Endru Mekafi (Andrew McAfee): Da li androidi preuzimaju naše poslove?

Roboti i algoritmi postaju dobri u poslovima kao što su: pravljenje automobila, pisanje članaka, prevođenje - poslovima za koje je pre bio potreban čovek. Koji ćemo posao onda mi ljudi da radimo? Endru Mekafi prolazi kroz skorašnje podatke o radnoj snazi i kaže: nismo još ništa videli. Ali onda se vraća korak unazad da pogleda veliku istoriju i iznosi iznenađujući i čak uzbudljiv pogled na to šta će doći sledeće. (Snimljeno na TEDxBoston.)

Izgleda da, kada je desetine miliona ljudi

nezaposleno ili nedovoljno zaposleno,

ima puno interesovanja za ono što tehnologija
možda čini za radnu snagu.

I kad pogledam konverzaciju,
upada mi u oči

da je fokusirana na pravu temu,

i u isto vreme, promašuje suštinu
u potpunosti.

Tema na koju je fokusirana,
pitanje da li ili ne

sve ove digitalne tehnologije
utiču na sposobnost ljudi

da zarade za život ili
da kažemo to na malo drugačiji način,

da li nam androidi uzimaju poslove?

I evo nekih dokaza da to rade.

Velika recesija se završila kad je američki
bruto domaći proizvod povratio

svoj spori, postojani hod naviše
i neki drugi

ekonomski pokazatelji su takođe
počeli da skaču

i brzo su se oporavili.
Korporativni profiti

su prilično visoki. U stvari,
ako uključite profite banaka,

oni su veći nego ikada.

I poslovno ulaganje u pribor,
u opremu

i hardver i softver je najveće ikada.

Tako da firme vade svoje čekovne knjižice.

A to ne rade da bi zapošljavale.

Ova crvena linija je odnos
zaposlenosti i populacije,

drugim rečima, procenat radno sposobnih ljudi

u Americi koji imaju posao.

I vidimo da se sunovratila
tokom Velike recesije,

i nije uopšte počela da se ponovo podiže.

Ali priča nije samo priča o recesiji.

Decenija koju smo upravo prošli
imala je relativno

anemičan porast posla za sve vreme
njenog trajanja, naročito kada je

uporedimo sa drugim decenijama i 2000-te

su jedini period kada smo zabeležili

da manje ljudi radi na kraju decenije

nego na početku.
To nije nešto što želite da vidite.

Kada crtate grafikon
broja potencijalnih zaposlenih

suprotstavljen broju poslova u zemlji,
vidite da jaz

postaje sve veći i veći tokom
vremena i onda,

u toku Velike recesije,
se mnogo proširio.

Uradio sam neke brze proračune. Uzeo sam rast bruto domaćeg proizvoda u zadnjih 20 godina

i rast radne produktivnosti
u zadnjih 20 godina

i iskoristio sam ih
na prilično uobičajen način

da pokušam da predvidim
koliko će poslova ekonomiji

biti potrebno na nastavi rast,
i ovo je linija koju sam dobio.

Je li to dobro ili loše?
Ovo je predviđanje vlade

za radno sposobno stanovništvo unapred.

Ako su ova predviđanja tačna,
taj jaz se neće zatvoriti.

Problem je taj što ja ne mislim
da su ova predviđanja tačna.

U stvari, mislim da je
moje predviđanje suviše optimistično

jer kad sam ga radio,
pretpostavljao sam da će budućnost

izgledati otprilike isto kao i prošlost

sa rastom radne produktivnosti, a to
u stvari nije ono u šta verujem,

jer kad se osvrnem, mislim da
još ništa nismo videli

kad je u pitanju uticaj tehnologije
na radnu snagu.

Samo u poslednjih nekoliko godina,
videli smo digitalne alate

koji pokazuju veštine i mogućnosti koje
nikad ranije nisu imali,

i to se nekako uvlači duboko u ono
što mi kao ljudska bića

radimo da bi se izdržavali.
Daću vam par primera.

Tokom cele istorije, ako ste želeli da nešto

prevedete sa jednog jezika na drugi,

morali ste da uključite ljudsko biće u to.

