Kako igra vodi velikim izumima

Nužda je majka izuma, je li tako? Pa, nije uvek. Stiven Džonson nam pokazuje kako neke od najpreobražajnijih ideja i tehnologija, poput kompjutera, nisu uopšte nastale iz nužde, već naprotiv iz čudnovatog užitka u igri. Podelite ovo zanosno, ilustrovano istraživanje istorije izuma. Ispostavlja se da ćete zateći budućnost gde god se ljudi najviše zabavljaju.

(Muzika)

Pre oko 43 000 godina,

mladi pećinski medved
je uginuo u strmim brdima

na severozapadnoj granici
današnje Slovenije.

Hiljadu godina kasnije,
mamut je uginuo u južnoj Nemačkoj.

Nekoliko vekova potom,
beloglavi sup je takođe uginuo

u istoj oblasti.

A mi ne znamo gotovo bilo šta
o tome kako su umrle ove životinje,

ali ova različita stvorenja
raštrkana i u vremenu i prostoru

dele neverovatnu sudbinu.

Nakon njihove smrti,
kosti od njihovih skeleta

su ljudske ruke izdeljale

u frulu.

Razmislite o tome na tren.

Zamislite da ste pećinski čovek
od pre 40 000 godina.

Ovladali ste vatrom.

Napravili ste jednostavna oruđa za lov.

Naučili ste kako da napravite
odeću od životinjske kože

kako biste se grejali tokom zime.

Šta biste odlučili da izumite sledeće?

Čini se apsurdnim da biste izumeli frulu,

oruđe koje je stvaralo
beskorisne vibracije u molekulima vazduha.

Ali baš to su naši preci uradili.

Sad, ispostavlja se da je ovo
iznenađujuće uobičajeno

u istoriji izuma.

Ponekad ljudi izume nešto

jer žele da prežive
ili da hrane svoju decu

ili da osvoje susedno selo.

No jednako često,

nove ideje nastaju

prosto jer su zabavne.

A evo šta je zaista čudno:

mnogi od ovih razigranih,
ali naoko frivolnih izuma

su na kraju podstakli
značajne transformacije

u nauci, politici i društvu.

Uzmite nešto što je možda
najvažniji izum savremnog doba:

kompjuteri za programiranje.

Sad, uobičajena je priča da kompjuteri
potiču od vojne tehnologije,

pošto su mnogi od ranih kompjutera
bili naročito dizajnirani

da dešifruju vojne šifre
ili da računaju putanje raketa.

Međutim, nastanak savremenog kompjutera

je daleko razigraniji,

čak muzikalniji,

nego što mislite.

Ideja za frulu,

da prosto istiskujete vazduh kroz cevi
kako biste stvorili zvuk,

je kasnije modifikovana
da bi nastale prve orgulje

pre vše od 2 000 godina.

Nekome je pala na pamet
briljantna ideja da stvara zvuk

pritiskajući male poluge našim prstima,

stvarajući tako prvu muzičku klavijaturu.

Sad, klavijature su se razvijale
od orgulja preko klavikorda i cimbala

do klavira,

sve do sredine 19. veka,

kada je hrpi izumitelja
konačno pala na pamet ideja

da koriste klavijaturu
da bi stvarali, ne zvuk, već slova.

Zapravo, prva pisaća mašina

je prvobitno nazivana
"cimbalom za pisanje".

Frule i muzika su doveli
čak i do moćnijih revolucionarnih izuma.

Pre oko hiljadu godina,

na vrhuncu islamske renesanse,

tri brata iz Bagdada su dizajnirala spravu

automatske orgulje.

Nazvali su je "instrument
koji svira samog sebe".

Sad, instrument je u suštini
bio džinovska muzička kutija.

Orgulje su mogle da budu obučene
da sviraju niz pesama koristeći uputstva

šifrovana tako što su stavljali
igle na rotirajući cilindar.

A ako biste poželeli
da mašina svira drugu pesmu,

prosto biste stavili novi cilindar
sa drugačijom šifrom.

