Internet između vrsta? Ideja u toku…

Majmuni, delfini i slonovi su životinje sa izvanrednim sposobnostima komunikacije. Da li bi internet mogao da se proširi tako da uključi i senzibilne vrste poput ovih? Nova i jedna od lepeze ideja u razvoju, koja dolazi od četiri sjajna mislioca: istraživača delfina Dajane Rajs (Diana Reiss), muzičara Pitera Gejbrijela (Peter Gabriel), vizionara "interneta stvari" Nila Geršenfelda (Neil Gershenfeld) i Vinta Serfa (Vint Cerf), jednog od očeva interneta.

Dajana Rajs:
Možda ćete misliti da gledate

kroz prozor
u delfina koji se razdragano vrti,

ali u stvari gledate

kroz dvosmerno ogledalo
u delfina

koji posmatra sebe
kako se razdragano vrti.

Ovo je delfin koji je svestan sebe.

Ovaj delfin ima samosvest.

To je mladi delfin po imenu Bejli.

Veoma sam zainteresovana
da razumem prirodu

inteligencije delfina,
zadnjih 30 godina.

Kako istražujemo inteligenciju
kod ove životinje

koja je toliko različita od nas?

Ono što sam koristila
je vrlo jednostavan istraživački alat,

ogledalo,
i dobili smo sjajnu informaciju,

odraze umova ovih životinja.

Delfini nisu jedine životinje,
jedine "nehumane" životinje

koje pokazuju samoprepoznavanje.

Mislili smo da je ovo
isključivo ljudska sposobnost

ali smo naučili da veliki majmuni,
naši najbliži rođaci,

takođe pokazuju ovu sposobnost.

Onda smo to pokazali kod delfina

i kasnije kod slonova.

Ovo smo radili u mojoj laboratoriji
sa delfinima i slonovima,

a skoro se pokazalo i kod svrake.

Ovo je zanimljivo jer smo usvojili

Darvinovu teoriju o kontinuitetu
u fizičkoj evoluciji,

taj fizički kontinuitet.

Ali bili smo mnogo suzdržaniji,
mnogo sporiji

u prepoznavanju ovog kontinuiteta
u spoznaji,

u emociji, u svesti kod drugih životinja.

Druge životinje su svesne.

One su osećajne.
One su svesne.

Bilo je mnoštvo studija
sa mnogim vrstama

tokom godina, koje su nam dale
izvrsne dokaze

o razmišljanju i svesnosti
kod drugih životinja,

životinja koje su
prilično različite od nas po formi.

Nismo sami.

Nismo sami u ovim sposobnostima.

Nadam se da ćemo,
i to je jedan od mojih najvećih snova,

sa našom rastućom svešću

o svesnosti drugih

i našim odnosom s ostatkom
životinjskog sveta,

njima ukazati poštovanje i zaštitu

koju zaslužuju.

To je želja koju iznosim ovde
za svakoga

i nadam se da vas mogu
stvarno zainteresovati za ovu ideju.

Sada bih htela
da se vratim na delfine

jer sa ovim životinjama osećam

kao da sam radila blisko i lično

preko 30 godina.

I oni su prave ličnosti.

Nisu osobe, ali su ličnosti

u svakom smislu te reči.

Ne postoji ništa
više strano od delfina.

Oni su vrlo različiti od nas
po obliku tela.

Oni su radikalno drugačiji.
Dolaze iz radikalno drukčijeg okruženja.

U stvari, deli nas 95 miliona godina

razilazeće evolucije.

Pogledajte ovo telo.

U svakom smislu igre reči

oni su pravi ne-zemaljci.

Ptala sam se kako možemo
da komuniciramo sa ovim životinjama.

1980. konstruisala sam
podvodnu tastaturu.

Ovo je specijalno napravljena tastatura
koja reaguje na dodir.

Ono što sam htela
je da dam delfinima izbor i kontrolu.

To su veliki mozgovi,
visoko društvene životinje

i mislila sam,
ako im damo izbor i kontrolu,

ako mogu da pritisnu znak
na ovoj tastaturi -

i uzgred povezana je
kablovima od optičkih vlakana

iz Hjulet-Pakarda
sa Epl II kompjuterom.