Sada imamo multijezičke, trenutne,

automatske prevodilačke servise
dostupne besplatno

preko mnogih naših uređaja
sve do smart telefona.

I ako smo ih nekad koristili, znamo da

nisu savršeni, ali su pristojni.

Kroz celu istoriju,
ako ste hteli nešto napisano,

izveštaj ili članak,
morali ste da uključite osobu.

Ne više. Ovo je članak koji se pojavio

u Forbsu na internetu pre nekog vremena,
o Eplovim zaradama.

Napisan je pomoću algoritma.

I nije pristojan. Savršen je.

Mnogi vide ovo i kažu: "Okej,

ali to su vrlo specifični, uski zadaci,

a većina radnika koji koriste znanje
u stvari ima opšte znanje,

i ono što oni rade je da koriste
veoma veliki skup

stručnosti i znanja i to koriste

da reaguju u hodu
na donekle nepredvidive zahteve,

a to je jako, jako teško automatizovati."

Jedan od najimpresivnijih radnika koji
koriste znanje u svom radu

u skorijem sećanju je čovek po
imenu Ken Dženings.

On je pobedio u kvizu "Džepardi!"
74 puta zaredom,

odnevši kući tri miliona dolara.

Ovo desno je Ken koga sa 3-1 pobeđuje

Votson, superkompjuter za igranje
"Džepardija" iz IBM-a.

Tako da kad vidimo šta tehnologija
može da uradi

radnicima sa opštim znanjem,
počinjem da mislim

da možda nema ničeg posebnog u ovoj ideji

o radnicima opšteg znanja, posebno
kad počnemo da radimo stvari

kao što su spajanje Sirija i Votsona
i dobijemo uređaje

koji mogu da razumeju šta govorimo

i ponove nam govor.

Siri je daleko od savršenog,
i možemo da se smejemo

njenim manama, ali takođe
treba da imamo na umu da

ako tehnologije kao Siri i Votson napreduju

sledeći liniju Murovog zakona, što hoće,

za šest godina, one neće biti dva puta bolje

ili četiri puta bolje, nego će biti 16 puta
bolje nego što su sada.

Tako da mislim da će ovo da utiče na mnoge vrste
rada koji koriste znanje.

I digitalne tehnologije ne zadaju udarce
samo radu u kome se koristi znanje.

One počinju da stežu svoje mišiće
i u fizičkom svetu.

Imao sam priliku pre nekog vremena
da se vozim u Gugl

autonomnom vozilu, koji je baš tako
kul kao što zvuči. (Smeh)

I posvedočiću da se snašao
u kreni-stani saobraćaju

na putu U.S. 101 vrlo glatko.

Ima oko tri i po miliona ljudi

koji voze kamione profesionalno
u Sjedinjenim Državama.

Mislim da će na neke od njih uticati

ova tehnologija.
A sada, humanoidni roboti su još

neverovatno primitivni. Oni ne mogu
da urade mnogo.

Ali napreduju prilično brzo i DARPA,

koja je ruka za investicije Ministarstva odbrane,

pokušava da ubrza njihovu putanju.

Ukratko, da, androidi će preuzeti naše poslove.

Na kratak rok, možemo da
podstičemo porast radnih mesta

podsticanjem preduzetništva i ulaganjem

u infrastrukturu, zato što roboti danas još nisu

baš dobri u popravljanju mostova.

Ali u ne tako dugom periodu,
mislim na životni vek

većine ljudi u ovoj prostoriji,
ući ćemo u tranziciju

ka ekonomiji koja je vrlo produktivna ali kojoj

ne treba mnogo ljudskih radnika,

i rukovođenje tom tranzicijom će biti

najveći izazov
sa kojim se suočava naše društvo.

Volter je sumirao zbog čega.
On kaže: "Rad nas spašava

od tri najveća zla:
dosade, poroka i oskudice."

Ali uprkos ovom izazovu, ja sam lično,

još uvek sam veliki digitalni optimista i ja sam

krajnje uveren da će nas digitalne tehnologije koje

sada razvijamo odvesti u utopijsku budućnost,

a ne distopijsku.
I da bih objasnio zašto,

želim da postavim jedno
apsurdno široko pitanje.