Ovo je bio prvi instrument te vrste.

Bilo ga je moguće programirati.

Konceptualno je ovo
bio veliki skok napred.

Čitava ideja o hardveru i softveru

postaje zamisliva, prvi put,
zahvaljujući ovom izumu.

A taj neverovatno moćan koncept

nije za nas bio oruđe rata ili osvajanja,

pa čak ni nužde.

Potekao je od čudesnog užitka
posmatranja mašine kako svira.

Zapravo, ideju o mašinama za programiranje

je oko 700 godina
isključivo muzika održavala u životu.

Mašine koje prave muziku su 1700-ih

postale igračke pariske elite.

Zabavljači su koristili
identične šifrovane cilindre

da bi kontrolisali fizičke pokrete
takozvanih automata,

ranijih verzija robota.

Jedan od najpoznatijih ovih robota

je bio, pogađate,
automatizovani svirač frule

kog je dizajnirao
sjajni francuski izumitelj

po imenu Žak de Vokanso.

I dok je De Vokanso
dizajnirao svog robota muzičara,

javila mu se druga ideja.

Ako možemo da programiramo mašinu
da pravi ugodne zvuke,

zašto je ne programirati da tka
divne šare boja i tkanina?

Umesto upotrebe igala na cilindru
u predstavljanju muzičkih nota,

koristili bi ih za stvaranje
niti različitih boja.

Ako želite novu šaru za vašu tkaninu,

prosto programirate novi cilindar.

Ovo je bio prvi razboj na programiranje.

Cilindri su bili suviše skupi
i njihova izrada je dugo trajala,

ali nekoliko vekova kasnije,

drugi francuski izumitelj,
po imenu Žakard,

došao je na briljantnu ideju
da koristi kartice od izbušenog papira

umesto metalnih cilindara.

Papir se ispostavio
kao jeftiniji i fleksibilniji

kao sprava za programiranje.

Ovaj sistem izbušenih karti je inspirisao
viktorijanskog izumitelja Čarlsa Babidža

da napravi svoj analitički motor,

prvi istinski kompjuter za programiranje

koji je ikad dizajniran.

A probušene kartice su koristili
kompjuterski programeri

sve do 1970-ih.

Stoga se zapitajte sledeće:

šta je zaista omogućilo
nastanak savremenih kompjutera?

Da, angažman vojske je važan deo priče,

ali je nastanak kompjutera
takođe zahtevao drugu građu:

muzičke kutije,

igračke robote svirače frule,

cimbalove klavijature,

raznobojne šare istkane na platnu,

a to je samo mali deo priče.

Imamo dugu listu ideja i tehnologija
koje su promenile svet

a nastale su iz igre:

javni muzeji, guma,

teorija verovatnoće, posao sa osiguranjem

i mnogi drugi.

Nužda nije uvek majka izuma.

Razigrano stanje uma
je suštinski istraživački naklonjeno,

traga za novim mogućnostima
u svetu oko nas.

A to traganje
je razlog zašto su mnoga iskustva,

koja su počela prostim
oduševljenjem i razonodom,

na kraju nas dovela
do istinski revolucionarnih otkrića.

Smatram da ovo ima implikacije
za to kako obrazujemo decu u školama

i kako podstičemo inovacije
na našem radnom mestu,

ali razmišljanje o igri
i užitku na ovaj način

takođe pomaže da otkrijemo šta sledi.

Razmislite o tome: kad biste
sedeli tamo 1750,

pokušavajući da otkrijete
nadolazeće velike promene u društvu

u XIX i XX veku:

automatizovane mašine, kompjutere,

veštačku inteligenciju,

frula na programiranje

koja zabavlja parisku elitu

bi bila jednako moćan trag
kao bilo šta drugo iz tog vremena.

Činilo se kao zabava, u najboljem slučaju,

beskorisno na bilo koji ozbiljan način,

ali se ispostavilo da je to
bio početak tehnološke revolucije

koja je promenila svet.

Zateći ćete budućnost

gde god se ljudi najviše zabavljaju.