Ovo sada izgleda praistorijski,

ali to je ono gde smo bili
u tehnološkom pogledu.

Delfini su mogli
da pritisnu dugme, znak,

čuli su kompjuterski generisan zvižduk

i dobili su predmet ili aktivnost.

Evo sada malog video snimka.

Ovo su Delfaj i Pan
i videćete Delfaja

kako pritiska dugme, čuje
kompjuterski zvižduk - (Zvižduk) -

i dobija loptu, tako da oni u stvari
mogu da traže stvari koje hoće.

Ono što je izuzetno je to
da su sami istraživali tastaturu.

Nije bilo mešanja s naše strane.

Istraživali su tastaturu.
Igrali su se oko nje.

Shvatili su kako radi.

I počeli su brzo da oponašaju zvuke

koje su čuli na tastaturi.

Oponašali su ih sami.

I više od toga, počeli su da uče

veze između znakova, zvukova

i objekata.

Ono što smo videli
bilo je samoorganizujuće učenje

i sada zamišljam šta bismo
mogli da uradimo

sa novim tehnologijama?

Kako možemo da kreiramo interfejse,

nove prozore u umove životinja
sa tehnologijama koje postoje danas?

Razmišljala sam o ovome
i onda, jednog dana

nazvao me je Piter.

Piter Gejbriel:
Ja živim od pravljenja buke.

Kad je dan dobar,
onda je to muzika

i hteo bih da kažem nešto

o najneverovatnijem iskustvu
pravljenja muzike koje sam ikada imao.

Ja sam dete sa farme.
Odrastao sam okružen životinjama

i gledao sam u te oči
i pitao se

šta li se tu dešava?

Kao odrastao,
kad sam počeo da čitam

o neverovatnim dostignućima
sa Peni Paterson i Koko

sa Su Sevidž-Rambo i Kenzi,
Panbanišom,

Ajrin Peperberg, papagajem Aleksom,

bio sam uzbuđen.

Ono što mi je takođe
bilo neverovatno

je to što je izgledalo
da su puno veštiji

u ovladavanju našim jezikom

nego što smo mi
u ovladavanju njihovim.

Radim sa puno muzičara
sa raznih strana sveta

i često nemamo
nijedan zajednički jezik koji govorimo,

ali sednemo za naše instrumente

i odjednom postoji način
da se povežemo i izrazimo emocije.

Počeo sam da okrećem telefone
i konačno došao

do Su Sevidž-Rambo

i ona me je pozvala kod nje.

Otšao sam tamo
i bonobo majmuni

su imali pristup
udaračkim instrumentima,

muzičkim igračkama,
ali nikad ranije klavijaturama.

Prvo su radili
ono što rade bebe,

samo su ih udarali pesnicama

i onda sam pitao preko Su,

da li Panbaniša može
da proba samo s jednim prstom.

Su Sevidž-Rambo: Je l' možeš
da odsviraš pesmu o čuvaru?

Hoću da čujem pesmu o čuvaru.

Sviraj tiho čuvarevu pesmu.

PG: Čuvar je tema komada.

(Muzika)

Ja sam odmah iza, sviram,

ovo je ono s čim smo počeli.

Su je ohrabruje da nastavi još malo.

(Muzika)

Ona pronalazi notu koja joj se sviđa,

nalazi oktavu.

Nikad ranije nije sela za klavijature.

Lepe triole.

SSR: Bila si dobra.
To je bilo vrlo dobro.

PG: Dobro je udarala.

(Aplauz)

Te noći smo počeli da sanjamo

i mislili smo,
možda je najneverovatnija alatka

koju je čovek stvorio, internet

i šta bi se desilo
kad bismo nekako mogli

da nađemo nove interfejse,

vizuelno-zvučne interfejse
koji bi omogućili pristup

ovim neobičnim senzibilnim bićima

s kojima delimo planetu?

Su Sevidž-Rambo
se zagrejala za to,

pozvala je svog prijatelja
Stiva Vudrafa

i počeli smo da nagovaramo
sve vrste ljudi

čiji je rad u nekoj vezi
ili inspirativan,

što nas je odvelo do Dajane

i do Nila.