Želim da pitam koja su bila najvažnija

dostignuća u ljudskoj istoriji?

Želim da podelim sa vama neke od
odgovora koje sam dobio

na ovo pitanje.
To je divno postavljeno

pitanje da bi počela beskonačna
rasprava oko njega,

zato što će neki ljudi izneti

filozofske sisteme Zapada i Istoka

koji su promenili način na koji mnogi
ljudi razmišljaju o svetu.

I onda drugi ljudi će reći:
"Ne, u stvari, velike priče,

velika dostignuća su osnova najvećih svetskih

religija, koje su promenile civilizacije

i promenile i uticale na to
kako nebrojeni ljudi

žive svoje živote."
I onda neki drugi će reći:

"U stvari, ono što menja civilizacije,
ono što ih modifikuje

i što menja živote ljudi

su carstva, tako da su velika
dostignuća u ljudskoj istoriji

priče o osvajanju i ratu."

I onda neka vesela duša obično zapeva

i kaže: "Hej, ne zaboravite kugu."
(Smeh)

Ima nekih optimističkih odgovora na ovo pitanje,

pa će neki ljudi izneti razdoblje
velikih geografskih otkriića.

i otvaranje sveta.

Drugi će pričati o intelektualnim dostignućima

u disciplinama kao što je matematika
koje su nam pomogle

da bolje upravljamo svetom,
a drugi će pričati

o periodima kada su cvetali

umetnost i nauke. Tako će se
ova rasprava nastaviti.

To je beskrajna rasprava,
i ne postoji nijedan zaključni,

jedan odgovor na to.
Ali ako ste štreber kao ja,

reći ćete: "Šta kažu podaci?"

I počinjete da radite stvari kao što su
grafikoni koji bi nas možda

interesovali, cela svetska populacija na primer

ili neka mera društvenog razvoja

ili stanje napretka društva,

i počinjete da povezujete podatke, jer,
po ovom pristupu

velike priče, velika dostignuća
u ljudskoj istoriji,

su ona koja puno savijaju ove krive.

Tako da kad uradite ovo i kad
povežete podatke,

vrlo brzo dođete do nekih čudnih zaključaka.

Zaključite u stvari da ništa od ovih stvari

nije bilo naročito važno.
(Smeh)

One nisu nimalo uticale na krive.
(Smeh)

Bila je jedna priča, jedno dostignuće

u ljudskoj istoriji koje je
savilo krivu, savilo je otprilike

za 90 stepeni i to je tehnološki događaj.

Parna mašina i druge povezane tehnologije

industrijske revolucije su promenile svet

i uticale na ljudsku istoriju toliko,

da, po rečima istoričara Iana Morisa,

narugale su se svemu što je bilo pre.

I ovo su uradili tako što su
beskonačno umnožili snagu

naših mišića, prevazilazeći
ograničenja naših mišića.

Ono usred čega se nalazimo sada

je prevazilaženje ograničenja naših
individualnih mozgova

i beskonačno umnožavanje
naše mentalne snage.

Kako to može da ne bude isto tako
važno kao i prevazilaženje

ograničenja naših mišića?

Rizikujući da se malo ponavljam,
kad pogledam

šta se dešava sa digitalnom tehnologijom danas,

nismo ni izbliza gotovi sa ovim putovanjem

i kad pogledam šta se dešava sa
našim ekonomijama

i našim društvima,
moj jedini zaključak je da

nismo još ništa videli. Najbolji dani su
u stvari ispred nas.

Da vam dam nekoliko primera.

Ekonomije ne pokreće energija.
Njih ne pokreće kapital,

ne pokreće ih radna snaga.
Ekonomije pokreću ideje.

Tako da rad na inovacijama,
rad na pronalaženju

novih ideja, jedan je od najsnažnijih,

jedan od najosnovnijih radova
koje možemo da obavljamo

u ekonomiji.
Ovako smo radili na inovaciji.

