Kako SAD treba da upotrebe svoj status supersile

Amerikanizacija i globalizacija su u suštini bile jedno isto tokom poslednjih nekoliko generacija. Međutim, pogled SAD-a na svet i pogled sveta na SAD se menja. Kroz ubrzano proputovanje trenutnim stanjem međunarodne politike, Ijan Bremer razmatra izazove u svetu u kome nijedna zemlja niti savez ne mogu da odgovore na probleme globalnog liderstva i postavlja pitanje da li su SAD spremne da predvode ličnim primerom, a ne silom.

Kada dođete na TEDx,
uvek pomislite na tehnologiju,

svet koji se menja,
povećanje inovativnosti.

Razmišljate o automobilima bez vozača.

Svi ovih dana govore
o samoupravljajućim automobilima,

i ja obožavam zamisao
samoupravljajućeg automobila,

ali kada uđem u njega, znate,

želim da bude veoma spor

i želim pristup volanu i kočnici,
za svaki slučaj.

Ne znam kako je kod vas, ali ja nisam
spreman za autobus bez vozača.

Nisam spreman za avion bez vozača.

Šta je sa svetom bez vozača?

Pitam vas to

jer smo sve više u takvom svetu.

Ne bi trebalo da bude tako.

Na prvom smo mestu,

Sjedinjene Države su velike i predvode.

Amerikanizacija i globalizacija
su proteklih nekoliko generacija

u suštini bile jedno isto.

Zar ne? Bilo da je u pitanju
Svetska trgovinska organizacija,

MMF, Svetska banka

ili Brentonvudski sporazum o valutama,

to su američke institucije,

naše vrednosti, naši prijatelji,
naši saveznici, naš novac i standardi.

Tako je svet funkcionisao.

Nekako je zanimljivo, ako želite
da pogledate kako SAD izgleda,

evo slike.

Ovo je naše sagledavanje
načina na koji se upravlja svetom.

Predsednik Obama ima crveni tepih,

silazi sa predsedničkog aviona

i prilično je dobar osećaj,
to deluje prilično prijatno.

Ne znam koliko je vas videlo
put u Kinu prošle nedelje

i G20.

O, moj bože.

Evo kako smo sletelii

na najvažniji sastanak
svetskih lidera u Kini.

Savetnica za nacionalnu bezbednost
je zapravo psovala

na mestu doletanja -

nije bilo crvenog tepiha,

nekako zapostavljen donji deo aviona

zajedno sa svim medijima i svima ostalima.

Kasnije na samitu G20,

pa, eto Obame.

(Smeh)

Zdravo, Džordže.

Zdravo, Normane.

Izgledaju kao da će upravo započeti
bokserski meč, zar ne?

I jesu. Trajao je 90 minuta
i razgovarali su o Siriji.

O tome je Putin hteo da pričaju.

On sve više drži konce u svojim rukama.

On je taj koji je tu voljan
da sprovodi stvari.

Nema mnogo uzajamnog dopadanja
niti poverenja,

ali ne može se reći da mu Amerikanci
govore šta treba da radi.

A kada se okupe svih 20 članica?

Svakako, kada su svi lideri na sceni,

tada Amerikanci
ispunjavaju svoj deo posla.

O, ne.

(Smeh)

Si Đinpin deluje u redu.

Angela Merkel ima, kao i uvek,

taj pogled, što uvek radi.

Putin govori turskom predsedniku
Erdoganu šta da radi,

a Obama se pita šta se dešava tamo.

Vidite.

A problem je što to nije G20,

problem je u tome
što je svet u kome živimo G0,

svetski poredak u kome ne postoji
jedna država ili savez

koji može da izađe na kraj
sa izazovima globalnog liderstva.

G20 ne funkcioniše,

G7, svi naši prijatelji, to je prošlost.

Dakle, globalizacija se nastavlja.

Roba, usluge, ljudi i kapital
kreću se preko granica

brže nego ikada ranije,

ali ne i amerikanizacija.

Ako sam vas ubedio u to,

želim da postignem dve stvari
u ostatku govora.