Nil Geršenfeld: Hvala Piter.
PG: Hvala tebi.

(Aplauz)

NG: Piter mi je prišao.

Izgubio sam se
kad sam video taj video klip.

Prišao mi je sa vizijom
da radi ove stvari

ne za ljude, već za životinje.

I onda me je pogodila
istorija interneta.

Ovako je internet izgledao
kad je rođen

i možete to nazvati internetom

sredovečnih belaca,

uglavnom sredovečnih belaca.

Vint Serf: (Smeje se)

(Smeh)

NG: Govorim kao jedan od njih.

Kada sam prvi put došao na TED,

gde sam sreo Pitera,
pokazao sam ovo.

Ovo je internet server koji košta 1 dolar

i tada je to bilo radikalno.

Mogućnost da se napravi
internet server za 1 dolar

je prerasla u ono što je postalo
poznato kao "Internet stvari",

što je bukvalno industrija
sa ogromnim implikacijama

na zdravstvenu zaštitu,
energetsku efikasnost.

Bili smo zadovoljni samima sobom.

A onda kad
mi je Piter to pokazao,

shvatio sam
da nam nešto nedostaje,

a to je ostatak planete.

Tako smo počeli ovaj projekat
interneta među vrstama.

Počeli smo da razgovaramo sa TED-om

kako da dovedemo delfine
i velike majmune i slonove

na TED i shvatili smo da to neće ići.

Zato ćemo da vas
odvedemo do njih.

Ako bismo mogli da se prebacimo na zvuk
sa ovog kompjutera,

imaćemo video konferenciju
sa svesnim životinjama

i svaku od njih ćemo

samo kratko predstaviti.

I ako bismo mogli
da imamo i ovo gore, sjajno.

Prvo mesto koje ćemo upoznati

je zoološki vrt "Kameron park" u Vekou
sa orangutanima.

Danju oni žive napolju.
Tamo je sada noć.

Možete li da počnete, molim vas?

Teri Koks: Zdravo,
ja sam Teri Koks

Iz zoološkog vrta "Kameron park"
u Vejkou u Teksasu

i sa mnom su KeraŽan i Mej,

dva od naših orangutana sa Bornea.

Tokom dana oni imaju
prelepo, veliko stanište na otvorenom,

a noću dolaze u ovo stanište,

u svoje noćne odaje,

gde imaju klimatski regulisano

i bezbedno okruženje za spavanje.

Učestvujemo u programu
"Aplikacije za majmune -

pružanje ruke orangutanima"
i koristimo iPad-ove

da bismo stimulisali
i obogatili životinje

i takođe, pomogli u podizanju svesti

o ovim kritično ugroženim životinjama.

Nihova DNK je 97 posto kao naša

i neverovatno su inteligentni

i uzbudljivo je misliti
o svim mogućnostima

koje imamo putem
tehnologije i interneta

da stvarno obogatimo njihove živote
i otvorimo njihov svet.

Stvarno smo uzbuđeni
zbog mogućnosti

interneta među vrstama

i KeraŽan veoma uživa
u konferenciji.

NG.: To je sjajno.
Kad smo probali sinoć

zabavljali smo se gledajući slonove.

Sledeća korisnička grupa
su delfini u Nacionalnom akvarijumu.

Molim vas, izvolite.

Alison Ginsburg: Dobro veče.

Moje ime je Alison Ginzburg

i idemo uživo iz Baltimora
iz Naconalnog akvarijuma.

Sa mnom su tri od naših osam
atlantskih kljunastih delfina:

dvadesetogodišnja Česapik,
naš prvi delfin koji je rođen ovde,

njena četvorogodišnja ćerka Bejli

i njena polusestra,
jedanaestogodišnja Maja.

Ovde u Nacionalnom akvarijumu

smo posvećeni
odličnom negovanju životinja,

istraživanju i očuvanju.

Delfini su vrlo zainteresovani
za ono što se ovde događa večeras.

Nisu navikli da imamo kamere ovde

u 8 sati uveče.

Osim toga vrlo smo posvećeni

različitim vrstama istraživanja.

Kao što je Dajana pomenula,
naše životinje su uključene

u mnoge istraživačke studije.

