Return to Video

Kako pogledati unutar mozga

  • 0:00 - 0:04
    Ovo je skica mozga stara hiljadu godina.
  • 0:04 - 0:06
    To je šema vizuelnog sistema.
  • 0:06 - 0:09
    Neke stvari danas izgledaju poznato.
  • 0:09 - 0:13
    Dva oka pri dnu, optički živac
    koji se proteže od nazad.
  • 0:13 - 0:16
    Tu je i veoma velik nos
  • 0:16 - 0:19
    koji naizgled nije ni sa čim
    posebno povezan.
  • 0:19 - 0:21
    Ako uporedimo ovo
  • 0:21 - 0:23
    sa novijim prikazima vizuelnog sistema,
  • 0:23 - 0:26
    videćete da su se stvari
    suštinski zakomplikovale
  • 0:26 - 0:27
    tokom pomenutih hiljadu godina.
  • 0:27 - 0:30
    To je zbog toga što danas možemo videti
    ono što je unutar mozga,
  • 0:30 - 0:33
    umesto da samo gledamo njegov oblik.
  • 0:33 - 0:37
    Zamislite da želite da razumete
    kako računar radi
  • 0:37 - 0:40
    i sve što možete da vidite
    jesu tastatura, miš i ekran.
  • 0:40 - 0:42
    Ne biste imali sreće.
  • 0:42 - 0:44
    Želite da ga otvorite, rasklopite,
  • 0:44 - 0:46
    pogledate žice koje su unutra.
  • 0:46 - 0:48
    Sve do pre manje od jednog veka,
  • 0:48 - 0:50
    niko nije mogao to da uradi sa mozgom.
  • 0:50 - 0:52
    NIko nije bacio pogled na veze u mozgu.
  • 0:52 - 0:55
    To je zbog toga što,
    ako izvadite mozak iz lobanje,
  • 0:55 - 0:56
    i ako isečete tanko parče,
  • 0:56 - 0:59
    stavite ga pod i najmoćniji mikroskop,
  • 0:59 - 1:00
    ništa nećete videti.
  • 1:00 - 1:02
    Sivo je, bez oblika.
  • 1:02 - 1:04
    Ne postoji struktura.
    Ništa vam neće otkriti.
  • 1:04 - 1:07
    Ovo se sve promenilo krajem 19-og veka.
  • 1:07 - 1:11
    Iznenada, razvijene su nove hemijske boje
    za moždano tkivo
  • 1:11 - 1:14
    i one su nam dale prve uvide
    u veze unutar mozga.
  • 1:14 - 1:16
    Računar je bio rasklopljen.
  • 1:16 - 1:19
    Ono što je zaista pokrenulo
    modenu neuronauku
  • 1:19 - 1:21
    jeste boja, takozvana Goldžijeva boja.
  • 1:21 - 1:23
    Ona funkcioniše
    na veoma specifičan način.
  • 1:23 - 1:26
    Umesto da oboji sve ćelije unutar tkiva,
  • 1:26 - 1:29
    ona nekako boji otprilike
    jedan procenat ćelija.
  • 1:29 - 1:32
    Krči šumu, otkriva drveće.
  • 1:32 - 1:35
    Da je sve bilo obeleženo,
    ništa ne bi bilo vidljivo.
  • 1:35 - 1:37
    Stoga, nekako, pokazuje šta je tamo.
  • 1:37 - 1:40
    Španski stručnjak za neuroanatomiju
    Santjago Ramon i Kahal,
  • 1:40 - 1:42
    koji se smatra ocem moderne neuronauke,
  • 1:42 - 1:46
    primenio je Goldžijev metod
    i dobio podatke koji izgledaju ovako,
  • 1:46 - 1:50
    i zaista nam dao moderno viđenje
    moždane ćelije, neurona.
  • 1:50 - 1:53
    Ako zamišljate mozak kao računar,
  • 1:53 - 1:55
    ovo je tranzistor.
  • 1:55 - 1:57
    Kahal je ubrzo shvatio
  • 1:57 - 1:59
    da neuroni ne funkcionišu sami,
  • 1:59 - 2:01
    već se povezuju sa ostalima
  • 2:01 - 2:03
    i formiraju kolo kao i u računaru.
  • 2:03 - 2:07
    Danas, jedan vek kasnije,
    kada istraživači žele da prikažu neurone,
  • 2:07 - 2:09
    oni ih osvetle iznutra
    umesto da ih zatamnjuju.
  • 2:09 - 2:11
    Postoji nekoliko načina da se ovo uradi.
  • 2:11 - 2:12
    Jedan od najpopularnijih
  • 2:12 - 2:14
    uključuje zeleni fluorescentni protein.
  • 2:14 - 2:16
    Zeleni fluorescentni protein,
  • 2:16 - 2:19
    koji potiče od bioluminiscentne meduze,
    od svih stvari,
  • 2:19 - 2:20
    veoma je koristan.
  • 2:20 - 2:23
    Ako možete iz zelenog fluorescentnog
    proteina da dobijete gen
  • 2:23 - 2:25
    i sprovedete ga u ćeliju,
  • 2:25 - 2:27
