Return to Video

Uspon i pad Berlinskog zida - Konrad H. Jaruš

  • 0:07 - 0:11
    U ranim jutarnjim časovima
    13. avgusta 1961. godine
  • 0:11 - 0:15
    istočnonemački građevinski radnici
    pod okriljem vojske i policije
  • 0:15 - 0:19
    počeli su da razdvajaju ulice
    i postavljaju barijere širom grada Berlina
  • 0:19 - 0:21
    i njegovog okruženja.
  • 0:21 - 0:23
    Ova noć je označila početak
  • 0:23 - 0:26
    jedne od najozloglašenijih
    linija razdvajanja u istoriji,
  • 0:26 - 0:28
    Berlinskog zida.
  • 0:28 - 0:30
    Izgradnja zida je nastavljena
    tokom naredne decenije
  • 0:30 - 0:32
    dok je presecao naselja,
  • 0:32 - 0:33
    rastavljao porodice
  • 0:33 - 0:37
    i delio ne samo Nemačku, već i svet.
  • 0:37 - 0:39
    Da bismo razumeli
    kako smo stigli do ove tačke,
  • 0:39 - 0:41
    moramo se vratiti u Drugi svetski rat.
  • 0:41 - 0:43
    Amerika, Britanija i Francuska
  • 0:43 - 0:47
    udružile su snage sa Sovjetskim Savezom
    protiv sila Osovine.
  • 0:47 - 0:49
    Nakon što su pobedili nacističku Nemačku,
  • 0:49 - 0:53
    svaka država-pobednica
    okupirala je deo zemlje.
  • 0:53 - 0:55
    Podela je trebalo da bude privremena,
  • 0:55 - 0:58
    ali su se bivši saveznici našli u sukobu
  • 0:58 - 1:00
    oko svojih vizija posleratne Evrope.
  • 1:00 - 1:03
    Dok su zapadne sile promovisale
    liberalnu ekonomiju tržišta,
  • 1:03 - 1:07
    Sovjetski Savez je nastojao da se okruži
    poslušnim komunističkim narodima,
  • 1:07 - 1:10
    uključujući oslabljenu Nemačku.
  • 1:10 - 1:12
    Kako su se njihovi odnosi pogoršali,
  • 1:12 - 1:15
    Savezna Republika Nemačka
    formirana je na zapadu,
  • 1:15 - 1:20
    dok su Sovjeti uspostavili
    Nemačku Demokratsku Republiku na istoku.
  • 1:20 - 1:24
    Sovjetske satelitske države
    ograničile su zapadnu trgovinu i kretanje,
  • 1:24 - 1:27
    tako da se formirala
    praktično neprohodna granica.
  • 1:27 - 1:30
    Postala je poznata kao Gvozdena zavesa.
  • 1:30 - 1:34
    U bivšoj nemačkoj prestonici, Berlinu,
    stvari su bile naročito komplikovane.
  • 1:34 - 1:39
    Iako je grad u potpunosti ležao
    unutar istočnonemačke teritorije NDR,
  • 1:39 - 1:43
    posleratni sporazum
    je dao saveznicima zajedničku upravu.
  • 1:43 - 1:47
    Tako su Amerika, Britanija i Francuska
    stvorile demokratsku enklavu
  • 1:47 - 1:49
    u zapadnim oblastima Berlina.
  • 1:49 - 1:52
    Dok je istočnim Nemcima bilo
    zvanično zabranjeno da napuštaju zemlju,
  • 1:52 - 1:55
    u Berlinu je to prosto bila stvar šetnje,
  • 1:55 - 1:58
    vožnje metroom, tramvajem ili autobusom
  • 1:58 - 1:59
    do zapadne polovine,
  • 1:59 - 2:02
    a zatim putovanja
    do Zapadne Nemačke i dalje.
  • 2:02 - 2:06
    Ova otvorena granica predstavljala je
    problem za istočnonemačko rukovodstvo.
  • 2:06 - 2:10
    Izneli su tvrdnju da predstavljaju
    komunistički otpor protiv Hitlera
  • 2:10 - 2:15
    i prikazali Zapadnu Nemačku
    kao nastavak nacističkog režima.
  • 2:15 - 2:19