NG: Ovo je za vas.

Okej, sjajno, hvala.

I treća korisnička grupa,
na Tajlandu

je "Razmišljajte o slonovima".
Izvoli Džoš.

Džoš Plotnik: Zdravo,
moje ime je Džoš Plotnik

i ja sam član organizacije
"Razmišljajte o slonovima"

i ovde smo u Zlatnom trouglu
na Tajlandu

sa slonovima iz Fondacije azijskih slonova
Zlatnog trougla.

Ovde imamo 26 slonova

i naše istraživanje je fokusirano
na razvoj inteligencije slonova,

ali naša fondacija "Razmišljajte o slonovima"
je fokusirana

na dovođenje slonova u učionice
širom sveta

virutuelno, kao sada,
i pokazivanje ljudima

koliko su ove životinje neverovatne.

Možemo da prinesemo kameru
do slona,

stavimo hranu u usta slona,

pokažemo ljudima
šta se dešava u njihovim ustima

i pokažemo svima širom sveta

koliko su stvarno
ove životinje neverovatne.

NG.: Okej, to je sjajno.
Hvala Džoš.

I još jednom,
izgrađujemo sjajne odnose

među njima od kad vežbamo.

U tom momentu, ako bismo mogli
da se vratimo do drugog kompjutera,

počeli smo da razmišljamo
kako da integrišemo

ostatak biomase planete u internet

i otišli smo do najbolje moguće osobe

koje mogu da se setim,
a to je Vint Serf

koji je jedan od osnivača
koji nam je dao internet. Vint?

VS: Hvala Nil.

(Aplauz)

Pre mnogo vremena u galaksiji -
ups, pogrešan scenario.

Pre 40 godina, Bob Kan i ja

smo uradili dizajn interneta.

Pre 30 godina smo ga pokrenuli.

Prošle godine pokrenuli smo
Internet za proizvodnju.

Vi koristite eksperimentalnu verziju

poslednjih 30 godina.

Verzija za proizvodnju
koristi IP verziju 6.

Ima 3,4 puta 10 na 38-mi
mogućih priključaka.

To je broj koji samo Kongres
može da ceni.

Ali to vodi onome što sledi.

Kad smo Bob i ja uradili ovaj dizajn

mislili smo da pravimo sistem
da bismo povezali kompjutere.

Ono što smo ubrzo otkrili

je to da je ovo sistem
za povezivanje ljudi.

Ono što ste videli večeras

govori vam da ne treba
da ograničimo ovu mrežu

na jednu vrstu,

da ove druge inteligentne,
senzibilne vrste

treba da budu takođe deo sistema.

Ovo je ono kako sistem izgleda danas.

Ovako internet izgleda kompjuteru

koji pokušava da shvati
kuda bi saobraćaj

trebalo da ide.

Ovo je generisao program

koji prati povezanost na internetu

i to kako su različite mreže
povezane međusobno.

Ima oko 400.000 mreža,
međupovezanih,

koje nezavisno pokreće 400.000
različitih operativnih agencija

i jedini razlog zašto ovo funkcioniše

je taj da svi oni koriste
iste standardne TCP/IP protokole.

Znate kuda ovo vodi.

"Internet stvari" nam kaže

da će puno aparata i uređaja
kojima upravlja kompjuter

takođe postati deo ovog sistema:

uređaji koje koristite po kući,

koje koristite u kancelariji,

koje nosite sa sobom ili u kolima.

To je "Internet stvari" koji dolazi.

Ono što je važno u vezi s onim
što ovi ljudi rade

je to da počinju da uče

kako da komuniciraju sa vrstama

koje nismo mi,

ali imaju isto čulno okruženje.

Počinjemo da istražujemo šta znači

komunicirati s nečim

što nije jednostavno druga osoba.

Možete videti šta dolazi sledeće.

Sve moguće vrste svesnih bića

mogu se međusobno povezati
putem ovog sistema

i jedva čekam da vidim
odvijanje ovih eksperimenata.

Šta će se desiti posle toga?

Pa, da vidimo.