    ta ćelija će svetleti zeleno -
  • 2:27 - 2:30
    ili u nekoj od mnogih varijanata
    zelenog fluorescentnog proteina,
  • 2:30 - 2:32
    ćelija može da svetli u raznim bojama.
  • 2:32 - 2:33
    Vraćamo se na mozak,
  • 2:33 - 2:37
    ovo je sa genetski modifikovanog miša
    koji se zove Mozduga.
  • 2:37 - 2:39
    Naravno, tako se zove
  • 2:39 - 2:42
    zato što svi ovi neuroni
    svetle različitim bojama.
  • 2:42 - 2:46
    Ponekad neuroistraživači
    moraju da identifikuju
  • 2:46 - 2:49
    pojedinačne molekularne
    komponente neurona, molekule,
  • 2:49 - 2:50
    umesto celih ćelija.
  • 2:50 - 2:52
    Postoji nekoliko načina da se ovo uradi,
  • 2:52 - 2:54
    ali jedan od najpopularnijih
  • 2:54 - 2:56
    uključuje antitela.
  • 2:56 - 2:58
    Naravno, poznata su vam antitela
  • 2:58 - 3:00
    kao telohranitelji imunog sistema.
  • 3:00 - 3:03
    Ispostavlja se
    da su tako korisna imunom sistemu
  • 3:03 - 3:05
    zato što mogu da prepoznaju
    određene molekule,
  • 3:05 - 3:07
    na primer, kodni protein
  • 3:07 - 3:10
    virusa koji napada telo.
  • 3:10 - 3:12
    Istraživači su koristili ovu činjenicu
  • 3:12 - 3:16
    kako bi prepoznali pojedinačne molekule
    unutar mozga,
  • 3:16 - 3:19
    pojedinačne supstrukture ćelije
  • 3:19 - 3:21
    i identifikovali ih pojedinačno.
  • 3:21 - 3:24
    Dosta slika koje vam pokazujem su prelepe,
  • 3:24 - 3:26
    ali su i veoma moćne.
  • 3:26 - 3:28
    Imaju veliku moć objašnjavanja.
  • 3:28 - 3:30
    Ovo je na primer, bojenje antitelima
  • 3:30 - 3:33
    nasuprot prenosioca serotonina
    u delu mozga miša.
  • 3:33 - 3:35
    Naravno, čuli ste za serotonin
  • 3:35 - 3:37
    u kontekstu bolesti
    poput depresije ili anskioznosti.
  • 3:37 - 3:40
    Čuli ste za selektivne inhibitore
    preuzimanja serotonina,
  • 3:40 - 3:43
    što su lekovi koji se koriste
    protiv ovih bolesti.
  • 3:43 - 3:45
    Kako bismo razumeli
    kako funkcioniše serotonin,
  • 3:45 - 3:48
    ključno je da razumemo gde se nalazi
    ono što ga pokreće.
  • 3:48 - 3:50
    Bojenje antitelima nalik na ovo
  • 3:50 - 3:53
    može se koristiti da bi se razumela
    pitanja poput ovog.
  • 3:53 - 3:56
    Želeo bih da vas ostavim sa ovom idejom:
  • 3:56 - 3:58
    zeleni fluorescentni protein i antitela
  • 3:58 - 4:01
    su potpuno prirodni proizvodi u osnovi.
  • 4:01 - 4:04
    Razvila ih je priroda
  • 4:04 - 4:07
    kako bi meduza bila zelena
    iz kog god razloga,
  • 4:07 - 4:11
    ili da bi se otkrio kodni protein virusa
    koji napada, na primer.
  • 4:11 - 4:14
    Tek kasnije su stupili naučnici i rekli:
  • 4:14 - 4:16
    "Hej, ovo su alati,
  • 4:16 - 4:18
    ovo su funkcije koje bismo mogli koristiti
  • 4:18 - 4:20
    u našoj paleti alata za istraživanje."
  • 4:20 - 4:24
    Umesto da primene
    svoje slabašne ljudske umove
  • 4:24 - 4:26
    da izmisle ove alate iz osnova,
  • 4:26 - 4:29
    ovo su gotova rešenja iz prirode,
  • 4:29 - 4:31
    koja je milionima godina
  • 4:31 - 4:34
    razvijao i usavršavao
    najbolji inženjer na svetu.
  • 4:34 - 4:35
    Hvala vam.
  • 4:35 - 4:37
    (Aplauz)
Title:
Kako pogledati unutar mozga
Speaker:
Karl Skunover (Carl Schoonover)
Description:

U razumevanju mozga desio se neverovatan napredak, ali kako zapravo proučavati neurone unutar mozga? Koristeći predivne slike, neuroistraživač i učesnik TED Fellows programa Karl Skunover pokazuje alate uz pomoć kojih vidimo unutar naših mozgova.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
19:17

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.