Profit nije uvek cilj

Verovatno ne očekujete da izvršni direktor jedne od vodećih svetskih kompanija vidi dalje od procene vrednosti ili iznosa na računu. Ali Hariš Manvani, izvršni direktor Unilevera, iznosi argumente koji pokazuju da je uključivanje vrednosti, cilja i održivosti u donošenje najbitnijih odluka ne samo praktično, već da je to i jedini način za odgovorno vođenje posla u 21. veku.

Čitav model kapitalizma

i ekonomski model u kom smo

vi i ja poslovali,

i u kom nastavljamo da poslujemo

izgrađen je otprilike u vreme

koje je sažeto definisao
Milton Frajdmen.

Adam Smit,
otac moderne ekonomije,

tvorac teorije nevidljive ruke,

rekao je pre mnogo godina:

ako nastavite da radite

u sopstvenom interesu

učinićete najbolju stvar za društvo.

Kapitalizam je doneo
dosta dobrih stvari,

i govorio sam o mnogima
koje su se dogodile.

Isto tako, nije uspeo da se suoči

sa izazovima koje smo uočili

u modernom društvu.

Model u kom sam ja odrastao,

kao i mnogi ovde
koji se bave biznisom,

govorio je o nečemu

što ja nazivam tri R razvoja:

razvoj koji je konstantan,

dinar po dinar;

takmičarski razvoj,

bolji nego kod ostalih osoba;

i razvoj koji donosi profit,

tako da stalno dobijate

na deoničarskoj vrednosti.

Bojim se da ovo
nije dovoljno dobro

i da se moramo
odreći 3R modela

zarad modela koji bih nazvao

četvrtim R:

R za razvoj koji je odgovoran.

Upravo to treba da postane

veoma važan deo

stvaranja vrednosti.

Ne samo ekonomskih,

već i društvenih vrednosti.

Kompanije koje će napredovati

su one koje će zaista
prihvatiti četvrto R.

Model 4R je prilično jednostavan:

kompanije ne mogu
da priušte posmatranje

onoga što se dešava u društvu.

Moraće da prihvate svoju ulogu

u pogledu služenja zajednici

koja ih održava.

Moramo da pređemo
na i/i model

koji glasi:

kako da zarađujemo
i činimo dobro?

Kako da se postaramo

da poslujemo kako treba,

i da u isto vreme
imamo sjajno okruženje?

Ovaj model se suštinski odnosi

na to da radimo i činimo dobro.

Ali lakše je reći nego učiniti.

Kako da to i ostvarimo?

Verujem da će odgovor na to

biti vođstvo.

Rešenje je da ponovo definišemo

poslovne modele

koji će podrazumevati

da je jedina mogućnost
za funkcionisanje

kombinovanje ovih elemenata.

Za to su nam potrebni
poslovni projekti

koji umeju da odrede svoju ulogu

u društvu,

koja je mnogo veća

od proizvoda i brendova
koje prodaju.

Kompanije koje imaju zacrtan cilj,

stvari koje nemaju kompromis

bez obzira na to
kakve su okolnosti.

Nije bitno.

Postoje stvari za koje
se čovek bori.

Vrednosti i cilj će biti

dve komponente sistema

koji će stvoriti

kompanije budućnosti.

Sada ću preći na priču

o sopstvenom iskustvu.

Pridružio sam se firmi „Unilever''
1976. godine

kao pripravnik menadžmenta
u Indiji.

Prvog dana na poslu

ušao sam i šef me je pitao:

Da li znaš zašto si ovde?

Rekao sam:
„Ovde sam da prodajem sapun''.

On je rekao:
„Ne, ovde si da menjaš živote''

Ovde si da menjaš živote.

Mi smo kompanija koja
prodaje sapun i supe.

Šta mi radimo
da menjamo živote?

Tada sam shvatio

da i mali potez

poput prodaje sapuna

može da spase više života

od farmaceutske kompanije.

Ne znam koliko vas zna

da 5 miliona dece
ne doživi petu godinu

zbog infekcija
koje se mogu sprečiti

pranjem ruku sapunom.

Mi pokrećemo najveći

program pranja ruku

na svetu.

Pokrenuli smo program
o higijeni i zdravlju

koji trenutno broji
pola milijarde ljudi.

Ne radi se o
prodavanju sapuna,

tu postoji viši cilj.

Brendovi zaista mogu da budu

predvodnici društvenih promena.

Razlog leži u tome da,

kada 2 milijarde ljudi
koristi tvoj brend,

to samo pojačava uticaj.

Mala dela prave veliku razliku.

Daću još jedan primer,

šetao sam po jednom od sela u Indiji.

Vi koji ste ovo radili

znate da to baš i nije šetnja po parku.

Tu vidimo ovu gospođu

koja je jedan od naših
manjih distributora.

Prelep, veoma skroman dom.

I ona je bila tamo,

lepo obučena,

njen muž pozadi, svekrva iza

i zaova iza nje.

Društveni poredak se menjao

jer je ova žena

deo projekta Šakti

koji uči žene

kako da pokrenu posao

i prenesu poruku

o ishrani i higijeni.

Trenutno u Indiji imamo

60 hiljada takvih žena.

Ne radi se o prodaji sapuna,

već da budete sigurni

da u tom procesu

menjate ljudske živote.

Mala dela, velike razlike.

Ljudi u sektoru
za istrazivanje i razvoj

ne rade da bi nam dali
sjajne deterdžente,

već da bismo koristili manje vode.

Proizvod koji smo skoro lansirali,

"One Rinse", omogućava uštedu vode

pri svakom pranju.

Ukoliko bi ga svi potrošači koristili

ušteda bi iznosila 50 milijardi litara.

Uzgred, ista količina vode mesečno

dovoljna je da se snabde
jedan kontinent.

Samo razmislite o tome.

Male stvari prave veliku razliku.

Mogu da nabrajam i nabrajam.

Naš lanac ishrane,
naši sjajni proizvodi,

izvinjavam se
zbog reklamiranja sponzora,

Knorr, Hellman
i svi ti sjajni proizvodi.

Obavezani smo da se postaramo

da se poljoprivredne sirovine

dobijaju iz obnovljivih resursa,

stopostotno obnovljivih.

Bili smo prvi
koji su svoje palmino ulje

dobijali iz potpuno obnovljivih izvora.

Ne znam koliko vas zna da palmino ulje

koje ne dobijamo iz obnovljivih resursa

može da dovede do
krčenja šume odgovornog

za 20% uzroka za efekat staklene baste.

Mi smo prvi koji su to prihvatili,

zbog toga što reklamiramo
sapun i supu.

Ono što hoću da kažem je

da kompanije poput vaše,
poput moje

moraju da definišu cilj

koji prihvata odgovornost

i razume da moramo
odigrati svoju ulogu

u zajednicama u kojim radimo.

Uveli smo nešto što se zove

Održivi životni plan Unilevera,
koji glasi:

Cilj je da stvorimo
održivo životno mesto,

i da promenimo živote

milijarde ljudi do 2020. godine.

Postavlja se pitanje
kuda da krenemo odavde?

Odgovor je veoma jednostavan:

nećemo sami menjati svet.

Mnogo je i vas i nas

koji ovo razumemo.

Poenta je

da su nam potrebna partnerstva,
koalicije,

i najbitnije,
potrebno nam je vođstvo

koje će nam dozvoliti
da preuzmemo odavde

i da budemo promena

koju želimo da vidimo.

Mnogo vam hvala.

(Aplauz)