Želim da govorim o implikacijama toga

za ceo svet.

Ići ću širom sveta.

Zatim želim da govorim

o onome šta mi mislimo ovde,

u Sjedinjenim Državama i Njujorku.

Dakle, zašto? Koje su implikacije?
Zašto smo ovde?

Pa, ovde smo

jer su Sjedinjene Države,

tj. mi smo potrošili dva biliona dolara
na ratove u Iraku i Avganistanu

koji su propali.

Ne želimo da to više radimo.

Imamo veliki broj pripadnika
srednje i radničke klase

koji smatraju da nisu imali koristi
od obećanja globalizacije,

tako da nemaju naročitu želju da je vide.

Imamo i revoluciju energije

gde nam više nije potreban OPEK
na Srednjem Istoku kao nekada.

Sve to proizvodimo
upravo ovde u Sjedinjenim Državama.

Dakle, Amerikanci ne žele da budu
svetski šerifi za bezbednost

niti graditelji svetske trgovine.

Amerikanci čak ne žele da budu
ni navijači za globalne vrednosti.

Onda pogledate Evropu,

i najvažniji savez na svetu

bila je prekoatlantska veza.

Međutim, sada je slabija
neko ikada još od Prvog svetskog rata -

sve te krize, razgovori o Bregzitu,

mere zaštite koje su se odvijale
između Francuza i Rusa,

Nemaca i Turaka, ili Britanaca i Kineza.

Kina želi da se više bavi liderstvom.

Oni to žele, ali samo u ekonomskom domenu,

i žele svoje vrednosti, standarde, valutu,

u konkurenciji sa onima u SAD-u.

Rusija želi da se više bavi liderstvom.

Vidite to u Ukrajini,

u baltičkim zemljama, na Srednjem istoku,

ali ne i kod Amerikanaca.

Oni žele ono što njima odgovara
i sopstveno uređenje.

Zato se nalazimo tu gde smo.

Šta se dalje dešava?

Počnimo polako,

sa Srednjim istokom.

(Smeh)

Znate, izostavio sam ponešto,

ali imate opštu predstavu.

Vidite, postoje tri razloga

zbog kojih je Srednji istok imao
stabilnost kakvu je imao, u redu?

Jedan je jer je postojala
spremnost da se obezbedi

izvestan nivo vojne bezbednosti
od strane SAD-a i saveznika.

Kao drugo, bilo je jednostavno
iskopati lak novac

jer je nafta bila skupa.

A kao treće,

koliko god da su lideri bili loši,
stanovništvo je relativno mirovalo.

Nisu bili u stanju,
a mnogi nisu imali volje

da se zaista suprotstave.

Pa, mogu vam reći, u svetu sa G0,

te tri stvari sve više ne važe,

pa stoga proizilaze propale države,

terorizam, izbeglice i ostalo.

Da li se čitav Srednji istok raspada?

Ne, Kurdi će napredovati,
kao i Irak, Izrael i Iran vremenom.

Ipak, uopšteno govoreći,
nisu dobri izgledi.

U redu, a šta je sa ovim tipom?

On baš dobro igra sa lošim kartama.

Nema sumnje da je zagrizao
više nego što može da sažvaće.

Međutim, na duže staze - nisam to mislio.

Ipak, dugoročno gledano,

ako mislite da je Ruse

naljutilo to što su SAD i Evropa
proširili NATO sve do njihovih granica

kada smo rekli da neće tako biti,

kao i zadiranje Evropske Unije,

čekajte samo kada Kinezi
ulože stotine milijardi dolara

u svaku zemlju oko Rusije
u kojoj su mislili da imaju uticaj.

Kinezi će dominirati njome.
Rusi skupljaju mrvice.

U svetu sa G0, to će biti vrlo napetih
10 godina za gospodina Putina.

Nije sve tako loše, zar ne?

Azija zapravo deluje prilično bolje.

Postoje pravi lideri širom Azije

i imaju dosta političke stabilnosti.

Tu su već duže vreme.

