Return to Video

Ovo je vaš mozak tokom komunikacije

  • 0:01 - 0:03
    Zamislite da ste izmislili napravu
  • 0:03 - 0:05
    koja može da zabeleži moja sećanja,
  • 0:05 - 0:07
    moje snove, moje ideje
  • 0:07 - 0:08
    i prenese ih u vaš mozak.
  • 0:09 - 0:12
    To bi bila tehnologija
    koja bi znatno promenila stvari, zar ne?
  • 0:12 - 0:15
    Zapravo, mi već posedujemo tu napravu,
  • 0:15 - 0:18
    a ona se zove sistem ljudske komunikacije
  • 0:18 - 0:19
    i efikasno pripovedanje.
  • 0:20 - 0:22
    Da bismo razumeli
    kako ova naprava funkcioniše,
  • 0:22 - 0:25
    moramo da pogledamo unutar našeg mozga.
  • 0:25 - 0:28
    Moramo i da formulišemo pitanje
    na malo drugačiji način.
  • 0:28 - 0:30
    Moramo da se zapitamo
  • 0:30 - 0:33
    kako se neuralni obrasci u mom mozgu
  • 0:33 - 0:36
    koji su u vezi
    sa mojim sećanjima i idejama
  • 0:36 - 0:39
    prenose u vaše mozgove.
  • 0:40 - 0:43
    Mislimo da postoje dva faktora
    koja nam omogućavaju da komuniciramo.
  • 0:43 - 0:47
    Prvi - vaši mozgovi se sada nalaze
    u fizičkoj vezi sa zvučnim talasom
  • 0:47 - 0:50
    koji prenosim u vaše mozgove.
  • 0:50 - 0:53
    Drugi - razvili smo
    zajednički nervni protokol
  • 0:53 - 0:55
    koji nam omogućava da komuniciramo.
  • 0:55 - 0:57
    Kako to znamo?
  • 0:57 - 0:59
    U mojoj laboratoriji na Prinstonu
  • 0:59 - 1:03
    stavljamo ljude pod MR skener
    i skeniramo njihov mozak
  • 1:03 - 1:07
    dok pričaju ili slušaju
    priče iz stvarnog života.
  • 1:07 - 1:09
    Da bi vam dao predstavu
    o stimulusima koje koristimo,
  • 1:09 - 1:13
    dopustite da vam pustim 20 sekundi
    iz priče koju smo koristili,
  • 1:13 - 1:16
    koju je ispričao
    veoma talentovani pripovedač,
  • 1:16 - 1:17
    Džim O'Grejdi.
  • 1:18 - 1:22
    (Audio zapis) Džim O'Grejdi: Razbijam
    tako sa pričom i znam da je dobra,
  • 1:22 - 1:24
    a onda krenem da je poboljšavam -
  • 1:24 - 1:26
    (Smeh)
  • 1:26 - 1:29
    dodavanjem ukrasnog elementa.
  • 1:30 - 1:33
    Novinari to nazivaju
    stvaranjem izmišljotina.
  • 1:33 - 1:35
    (Smeh)
  • 1:36 - 1:39
    Ne preporučuju prelaženje te linije,
  • 1:40 - 1:43
    ali sam upravo video
    da se ta linija prelazi
  • 1:43 - 1:46
    u slučaju moćnog dekana
    i napada sa pecivom,
  • 1:46 - 1:48
    a to mi se nekako svidelo.
  • 1:48 - 1:50
    Uri Hason: U redu, hajde da sada
    pogledamo unutar vašeg mozga
  • 1:50 - 1:53
    i vidimo šta se dešava
    kada slušate ovakve priče.
  • 1:53 - 1:54
    Započnimo jednostavno -
  • 1:54 - 1:58
    započnimo sa jednim slušaocem
    i jednom oblašću mozga,
  • 1:58 - 2:01
    auditivnim korteksom koji obrađuje
    zvuke koji dolaze iz uha.
  • 2:01 - 2:03
    Kao što možete videti,
    u ovoj specifičnoj oblasti mozga
  • 2:03 - 2:07
    reakcije idu gore i dole
    dok se priča odvija.