    Dok su SAD i saveznici ulagali novac
    u rekonstrukciju zapadne Nemačke,
  • 2:19 - 2:23
    Sovjetski Savez je izvlačio
    resurse sa istoka na ime ratne odštete,
  • 2:23 - 2:27
    čime je njena planska ekonomija
    postala još manje konkurentna.
  • 2:27 - 2:31
    Život u Istočnoj Nemačkoj
    proticao je pod budnim okom Štazija,
  • 2:31 - 2:35
    tajne policije čije prisluškivanje
    i obaveštajci su pratili građane
  • 2:35 - 2:37
    radi bilo kakvog nagoveštaja nelojalnosti.
  • 2:37 - 2:41
    Dok je na Istoku postojala besplatna
    zdravstvena zaštita i obrazovanje,
  • 2:41 - 2:43
    Zapad se hvalio većim zaradama,
  • 2:43 - 2:45
    većom količinom robe široke potrošnje
  • 2:45 - 2:46
    i većom ličnom slobodom.
  • 2:46 - 2:53
    Do 1961. godine, oko 3,5 miliona ljudi,
    gotovo 20% stanovništva Istočne Nemačke,
  • 2:53 - 2:56
    otišlo je, uključujući
    i mnoge mlade stručnjake.
  • 2:56 - 2:57
    Da bi sprečila dalje gubitke,
  • 2:57 - 3:00
    Istočna Nemačka je odlučila
    da zatvori granicu,
  • 3:00 - 3:03
    i tu nastupa Berlinski zid.
  • 3:03 - 3:05
    Šireći se 43 kilometra kroz Berlin
  • 3:05 - 3:08
    i dodatnih 112 kroz Istočnu Nemačku,
  • 3:08 - 3:12
    početna barijera se sastojala
    od bodljikave žice i mrežaste ograde.
  • 3:12 - 3:15
    Neki stanovnici Berlina
    su pobegli skakanjem preko žice
  • 3:15 - 3:16
    ili izlazeći kroz prozor,
  • 3:16 - 3:20
    ali kako se zid širio, to je postalo teže.
  • 3:20 - 3:27
    Do 1965. godine, dodato je 106 kilometara
    betonskih barikada visokih 3,6 metra
  • 3:27 - 3:30
    pokrivenih glatkom cevi
    kako bi se sprečilo penjanje.
  • 3:30 - 3:32
    Tokom narednih godina,
  • 3:32 - 3:34
    barijera je ojačana
    preprekama sa šiljcima,
  • 3:34 - 3:35
    psima čuvarima,
  • 3:35 - 3:37
    pa čak i nagaznim minama,
  • 3:37 - 3:41
    uz 302 osmatračnice i 20 bunkera.
  • 3:41 - 3:43
    Paralelna ograda sa zadnje strane
  • 3:43 - 3:46
    izdvojila je područje od 100 metara
    zvano pojas smrti.
  • 3:46 - 3:50
    Tamo su sve zgrade srušene
    i tlo je prekriveno peskom
  • 3:50 - 3:54
    da bi se obezbedio jasan pogled
    za stotine stražara
  • 3:54 - 3:57
    kojima je naređeno da pucaju
    u svakoga ko pokuša da pređe.
  • 3:57 - 4:02
    Ipak, gotovo 5 000 ljudi ukupno
    uspelo je da pobegne iz Istočne Nemačke
  • 4:02 - 4:06
    između 1961. i 1989. godine.
  • 4:06 - 4:08
    Neki su bili diplomate ili sportisti
  • 4:08 - 4:10
    koji su dezertirali
    dok su bili u inostranstvu,
  • 4:10 - 4:13
    a ostali su bili obični građani
    koji su kopali tunele,
  • 4:13 - 4:15
    preplivavali kanale,
  • 4:15 - 4:17
    leteli vazdušnim balonima,
  • 4:17 - 4:21
    pa čak bi se i obrušili
    ukradenim tenkom kroz zid.
  • 4:21 - 4:22
    No, rizik je bio veliki.
  • 4:22 - 4:26
    Preko 138 ljudi je poginulo
    prilikom pokušaja bekstva.
  • 4:26 - 4:31
    Neki su upucani naočigled zapadnih Nemaca
    koji su bili nemoćni da im pomognu.
  • 4:31 - 4:33