Gospodin Modi u Indiji,

gospodin Abe, koji će verovatno
upravo zabeležiti treći mandat

u Liberalnoj demokratskoj
stranci u Japanu,

naravno, Si Đinping
koji učvršćuje ogromnu moć,

najmoćniji lider u Kini

još od Maoa.

To su tri najvažnije ekonomije u Aziji.

No, vidite, postoje problemi u Aziji.

Vidimo sukobe oko Južnog kineskog mora.

Vidimo da je Kim Džong Un,
pre samo par dana,

testirao još jedno nuklearno oružje.

Ipak, lideri u Aziji ne osećaju potrebu

da mašu zastavama,

da se okrenu ksenofobiji,

da uopšte dozvole širenje

geopolitičkih i prekograničnih napetosti.

Žele da se usredsrede na dugoročnu
ekonomsku stabilnost i razvoj.

To je ono što zapravo i rade.

Osvrnimo se na Evropu.

Evropa zaista izgleda
pomalo uplašeno u ovom okruženju.

Toliko dešavanja na Srednjem istoku

bukvalno se obrušava na evropske obale.

Vidite Bregzit i vidite
zabrinutost populizma

širom evropskih država.

Mogu vam reći da će na duže staze,

u svetu sa G0,

širenje Evrope biti sagledavano
kao da je otišlo predaleko.

Evropa je otišla skroz gore do Rusije,
stigla skroz dole do Srednjeg istoka,

i kada bi svet zaista postao
ravniji i amerikanizovaniji,

to bi bio manji problem,

ali u svetu sa G0,
te zemlje koje su najbliže Rusiji

i najbliže Srednjem istoku

imaju različite ekonomske mogućnosti,

različitu društvenu stabilnost

i različite političke preferencije
i sisteme od središnje Evrope.

Evropa je uspela da se zaista proširi

pod upravom G7,

ali pod G0, Evropa će se smanjiti.

Središnja Evropa oko Nemačke,
Francuske i ostalih

i dalje će funkcionisati
i biti stabilna, bogata i integrisana.

Međutim, periferija,

zemlje kao što su Grčka, Turska i druge,

uopšte neće tako dobro izgledati.

U Latinskoj Americi zbog mnogo populizma

ekonomija ne ide tako dobro.

Decenijama više stoje nasuprot
Sjedinjenim Državama.

Sve više se vraćaju.

To vidimo u Argentini.

To vidimo sa otvorenošću na Kubi.

Videćemo to i u Venecueli
kada padne Maduro.

Videćemo to i u Brazilu
nakon zbacivanja predsednika

i kada tamo konačno vidimo
izabranog novog legitimnog predsednika.

Jedino mesto koje vidite
da ide u drugom pravcu

je nepopularnost
meksičkog predsednika Penje Nijeta.

Tu biste zapravo mogli videti
udaljavanje od Sjedinjenih Država

tokom predstojećih godina.

Izbori u SAD-u
su takođe veoma važni za to.

(Smeh)

Afrika...

Mnogo ljudi je reklo
da će doći decenija Afrike, konačno.

U svetu sa G0, nastaće neverovatan period

za nekoliko afričkih zemalja,

one koje imaju dobru upravu
sa dosta urbanizacije,

mnogo pametnih ljudi,
ženama koje ulaze u svet rada,

gde je preduzetništvo u usponu.

Međutim, za većinu zemalja u Africi,

biće mnogo nezgodnije -

ekstremni klimatski uslovi,

radikalizam islama i hrišćanstva,

vrlo loša vladavina,

granice koje se ne mogu odbraniti,
mnogo prinudne migracije.

Te zemlje mogu da nestanu sa mape.

Dakle, zaista ćete videti
kako se dešava ekstremna podela

između pobednika i gubitnika širom Afrike.

Najzad, vratimo se Sjedinjenim Državama.

Šta mislim o nama?

Pošto ima mnogo uznemirenih ljudi,

ne ovde na TEDx-u, znam,

već u Sjedinjenim Državama, o, bože,

posle 15 meseci kampanja,
treba da budemo uznemireni.

Razumem to.

