Odakle potiče voda na Zemlji? - Zekari Mec (Zachary Metz)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/where-did-earth-s-water-come-from-zachary-metz

Voda prekriva preko 70% Zemlje, cirkulišući od okeana i reka do oblaka i nazad. Ona čak čini 60% naših tela. Ali u ostatku sunčevog sistema, skoro ju je nemoguće naći. Kako je onda naša planeta završila sa toliko ove supstance? I odakle je ona potekla? Zekari Mec izlaže prastaro poreklo vode na Zemlji.

Lekcija: Zekari Mec; animacija: The Moving Company Animation Studio.

Nema ukus, boju i miris
i često možemo da vidimo kroz nju.

Prekriva 70% Zemlje

i cirkuliše od okeana i reka
do oblaka i nazad.

Ona čak čini oko 60% naših tela.

Sa svom tom vodom oko nas i u nama,

lako je uzeti njeno prisustvo
zdravo za gotovo.

Ali u ostatku sunčevog sistema,
tečnu vodu je skoro nemoguće naći.

Kako je onda naša planeta završila
sa toliko ove supstance

i odakle je ona potekla?

Kao što verovatno znate,

molekul vode sastoji se
od dva osnovna dela.

Vodonik, najjednostavniji element,

postoji skoro
od samog početka univerzuma.

Kiseonik je nastao nekoliko stotina
miliona godina kasnije

nakon što su počele
da se formiraju zvezde.

Ogromni pritisak u sredini
ovih vatrenih ognjeva bio je tako velik

da su se atomi vodonika
stopili i obrazovali helijum.

Helijum se zauzvrat stopio
kako bi nastali teži elementi,

poput berilijuma, ugljenika i kiseonika
u procesu poznatom kao nukleosinteza.

Kada su se zveze u jednom trenutku
sudarile i eksplodirale u supernove,

ovi novi elementi
raširili su se univerzumom

i kombinovali u nova jedinjenja,
poput sada poznatog H2O.

Ovi molekuli vode bili su prisutni
u oblaku prašine

koji je oblikovao naš sunčev sistem

i još njih se sudarilo sa našom planetom
nakon njenog nastanka.

Ali na jedno veliko pitanje
nemamo odgovor:

koliko vode je došlo na Zemlju, i kada?

Kako jedna teorija kaže, ako su

relativno male količine vode bile prisutne
na Zemlji kada je nastala stena,

visoke temperature i nedostatak atmosfere

bi prouzrokovao da voda ispari
nazad u svemir.

Voda ne bi mogla da ostane na planeti

do stotina miliona godina kasnije

kada je nastala naša prva atmosfera
u procesu koji se naziva degazacija.

Ovo se desilo kada su istopljene stene
u Zemljinom središtu

ispustile vulkanske gasove na površinu,

stvarajući sloj koji bi onda mogao
da zarobi vodu koja izlazi.

Kako se onda voda vratila na planetu?

Naučnici su dugo sumnjali na to

da je dosta vode vraćeno putem
kometa koje su nosile led

ili verovatnije asteroidima koji su
bombardovali Zemlju milionima godina.

Skorašnja istraživanja
izazvala su ovu teoriju.

Ispitivanjem meteorita
ugljeničnog hondrita

koji su nastali ubrzo nakon formiranja
našeg sunčevog sistema,

naučnici su otkrili
da oni ne samo da su imali vodu,

već su imali i isti mineralni sastav
kao i stene na Zemlji

i uzorci sa asteroida koji je nastao
u isto vreme kad i naša planeta.

Ovo naznačava da je Zemlja
možda ranije nagomilala

značajne količine vode
koja je mogla da miruje,

uprkos nedostatku atmosfere,

iako su asteroidi možda doneli još vode
tokom eona.

Ukoliko je ovo istina,

život je možda nastao ranije
nego što se pre mislilo.

Tako da još uvek ne znamo tačno
da li je voda na Zemlji

potekla iz njene prvobitne formacije,

iz kasnijih uticaja

ili neke kombinacije ova dva.

Bez obzira, voda koja teče našim tuševima,
fontanama za piće i česmama

je nešto što nije samo poteklo
iz obližnjeg jezera ili reke,

već je prvo prošla kosmičko,
haotično putovanje, da bi dotle došla.