Postoje mašine koje treba
da pričaju sa mašinama

i sa kojima mi treba da pričamo
i kako vreme prolazi

moraćemo da naučimo

kako da komuniciramo
s kompjuterima

i kako da izvedemo da kompjuteri
komuniciraju sa nama

onako kako smo navikli,

ne sa tastaturom, ne sa mišem,

nego govorom i gestovima

i ljudskim govorom na koji smo navikli.

Trebaće nam nešto kao C3PO

da bude prevodilac između nas

i nekih od mašina s kojima živimo.

Postoji projekat koji je u toku

koji se zove Međuplanetarni internet.

On funkcioniše između Zemlje i Marsa.

Funkcioniše na Međunarodnoj
svemirskoj stanici.

Deo je svemirske letelice
koja je u orbiti oko Sunca

koja se sastaje sa ove dve planete.

Tako da je interplanetarni sistem
na putu,

ali tu je poslednji projekat,

a to je Agencija za istraživanje
naprednih projekata

koja je finansirala
prvobitni ARPANET,

finansirala internet, finansirala
međuplanetarnu arhitekturu,

sada finansira projekat
dizajniranja svemirske letelice

koja bi stigla do najbliže zvezde
za 100 godina.

To znači da će nas, ono što učimo

iz ovih interakcija
sa drugim vrstama,

konačno naučiti

kako bismo mogli da uđemo
u međusobnu komunikaciju sa vanzemaljcem.

Jedva čekam.

(Aplauz)

Džun Koen: Prvo, hvala vam

i htela bih da potvrdim
da su četiri osobe

koje bi mogle da nam pričaju
četiri puna dana,

u stvari uspele da ostanu
četiri minuta svaka

i hvala vam na tome.

Imam toliko pitanja,

ali možda nekoliko praktičnih stvari
koje bi publika možda htela da zna.

Vi pokrećete ovu ideju ovde na TED-u.
PG: Danas.

DžK: Danas.

Kažite mi malo o tome
kuda ćete dalje sa ovom idejom.

Šta je sledeće?

P.G.: Mislim da želimo
da uključimo što je više ljudi moguće

da nam pomognu

u razmišljanju o pametnim interfejsima
koji će učiniti sve ovo mogućim.

NG: Samo mehanički,

tu je 501(c)(3) i veb infrastruktura

i sve to, ali nije potpuno
spremno da se uključi,

otkrićemo vam to i kontaktirajte nas

ako želite informacije o tome.

Ideja je da to bude -
kao što internet funkcioniše

kao mreža nad svim mrežama,

što je Vintov centralni doprinos,

to će biti omotač
oko svih ovih inicijativa

koje su pojedinačno divne,
da ih povežemo globalno.

DžK: Dobro, a da li imate
internet adresu

koju bismo mogli da pogledamo?

NG: Uskoro. DžK: Uskoro.
Obavestićemo vas o tome.

I vrlo brzo, samo da razjasnimo.

Neki su možda videli
video snimak koji ste pokazali

i pomislili, pa, to je samo veb kamera

Šta je posebno u vezi sa tim?

Ako biste mogli da kažete
samo na trenutak

o tome kako želite da prevaziđete to?

NG: Ovo je skalabilna
video infrastruktura,

ne od malobrojnih ka malobrojnima,
nego od mnogih ka mnogima,

tako da se raspoređuje
na simetrično deljenje video snimka

i deljenje sadržaja po ovim sajtovima
širom planete.

Ima puno obrade signala
sa zadnjeg kraja,

ne za jednog ka mnogima,
nego za mnoge ka mnogima.

DžK: Dobro, a onda na praktičnom nivou,

koje tehnologije vidite kao prve?

Znam da ste pomenuli da je tastatura
ključan deo ovoga.

DR: Pokušavamo da razvijemo interaktivni
ekran osetljiv na dodir za delfine.

Ovo je neka vrsta nastavka
nekih ranijih radova

i upravo danas smo dobili prvi novac
za pokretanje toga,

tako da je to naš prvi projekat.

DžK: Čak i pre ovog govora.
DR: Da.

DžK: Oh. Odlično.

Hvala vam puno svima
što ste bili sa nama.

Bilo je zadovoljstvo
imati vas na bini.

DR: Hvala.
VS: Hvala.

(Aplauz)