    Zid je stabilizovao
    ekonomiju Istočne Nemačke
  • 4:33 - 4:36
    sprečavajući odlazak njene radne snage,
  • 4:36 - 4:38
    ali je zadobio mračnu reputaciju,
  • 4:38 - 4:42
    postavši globalni simbol
    komunističke represije.
  • 4:42 - 4:44
    Kao deo pomirenja sa Istokom,
  • 4:44 - 4:49
    Osnovni sporazum iz 1972. godine
    pragmatično je priznao Istočnu Nemačku,
  • 4:49 - 4:51
    dok je Zapadna Nemačka
    nastavila da se nada
  • 4:51 - 4:54
    krajnjem ponovnom ujedinjenju.
  • 4:54 - 4:57
    Mada je istočni režim
    postepeno dozvolio porodične posete,
  • 4:57 - 5:01
    pokušao je da odvrati ljude
    od ostvarivanja tih prava
  • 5:01 - 5:04
    napornim birokratskim procesom
    i visokim troškovima.
  • 5:04 - 5:08
    Bez obzira na to,
    ipak su bili preplavljeni zahtevima.
  • 5:08 - 5:10
    Do kraja 1980-ih,
  • 5:10 - 5:13
    liberalizacija drugih režima
    istočnog bloka
  • 5:13 - 5:15
    izazvala je masovne demonstracije
    za slobodno putovanje
  • 5:15 - 5:17
    i zahteve za demokratiju.
  • 5:17 - 5:20
    Uveče 9. novembra 1989. godine,
  • 5:20 - 5:22
    Istočna Nemačka
    pokušala je da smiri tenziju
  • 5:22 - 5:26
    omogućivši lakše pribavljanje
    putnih dozvola,
  • 5:26 - 5:29
    ali ova objava je dovela
    hiljade istočnih Berlinaca
  • 5:29 - 5:31
    do graničnih prelaza u zidu,
  • 5:31 - 5:35
    koji su primorali iznenađene stražare
    da odmah otvore kapiju.
  • 5:35 - 5:38
    Vesela masa ljudi
    pohrlila je u Zapadni Berlin
  • 5:38 - 5:41
    dok su ljudi sa obe strane
    igrali na vrhu zida.
  • 5:41 - 5:45
    Ostali su počeli da ga ruše
    kojim god oruđem koje su mogli naći.
  • 5:45 - 5:48
    Iako su granični stražari
    u početku pokušavali da održe red,
  • 5:48 - 5:53
    uskoro je postalo jasno
    da je godinama podele došao kraj.
  • 5:53 - 5:58
    Nakon četiri decenije, Nemačka je zvanično
    ponovo ujedinjena oktobra 1990. godine.
  • 5:58 - 6:01
    A Sovjetski Savez je pao ubrzo potom.
  • 6:01 - 6:04
    Danas delovi zida
    i dalje stoje kao podsetnik
  • 6:04 - 6:07
    da bilo kakvu barijeru koju postavimo
    da bismo sprečili slobodu
  • 6:07 - 6:09
    takođe možemo srušiti.
Title:
Uspon i pad Berlinskog zida - Konrad H. Jaruš
Description:

Pogledajte našu stranicu Patreon: https://www.patreon.com/teded

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-rise-and-fall-of-the-berlin-wall-konrad-h-jarausch

Trinaestog avgusta 1961. godine, istočnonemački građevinski radnici počeli su da razdvajaju ulice i postavljaju barijere u Berlinu. Ova noć je označila početak jedne od najozloglašenijih linija razdvajanja u istoriji, Berlinskog zida. Izgradnja zida je nastavljena tokom naredne decenije dok je zid presecao naselja, rastavljao porodice i podelio ne samo Nemačku, već i svet. Konrad H. Jaruš iznosi detalje o istoriji Berlinskog zida.

Lekciju priredio: Konrad H. Jaruš, animacija: Remus & Kiki.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
06:26

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.