeti
u različitim razdobljima.

To crveno sto vidite na ovoj fotografiji

je zapravo prašina iz pustinje Sahara.

Poneo ju je vetar,
i nanijeo preko Atlantskog Okeana.

Pala je sa kišom u ovom slučaju
na ostrvo Abaco u Bahamima.

Prodire u zemljište

i taloži se
u stenama unutar ovih pećina.

I onda kada gledamo slojeve tih pećina,
možemo pronaći vreme

kada je klima bila veoma,
veoma suha na zemlji,

i možemo se vratiti
mnogo stotina hiljada godina unazad.

Paleoklimatolozi su takodje zainteresovani

gde su se nivoi mora nalazili
u drugim periodima na zemlji.

Ovde u Bermudi, moj tim i ja smo kročili

na najdublje ronilačke poduhvate
ikad organizovane u regionu,

i tražili smo mesta

gde je nivo mora
bio uz obalu

mnogo stotina stopa
ispod trenutnog nivoa.

Takođe radim sa paleontolozima i
arheolozima.

U mestima kao što je Meksiko,
Bahami, i čak na Kubi,

mi tražimo ostatke kulturne baštine
i ljudske ostatke u pećinama,

i oni nam govore puno

o nekim od najranijih stanovnika
ovih oblasti.

Ali moj omiljeni projekat je
bio pre više od 15 godina,

kada sam bila deo tima koji
je sačinio prvu

preciznu, trodimenzionalnu mapu
podzemne površine.

Uređaj koji sam vozila
kroz pećinu

je zapravo kreirao
trodimenzionalni model dok smo vozili.

Takođe smo koristili nisko talasni radio

da prenesemo na površinu
našu tačnu poziciju unutar pećine.

Tako sam ja plivala ispod kuća, radnji
i kuglana i terena za golf,

i čak ispod Sonijevog BBQ restorana,

Prilično neverovatno, i to me je naučilo

da sve što radimo na površini
zemlje

vratiće nam se u vodi.

Našu vodenu planetu ne čine samo
reke, jezera i okeani,

nego i njena podvodna mreža
koja nas spaja sve zajedno.

To je zajednički resurs
iz kojeg svi pijemo vodu.

I kada budemo mogli razumeti
našu povezanost sa podzemnim vodama

i sa svim našim vodenim resursima
na ovoj planeti,

onda ćemo raditi na problemu

koji je verovatno najvažniji
u ovom veku.

I tako ja nikada nisam postala astronaut
kao što sam želela,

ali ovaj uređaj za kreiranje mapa
koji je dizajnirao Dr. Bill Stone će biti.

Već je zapravo transformisan.

To je samostalno plivajući nezavisan robot

veštački inteligentan,

i njegov krajnji cilj
je da ode na Jupiterov mesec Europa

i istraži okeane
ispod zamrznute površine nebeskog tela.

I to je neverovatno.

(Aplauz)