Ovaj novi teleskop bi nam mogao pokazati početak univerzuma

Kako je i kada nastao svemir? Svetska grupa astronoma želi da odgovori na to pitanje kroz onoliko udaljeno gledanje kroz vreme koliko nam veliki novi teleskopi dozvoljavaju. Vendi Fridmen započela je stvaranje Gigantskog Megelanovog teleskopa, na kome se radi u Južnoj Americi; na TEDGlobal-u u Riju, ona deli hrabru viziju otkrića o svemiru koji GMT može da nam omogući.

Kada sam imala 14 godina,
bila sam zainteresovana za nauku,

fascinirana njome,
uzbuđena što učim o njoj.

Imala sam profesora prirodnih nauka
u srednjoj školi koji bi rekao razredu:

„Devojke ne moraju da slušaju ovo.”

Ohrabrujuće, da.

(Smeh)

Izabrala sam da ne slušam,
ali samo tu izjavu.

Dopustite mi da vas povedem
do planina Andi u Čileu,

500 kilometara, 300 milja
severoistočno od Santjaga.

To je veoma udaljeno,
suvo i lepo mesto,

ali tamo nema puno stvari.

Ima kondora, tarantula,

a u toku noći, kada nestane svetlosti,

otkriva jedno
od najtamnijih neba na Zemlji.

Pomalo je magično mesto, ta planina.

Sjajna je kombinacija
veoma udaljenog planinskog vrha

i izuzetno sofisticirane tehnologije.

Naši preci, dokle god
naša pisana istorija seže,

gledali su u noćno nebo i razmišljali
o prirodi našeg postojanja,

a mi, naša generacija, nismo izuzetak.

Jedina poteškoća je da je
noćno nebo sada blokirano

sjajem svetlosti velikih gradova.

Tako, astronomi odlaze
na veoma zabačene vrhove planina

da bi gledali i proučavali svemir.

Dakle, teleskopi su naš prozor u svemir.

Nije preterivanje ako kažemo
da će južna hemisfera biti

budućnost astronomije 21. veka.

Već imamo mnogo postojećih teleskopa

na Andima u Čileu,

a njima će se uskoro pridružiti zaista
senzacionalno mnoštvo novih mogućnosti.

Postojaće dve internacionalne grupe
koje će praviti gigantske teleskope,

osetljive na optičko zračenje,
kakve su i naše oči.

Postojaće istraživački teleskop

koji će skenirati nebo na svakih par noći.

Postojaće radio teleskopi,

osetljivi na zračenje dugih radio talasa.

Postojaće i teleskopi u svemiru.

Postojaće naslednik
svemirskog teleskopa Habl

pod nazivom teleskop Džejms Veb,

a biće lansiran 2018. godine.

Postojaće satelit pod nazivom TESS

koji će otkrivati planete
van našeg Sunčevog sistema.

Tokom poslednje decenije,
predvodila sam grupu -

konzorcijum - internacionalnu grupu,

u izgradnji onoga što će biti,
kada se završi,

najveći postojeći optički teleskop.

Zove se Gigantski Magelanov teleskop
ili GMT.

Ovaj teleskop će imati ogledala
koja su u prečniku dužine 8,4 metara -

svako od ogledala.

To je skoro 27 stopa.

Dakle, prekriva ovu binu i ide
možda do četvrtog reda u publici.

Svako od sedam ogledala
na ovom teleskopu

imaće oko 8 metara u prečniku.

Zajedno će sedam ogledala
na ovom teleskopu

biti prečnika oko 25 metara -

u suštini, to je veličina
cele ove dvorane.

Ceo teleskop će ići u visinu
do oko 43 metara,

a ponovo, pošto smo u Riju,

neki od vas su išli da vide
statuu gigantskog Hrista.

Mogu se uporediti po visini;

u stvari, statua je manja
nego što će ovaj teleskop biti.

Može se uporediti sa veličinom
Kipa slobode,

a biće smešten u zaštitno pakovanje
koje će imati 22 sprata -

60 metara visine.

To je, međutim, neobična građevina
za zaštitu ovog teleskopa.