Međutim, mnogi su uznemireni
jer kažu: „Vašington je uništen,

ne verujemo institucijama, mrzimo medije.“

Čak i globalisti poput mene su na udaru.

Vidite, smatram da treba da prepoznamo,

drugovi kamperi,

da kada vas juri medved,

u globalnom kontekstu,
ne morate da brže trčite od medveda,

treba samo da trčite brže
od svojih drugova kampera.

(Smeh)

Upravo sam vam govorio

o našim drugovima kamperima.

Iz te perspektive,

delujemo u redu.

Mnogi u tom kontekstu kažu:

„Hajde da se usmerimo na dolar.
Krenimo na njujorške nekretnine.

Pošaljimo decu na američke univerzitete.“

Znate, naši susedi su sjajni -

Kanada, Meksiko i dve ogromne mase vode.

Znate li koliko bi Turska
volela takve susede?

To su fenomenalni susedi.

Terorizam je problem
u Sjedinjenim Državama.

Sam bog zna da to znamo ovde u Njujorku.

Međutim, to je mnogo veći problem
u Evropi nego u SAD-u.

To je mnogo veći problem
na Srednjem istoku

nego u Evropi.

To su faktori velikog opsega.

Upravo smo prihvatili
10 000 sirijskih izbeglica

i ogorčeno se žalimo zbog toga.

Znate li zašto? Zato što ne mogu
da opstanu ovde.

Je l' tako? Mislim, Turci bi voleli
da imaju samo 10 000 sirijskih izbeglica.

Jordanci, Nemci, Britanci. Zar ne?

Situacija nije takva.

To je stvarnost Sjedinjenih Država.

To zvuči prilično dobro.

Evo u čemu je problem.

U svetu sa G0,

upravljate ličnim primerom.

Ako znamo da ne želimo
više da budemo svetski policajci,

ako znamo da nećemo biti
graditelji svetske trgovine,

nećemo biti navijači globalnih vrednosti,

nećemo raditi stvari
onako kao što smo do sada,

21. vek se menja,

moramo da vodimo primerom -
da budemo toliko ubedljivi

da će svi ti ostali ljudi
i dalje govoriti:

„Nije samo stvar u tome
što su brži kamperi.

Čak i kada nas ne juri medved,
dobro je biti na ovom mestu.

Želimo da ih oponašamo.“

Izborni proces ove godine
ne pokazuje dobru opciju

za predvođenje primerom.

Hilari Klinton kaže da će biti kao '90-ih.

I dalje možemo biti
oni navijači za vrednosti.

Možemo i dalje biti
graditelji svetske trgovine.

I dalje možemo biti svetski šerif.

A Donald Tramp želi da nas vrati u '30-e.

On kaže: „Biće po našem ili nikako.
Kome se ne sviđa, neka poljubi i ostavi.“

Nijedan ne prepoznaje suštinsku istinu G0,

a to je da iako SAD ne propada,

objektivno postaje teže

da Amerikanci nameću svoju volju,

iako imaju veliki uticaj

na svetski poredak.

Jesmo li spremni
da zaista vodimo primerom?

Šta bismo morali da uradimo
da ovo popravimo

nakon novembra,

nakon što dođe novi predsednik?

Pa, moraćemo ili da imamo još jednu krizu
koja nas primorava da reagujemo.

Depresija bi to postigla.

Još jedna svetska finansijska kriza
bi to mogla postići.

Ne daj bože, drugi 11. septembar
bi to mogao postići.

Ili, u odsustvu krize,

moramo da uvidimo da su nestajanje
srednje klase, nejednakosti,

problemi koji su u porastu
u Sjedinjenim Državama

sami po sebi dovoljno hitni

da primoraju naše lidere na promenu,

kao i da imamo način da se izjasnimo.

Preko mobilnih telefona, pojedinačno,

posedujemo način da se izjasnimo
kako bismo ih nagnali na promenu.

Naravno, postoji treći izbor,

možda najverovatniji,

a to je da ne uradimo ništa od toga

i za četiri godine me ponovo pozovete,

a ja vam opet iznesem ovaj govor.

Mnogo, mnogo vam hvala.

(Aplauz)