Našli bi gomilu ljudi
koji prilično liče jedni na druge

- (Smeh) -

izvadili bismo ih iz elitnih
institucija, stavili bismo ih u

druge elitne institucije
i čekali na inovaciju.

Sad - (Smeh) -

kao belac koji je proveo celu
svoju karijeru na MIT-u

i Harvardu, ja nemam problem s tim.
(Smeh)

Ali neki drugi ljudi imaju
i oni su nekako upali

na žurku i olabavili kodeks
odevanja inovacije.

(Smeh)

Evo pobednika "Top koder"
takmičenja u programiranju

i uveravam vas da nikog nije briga

gde su ovi klinci odrasli,
gde su išli u školu

ili kako izgledaju.
Sve što ikoga zanima

je kvalitet rada, kvalitet ideja.

I opet iznova, vidimo da se ovo dešava

u svetu koji je olakšan tehnologijom.

Rad na inovaciji postaje otvoreniji,

uključeniji, transparentniji i više
zasnovan na zaslugama,

i to će se nastaviti bez obzira
šta MIT i Harvard

misle o tome i ja ne mogu biti
srećniji zbog tog razvoja.

Čujem ponekad:
"Okej, priznajem to,

ali tehnologija je još uvek alat za bogati svet

i ono što se ne dešava,
je da ovi digitalni alati ne

poboljšavaju živote ljudi na dnu piramide."

I ja želim da kažem vrlo jasno: gluposti.

Dno piramide ima ogromne koristi od tehnologije.

Ekonomista Robert Džensen je
uradio ovu divnu studiju

pre nekog vremena gde smo
videli, jako detaljno,

šta se desilo sa ribarskim selima
u Kerali, u Indiji,

kada su dobili mobilne telefone prvi put,

i kada pišete za
"Quarterly Journal of Economics",

morate da koristite vrlo suv i oprezan jezik

ali kada čitam ove novine, imam utisak
da Džensen pokušava

da nam vikne, i kaže: vidite, ovo je
bila velika stvar.

Cene su stabilizovane, tako da ljudi mogu da
planiraju svoje živote.

Otpad nije smanjen; eliminisan je.

I životi i kupaca i prodavaca

u ovim selima su se primetno poboljšali.

Ne mislim da je Džensen
imao neverovatnu sreću

i da se slučajno zaustavio
u jednom skupu sela

gde je tehnologija poboljšala stvari.

Ono što se u stvari desilo je da je
on brižljivo dokumentovao

šta se dešava stalno iznova kada tehnologija

stigne po prvi put u okolinu i u zajednicu.

Životi ljudi, blagostanja ljudi,
poboljšavaju se dramatično.

Tako da kad se osvrnem na
sve dokaze i pomislim na

prostor koji imamo ispred nas,
postajem veliki

digitalni optimista, i počinjem da
mislim da ona divna

izjava fizičara Frimena Dajsona

nije u stvari hiperbola. To je tačna
procena onoga što se dešava.

Naše digitalne - naše tehnologije su veliki pokloni,

i mi sada imamo veliku sreću

da živimo u vreme
kad digitalna tehnologija cveta,

kada se širi i produbljuje

i postaje temeljnija širom sveta.

I da, androidi preuzimaju naše poslove,

ali fokusiranjem na tu činjenicu,
potpuno se propušta poenta.

Poenta je da smo onda slobodni
da radimo druge stvari,

i ono što ćemo da uradimo,
ubeđen sam,

ono što ćemo da uradimo je to da ćemo
da smanjimo siromaštvo i kulučenje

i bedu širom sveta.
Ubeđen sam

naučićemo da živimo lakše na planeti,

i krajnje sam ubeđen da ono što ćemo uraditi

sa našim novim digitalnim alatima
će biti toliko duboko

i toliko korisno da će izvrgnuti ruglu

sve što je bilo pre.

Ostaviću zadnju reč čoveku koji je bio

u prvim redovima digitalnog napretka,

našem starom prijatelju Kenu
Dženingsu. Slažem se s njim.

Ponoviću njegove reči:

"Poželeću, za početak, dobrodošlicu našim novim kompjuterskim gospodarima." (Smeh)

Hvala puno.
(Aplauz)