Imaće prozore otvorene prema nebu,

moći će da bude usmeren ka nebu
i da gleda u njega

i zapravo će imati rotirajuću osnovu -

rotirajuća građevina od 2 000 tona.

Gigantski Magelanov teleskop imaće
10 puta veću rezoluciju

od svemirskog teleskopa Habl.

Biće 20 miliona puta
osetljiviji od ljudskog oka,

a možda će, po prvi put,
moći da nađe život na planetama

izvan našeg Sunčevog sistema.

Omogućiće nam da pogledamo unazad
do prvog svetla u svemiru -

bukvalno, u početak kosmosa.

Kosmički početak.

To je teleskop koji će nam dozvoliti
da bacimo pogled u prošlost,

prisustvujemo vremenu
kada su se galaksije sastavljale,

prvim crnim rupama u svemiru,
prvim galaksijama.

Hiljadama godina proučavamo svemir,

postavljamo pitanja
o našem mestu u svemiru.

Drevni Grci su nam rekli

da je Zemlja centar svemira.

Pre petsto godina,
Kopernik je pomerio Zemlju

i stavio Sunce u središte svemira.

Kao što smo naučili tokom vekova,

od vremena Galilea Galileja,
italijanskog naučnika,

koji je prvi u to vreme okrenuo

majušni teleskop od 5 centimentara
prema nebu,

svakoga puta kada izgradimo
veće teleskope,

naučimo nešto o svemiru;

otkrivamo stvari, bez izuzetka.

U dvadesetom veku smo naučili
da se svemir širi,

a da naš Sunčev sistem
nije centar širenja.

Danas znamo da je svemir sačinjen
od oko 100 milijardi galaksija

koje su nam vidljive,

a svaka od njih ima
100 milijardi zvezda u sebi.

Sada, dakle, gledamo
u najudaljeniju sliku kosmosa

koja je ikada napravljena.

Uslikana je uz pomoć
svemirskog teleskopa Habl,

a uz usmeravanje teleskopa
prema nekada praznom području na nebu,

pre lansiranja Habla.

Ako možete da zamislite
ovo sićušno područje,

ono je samo pedeseti deo
veličine punog Meseca.

Dakle, zamislićemo pun Mesec.

Sada tamo postoji oko 10 000 galaksija
vidljivih na toj slici.

Slaba vidljivost ovih slika
i mala veličina samo su rezultat

činjenice da su ove galaksije
toliko udaljene; ogromna je udaljenost.

Svaka od ovih galaksija
može u sebi sadržati

nekoliko milijardi, ili čak
stotine milijardi pojedinačnih zvezda.

Teleskopi su kao vremenske mašine.

Što dublje gledamo u svemir,
vidimo dalje kroz vreme,

a izgledaju kao kofe -
bukvalno skupljaju svetlo.

Dakle, što je veća kofa,
što veće ogledalo imamo,

što više svetla vidimo,
dalje unazad možemo da gledamo.

U prošlom veku smo shvatili

da postoje egzotični objekti
u svemiru - crne rupe.

Čak smo i shvatili da postoji
tamna materija i tamna energija

koje ne možemo videti.

Dakle, sada gledate
u istinsku sliku tamne materije.

(Smeh)

Skontali ste. Ne shvati svaka publika.

(Smeh)

Način na koji smo zaključili
o prisustvu tamne materije -

ne možemo je videti - ali postoji
nepogrešivo povlačenje zbog gravitacije.

Možemo sada da pogledamo
i vidimo ovo more galaksija

u svemiru koji se širi.

Ono što ja radim su
merenja proširenja svemira,

a jedan od projekata
koji sam sprovela 90-tih godina

koristio je svemirski teleskop Habl

za merenja toga
koliko brzo se svemir širi.

Sada možemo da propratimo
14 miliona godina unazad.

Naučili smo vremenom
da zvezde imaju pojedinačnu istoriju,

to jest, rađaju se,
ulaze u srednje godine,

a neke od njih čak imaju
i dramatičnu smrt.

Iskre sa ovih zvezda zapravo onda
formiraju nove zvezde koje vidimo,

od kojih se za većinu ispostavi
da imaju planete koje se kreću oko njih.

