Društvene mape koje otkrivaju tačke presecanja i odvajanja jednog grada

Svaki grad ima svoje komšiluke, grupe i klubove, skrivene linije koje spajaju i razdvajaju ljude iz istog grada. Šta možemo naučiti o gradovima iz gledanja u to šta ljudi dele na internetu? Počevši sa svojim rodnim gradom Baltimorom, Dejv Troj stvara sliku toga šta tvitovi žitelja jednog grada otkrivaju o tome ko živi tamo, sa kime ti ljudi pričaju, a sa kime ne.

Kada mislimo na mapiranje gradova,

obično mislimo o putevima,
ulicama i zgradama

i narativu o selidbi koji je doveo
do ovih ulica i zgrada,

ili možda mislimo
o hrabroj viziji urbaniste,

ali postoje drugi načini
da se misli o mapiranju gradova

i kako su oni nastali.

Danas želim da vam pokažem
novu vrstu mape.

Ovo nije geografska mapa.

Ovo je mapa veza između ljudi
u mom rodnom gradu,

Baltimoru u Merilendu

i ovde možete videti
da svaka tačka predstavlja osobu,

svaka linija vezu između tih ljudi,

a svaka boja predstavlja zajednicu
unutar te mreže.

Ja sam ovde na zelenoj strani,
dole desno sa štreberima,

a TEDx je takođe dole desno.
(Smeh)

Sa druge strane mreže su uglavnom

Afro-amerikanci i Latino-amerikanci

koje zaista interesuju
donekle drugačije stvari od štrebera,

ali čisto radi ilustracije,

zeleni deo mreže ćemo nazvati Smoltimor,

zbog nas koji ga nastanjujemo,

jer se čini kao da živimo
u veoma malom gradu.

Stalno viđamo iste ljude,

ali to je jer zapravo ne istražujemo

punu dubinu i širinu grada.

Sa druge strane mreže,

imate ljude koje interesuju
stvari poput hip-hop muzike

i čak se identifikuju sa životom u okolini
Vašingtona, Merilenda i Virdžinije

pre nego sa životom
u okolini samog Baltimora.

Ali u sredini vidite da postoji nešto

što povezuje dve zajednice,

a to je sport.

Imamo baltimorske Oriole,
fudbalski tim - baltimorske Gavrane,

olimpijskog plivača Majkla Felpsa.

Možda se čuli za "Under Armour",
to je kompanija iz Baltimora,

i ta sportska zajednica funkcioniše
kao jedini most

između ova dva kraja mreže.

Pogledajmo San Francisko.

Vidite da se u San Francisku dešava
nešto pomalo drugačije.

S jedne strane, imate delove
sa medijima, politikom i vestima

koji postoje u Baltimoru
i drugim gradovima,

ali imate i ovu grupu koja preovladava,

grupu štrebera i ljubitelja tehnologije
koji su na gornjoj polovini mreže,

i čak postoji grupa koja je
toliko jasno odvojena

da je možemo nazvati grupom
zaposlenih u Tviteru,

pored štrebera, između gejmera i štrebera,

sa druge strane hip-hop skale.

Ipak možete videti

da su istinita nastojanja
vezana za San Francisko

što se tiče brige ljudi
zbog gentrifikacije

i svih novih tehnoloških kompanija
koje donose novo bogatstvo

i useljenje u grad,

i to zapravo ovde imate dokumentovano.

Možete videti da se LGBT zajednica

baš i ne slaže najbolje
sa zajednicom štrebera,

zajednicom umetnika i muzičara.

To dovodi do ovakvih stvari.

["Izbacite Tviter"]

Neko mi je poslao ovu sliku
pre nekoliko nedelja

i tu se vidi šta se dešava
u San Francisku,

i mislim da možete zapravo
pokušati da ovo razumete

kroz gledanje mape poput ove.

Pogledajmo Rio de Žaneiro.

Proteklih nekoliko nedelja
sam skupljao podatke o Riju,

i jedna od stvari koja se istakla
u vezi s ovim gradom

je da je sve nekako izmešano.

To je veoma heterogen grad na način
na koji Baltimor i San Francisko to nisu.

Još uvek imate grupe ljudi
u vezi sa vladom,

novinama, politikom, koluministe.

TEDxRio je u donjem levom uglu,
tik pored blogera i pisaca.

Ali onda imate i ovu neverovatnu
raznovrsnost ljudi

koje interesuju različite vrste muzike.

Ovde su predstavljeni
čak i fanovi Džastina Bibera.

Drugi boj bendovi, kantri pevači,

gospel muzika, fank i rep
i stend-ap komedija,

i tu je čak i ceo odeljak
vezan za drogu i šale.

Zar to nije kul?

Tu je predstavljen
i fudbalski tim Flamengo.

Imate istu vrstu rasprostranjenosti

sporta i građanskih organizacija,
umetnosti i muzike,

ali to je sve predstavljeno
na prilično drugačiji način,

i mislim da se to možda uklapa
sa našim viđenjem Rija

kao veoma multikulturalnog,
muzički raznovrsnog grada.

Imamo sve ove podatke.

To je neverovatno velik skup podataka
koji sada imamo o gradovima,

možda čak i veći od bilo kog
skupa podataka kojeg smo imali do sada.

Šta možemo da uradimo s time?

Mislim da prvo možemo
da pokušamo da razumemo

da je segregacija samo konstrukt društva.

To je nešto što biramo da radimo,
i možemo odabrati da to ne radimo,

i ako razmislite o tome,

sa ovim podacima upiremo
svemirski teleskop u grad

i gledamo na njega poput ogromne kantine
u srednjoj školi,

i gledamo u kom rasporedu svi sede.

Možda je vreme da malo
izmešamo taj raspored sedenja.

Druga stvar koju smo počeli da shvatamo

je da je rasa zapravo
loša zamena za raznovrsnost.

Imamo ljude iz svih mogućih rasa

preko cele mape -

gledajući samo na rasu, ne doprinosimo

svom razvoju raznovrsnosti.

Tako da, ako pokušavamo
da koristimo raznovrsnost

kao način da se borimo
sa nekim od naših težih problema,

moramo početi da razmišljamo
o raznovrsnosti na drugi način.

I konačno, imamo sposobnost
da stvaramo intervencije

kako bismo počeli da preoblikujemo
svoje gradove na nov način

i verujem da ako imamo tu sposobnost,

možda čak imamo i neku odgovornost
da to i radimo.

Šta je onda grad?

Mislim da bi neki rekli da je to

geografsko područje
ili skup ulica i zgrada,

ali ja verujem da je grad zbir veza

ljudi koji u njemu žive,

i verujem da ako možemo da počnemo
da zapisujemo te veze na stvaran način,

onda možda imamo realnu priliku

da stvorimo onu vrstu grada
kakav bismo želeli da imamo.

Hvala vam.

(Aplauz)