Kad bi molekuli bili ljudi... Džordž Zejdan i Čarls Morton

Pogledajte celo predavanje: http://ed.ted.com/lessons/chemical-reactions-zaidan-and-morton

Kada se sudare molekuli, mogu da se dese hemijske reakcije - i izazovu velike strukturalne promene nalik dobijanju ruke na vašem licu! Džordž Zejdan i Čarls Morton na zabavan način zamišljaju hemijske sisteme kao ulice prometnog grada, a molekule koji se sudaraju kao prosečne tipove koji razmenjuju udove.

Predavanje: Džordž Zejdan (George Zaidan) i Čarls Morton (Charles Morton), animacija: Neighbor

Recimo da dvoje ljudi
hoda ulicom

i da se sudare.

Samo će ignorisati to
i nastaviti da hodaju.

Ponekad se to desi
i sa molekulima.

Samo se odbiju jedan o drugi
i to je to.

Ali šta kada bi se
dvoje ljudi sudarilo

i tokom tog sudaranja,

ruka jedne osobe se otkači

i prilepi za lice druge osobe?

To zvuči zaista čudno,

ali slično je jednom
od mnogih načina

na koji molekuli mogu
međusobno da reaguju.

Dva molekula mogu
da se udruže u jedan.

Jedan može da se podeli na dva.

Molekuli mogu da menjaju delove.

Sve ove promene
su hemijske reakcije

i možemo da vidimo
kako se događaju oko nas.

Na primer, kada eksplodira vatromet,

ili gvožđe rđa

ili se pokvari mleko

ili se rađaju ljudi,

stare,

umiru

i onda se raspadaju.

Ali hemijske reakcije
se ne događaju samo tako!

Sve mora da bude kako treba.

Prvo molekuli moraju
da se udare

u dobrom pravcu.

Drugo, moraju da udare
jedan drugog dovoljno jako,

drugim rečima,
sa dovoljno energije.

Sada verovatno mislite

da se reakcija dešava
samo u jednom pravcu i to je to.

To je ponekad istina.

Na primer, stvari ne mogu
da se vrate kad izgore

ili eksplodiraju.

Ali većina reakcija može
da se desi u oba pravca,

napred i nazad.

Nema razloga zašto
naš čovek sa rukom na licu

ne bi mogao da naleti
na devojku bez ruke

i vrati ruku na svoje
prvobitno mesto.

Hajde da se malo udaljimo.

Recimo da imate

hiljadu ljudi na ulici

i svi otpočnu sa udovima

koji su normalno postavljeni.

Na početku, svaki sudar je prilika

da osoba A prenese ruku
na lice osobe B.

Tako na početku

sve više i više ljudi završi

sa rukama na licu
ili bez ruku.

Ali kako raste broj ljudi
sa rukama na licu

i bez ruku,

sudari između tih ljudi
postaju sve verovatniji.

I kada se oni sudare,

pogodite šta se dešava?

Množe se ljudi sa normalnim udovima.

Broj transfera udova
po sekundi unapred

će početi visoko i pasti,

a broj transfera udova
po sekundi unazad

će početi sa nulom i rasti.

U jednom trenutku će se sastati,

biće isti.

I kada se to desi,

prestaje da se menja
broj ljudi u svakom stanju,

iako se ljudi još uvek sudaraju

i razmenjuju udove.

Šta mislite koliko je ljudi

u svakom stanju?

Pola-pola, zar ne?

Ne, pa, možda.

Zavisi.

Moglo bi biti 50/50,

ali bi moglo biti 60/40

ili 15/85

ili šta god.

Mi hemičari moramo da isprljamo
svoje ruke u rukavicama -

ipak smo u laboratoriji
tako da se neće previše isprljati -

kako bi otkrili koja je
zapravo raspodela

molekula.

Iako je svaki od transfera udova

prilično dramatičan događaj
za ljude koji učestvuju u tome,

ako se udaljimo,

vidimo broj populacije
koji ne raste.

Ovo zovemo ravnotežom nirvane

i ne dešava se samo
sa hemijskim reakcijama.

Stvari poput genetskog koda

i saobraćaja na autoputu
imaju isti šablon.

Sve izgleda prilično
mirno sa 9000 metara

ali dosta toga ludog

se dešava na zemlji,

samo morate da se približite
da biste to videli.