Jedan od zaista iznenađujućih rezultata
u proteklih 20 godina

bilo je otkriće drugih planeta
koje se kreću oko drugih zvezda.

One se nazivaju egzoplanete.

Do 1995. godine, nismo čak ni znali
za postojanje bilo kakvih drugih planeta,

drugačijih od onih
koje se kreću oko našeg Sunca,

ali sada postoji
skoro 2 000 drugih planeta

koje kruže oko drugih zvezda

koje možemo da primetimo,
izmerimo im mase.

Postoji 500 njih koji su
višeplanetarni sistemi,

a postoji i 4 000 - i još uvek ih brojimo -
drugih kandidata,

planeta koje kruže oko zvezda.

Pojavljuju se u ogromnoj raznolikosti
različitih vrsta.

Postoje planete nalik Jupiteru
koje su vrele,

druge planete koje su ledene,
postoje vodeni svetovi,

a postoje i stenovite planete nalik Zemlji,
tzv. „super-Zemlje”,

a postoje čak i planete za koje se
nagađa da su dijamantski svetovi.

Dakle, znamo da postoji
makar jedna planeta,

naša Zemlja, na kojoj postoji život.

Čak smo pronašli i planete
koje kruže oko dve zvezde.

To više nije samo
područje naučne fantastike.

Dakle, znamo da postoji život
na našoj planeti,

da smo razvili složene oblike života,
a sada ispitujemo svoje poreklo.

Ako uzmemo u obzir sve što smo otkrili,
ogromne brojke ukazuju na to

da možda postoje milioni,
možda čak i stotine miliona

oko drugih zvezda
koje su nam dovoljno blizu -

na upravo odgovarajućoj razdaljini
od zvezda oko kojih kruže -

da bi postojala tekuća voda na njima
i da bi potencijalno mogle podržati život.

Trenutno se oduševljavamo ovim šansama,
ogromnim šansama,

a zapanjujuća stvar je
da će u toku sledeće decenije

GMT moći da preuzme
spektar atmosfere ovih planeta

i odredi da li imaju potencijal
za postojanje života.

Pa, šta je GMT projekat?

To je internacionalni projekat.

Uključuje Australiju, Južnu Koreju,
i srećna sam što mogu da kažem,

pošto smo u Riju,

da nam je najnoviji partner
u izgradnji teleskopa - Brazil.

(Aplauz)

Takođe, uključuje i nekoliko institucija
iz Sjedinjenih Država,

uključujući i univerzitet Harvard,

institucije Smitsonijan i Karnegi,

kao i univerzitete iz Arizone, Čikaga,

Teksasa-Ostina
i teksaškog A&M univerziteta.

Uključuje i Čile.

Pravljenje ogledala na ovom teleskopu
takođe je fascinantno

na svoj način.

Uzmite delove stakla, otopite ih
u pećnici koja je samorotirajuća.

Ovo se dešava ispod fudbalskog stadiona

na univerzitetu Arizona.

Ušuškano je ispod 52 000 mesta.

Niko ne zna da se dešava,

a postoji i, u suštini, rotirajući kazan.

Ogledala se izlivaju i polako hlade,

a zatim su uglačana
do izuzetne preciznosti.

Tako, ako razmišljate
o preciznosti ovih ogledala,

izbočine na ogledalu,
preko čitavih 8 metara,

iznose manje od milionitog dela 2,5 cm.

Kako to prikazati?

Joj!

(Smeh)

To je pethiljaditi deo širine moje dlake

na preko čitavih ovih 8 metara.

To je spektakularan uspeh.

To nam dozvoljava da raspolažemo
preciznošću koju ćemo imati.

Pa, šta nam ta preciznost donosi?

GMT, ako možete da zamislite -

ako bih držala novčić,
koji igrom slučaja imam,

i pogledala u lik na tom novčiću,
odavde mogu videti zapis na novčiću;

mogu da vidim lik na njemu.

Pretpostavljam da, čak i ako sedite
u prvom redu, ne možete to videti.

Međutim, ako bismo okrenuli
Gigantski Magelanov teleskop,

svih 25 metara u prečniku
koje vidimo u sali,

i uperili ga na razdaljinu
od 322 kilometara,

da stojim u Sao Paulu, mogli bismo
da razlučimo lik na novčiću.

To je izuzetna rezolucija
i moć ovog teleskopa.

Ako bih bila -

(Aplauz)

Ako bi astronaut otišao na Mesec,
na preko 400 000 kilometara udaljenosti,

i ako bi upalio sveću -
jednu jedinu sveću -

mogli bismo da je primetimo
koristeći GMT.

Prilično izuzetno.

Ovo je simulirani prikaz sazvežđa
u obližnjoj galaksiji.

„Obližnja” je astronomsko i relativno.

Nalazi se na udaljenosti

od nekoliko desetina miliona
svetlosnih godina.

Tako bi ovaj klaster izgledao.

Pogledajte sada
u ovih četiri svetlih objekata

i hajde da ih uporedimo sa kamerom
na svemirskom teleskopu Habl.

Možete da vidite blede detalje
koji se polako izdvajaju.

Sada, konačno -
a pogledajte koliko je dramatično -

ovo je ono što će GMT videti.

Zadržite pogled opet
na ovim svetlim prikazima.

Ovo vidimo na jednom od najmoćnijih
postojećih teleskopa na Zemlji,

a ovo je, ponovo, ono što će GMT videti.

Izuzetna preciznost.

Pa, dokle smo stigli?

Do sada smo poravnali
vrh na planini u Čileu.

To smo digli u vazduh.

Testirali smo i uglačali prvo ogledalo.

Izlili smo drugo i treće ogledalo

i pripremamo se da izlijemo
i četvrto ogledalo.

Imali smo niz revizija ove godine.

Internacionalni paneli su nam
dolazili u reviziju i rekli:

„Spremni ste za početak izgradnje.”

Tako, planiramo da izgradimo
teleskop sa prvih četiri ogledala.

Želeli bismo da uskoro uzletimo
i da prikupljamo naučne podatke -

ono što astronomi zovu „prvi let”
u 2021. godini.

Celokupni teleskop će se biti
potpuno završen sredinom sledeće decenije

sa svih sedam ogledala.

Sada smo spremni
da pogledamo duboko u svemir,

u nastanak kosmosa.

Moći ćemo da proučavamo planete
izuzetno detaljno.

Za mene je, međutim,
jedna od najuzbudljivijih stvari

kod izgradnje GMT-a
prilika da zapravo otkrijemo nešto

o čemu ništa ne znamo -

što čak ne možemo
ni da zamislimo trenutno;

nešto potpuno novo.

Nadam se da ćemo sa izgradnjom
ovog i drugih postrojenja

mnoge mlade žene i muškarci
biti inspirisani da posegnu za zvezdama.

Hvala vam.

Obrigado.

(Aplauz)

Bruno Đusani: Hvala Vam, Vendi.

Ostanite sa mnom jer imam pitanje za vas.

Pomenuli ste različita postrojenja.

Magelanov teleskop ide gore,
ali su tu i ALMA i drugi u Čileu i drugde,

uključujući i Havaje.

Da li se ovde radi o saradnji
i komplementarnosti ili o takmičenju?

Znam da postoji takmičenje
kada su fondovi u pitanju,

ali šta je sa naukom?

Vendi Fridmen: Što se nauke tiče,
veoma smo komplementarni.

Teleskopi koji su u svemiru, na zemlji,

teleskopi različitih sposobnosti
vezanih za talasnu dužinu,

čak i teleskopi koji su slični,

ali su različiti instrumenti -

svi će istražiti različite delove
pitanja koja postavljamo.

Kada otkrijemo druge planete,
moći ćemo da testiramo zapažanja,

izmerimo atmosfere,

pogledamo u svemir uz pomoć
veoma visoke rezolucije.

Znači, veoma su komplementarni.

U pravu ste što se fondova tiče;
takmičimo se,

ali je sa naučne strane
sve to veoma komplementarno.

BĐ: Vendi, hvala Vam
što ste došli u TEDGlobal.

VF: Hvala vama.