  • 2:07 - 2:09
    Sada možemo da te reakcije
  • 2:09 - 2:13
    uporedimo sa reakcijama drugih slušalaca
    u istoj oblasti mozga.
  • 2:13 - 2:14
    Možemo da postavimo pitanje
  • 2:14 - 2:17
    koliko su slične reakcije
    među svim slušaocima.
  • 2:18 - 2:20
    Ovde imate pet slušalaca.
  • 2:21 - 2:24
    Počinjemo da im skeniramo mozak
    pre početka priče,
  • 2:24 - 2:28
    kada samo leže u mraku
    i čekaju da priča počne.
  • 2:28 - 2:29
    Kao što možete videti,
  • 2:29 - 2:32
    oblast mozga ima reakcije koje se kreću
    gore-dole kod svakog od njih,
  • 2:32 - 2:34
    ali su one veoma različite,
  • 2:34 - 2:35
    a ne sinhronizovane.
  • 2:35 - 2:38
    Međutim, u trenutku kada priča počinje,
  • 2:38 - 2:40
    nešto neverovatno se dešava.
  • 2:41 - 2:44
    DO: Razbijam tako sa pričom
    i znam da je dobra,
  • 2:44 - 2:45
    a onda krenem da je poboljšavam...
  • 2:45 - 2:49
    UH: Odjednom možete videti
    da se reakcije svih subjekata
  • 2:49 - 2:50
    vezuju za priču
  • 2:50 - 2:53
    i da se sada kreću gore-dole
    na veoma sličan način
  • 2:53 - 2:55
    kod svih slušalaca.
  • 2:55 - 2:58
    Zapravo, upravo to se sada dešava
    u vašim mozgovima
  • 2:58 - 3:01
    dok slušate zvuk mog govora.
  • 3:01 - 3:04
    Ovaj efekat nazivamo
    „nervna usaglašenost“.
  • 3:04 - 3:07
    Da bih vam objasnio
    šta je nervna usaglašenost,
  • 3:07 - 3:09
    dopustite da najpre objasnim
    šta je fizička usaglašenost.
  • 3:10 - 3:13
    Pogledajmo i videćemo pet metronoma.
  • 3:13 - 3:16
    Zamislite da ti metronomi
    predstavljaju pet mozgova.
  • 3:16 - 3:19
    Slično slušaocima
    pre nego što priča započne,
  • 3:19 - 3:20
    metronomi će kliknuti,
  • 3:20 - 3:23
    ali će kliknuti van faze.
  • 3:23 - 3:25
    (Kliktanje)
  • 3:27 - 3:30
    Sada pogledajte šta će se dogoditi
    kada ih povežem
  • 3:31 - 3:33
    tako što ću ih staviti
    na ova dva cilindra.
  • 3:34 - 3:36
    (Kliktanje)
  • 3:37 - 3:40
    Sada ova dva cilindra
    počinju da se okreću.
  • 3:40 - 3:43
    Ovo kružno okretanje ide kroz drvo
  • 3:43 - 3:46
    i međusobno će uskladiti metronome.
  • 3:46 - 3:48
    Sada slušajte kliktanje.
  • 3:48 - 3:50
    (Sinhronizovano kliktanje)
  • 3:58 - 4:00
    To je ono što biste nazvali
    fizička usaglašenost.
  • 4:00 - 4:03
    Hajde da se sada vratimo
    na mozak i zapitamo se:
  • 4:03 - 4:05
    šta pokreće nervnu usaglašenost?
  • 4:05 - 4:08
    Da li su to jednostavno zvuci
    koje proizvodi onaj ko govori?
  • 4:08 - 4:09
    Možda su u pitanju reči.
  • 4:09 - 4:13
    Možda je to značenje
    koje govornik pokušava da prenese.
  • 4:13 - 4:16
    Da bismo to proverili,
    sproveli smo sledeći eksperiment.
  • 4:16 - 4:19
    Najpre smo uzeli priču
    i pustili je unazad.
  • 4:19 - 4:22
    To je očuvalo
    mnogo prvobitnih osobina zvuka,
  • 4:22 - 4:24
    ali je uklonilo značenje.
  • 4:24 - 4:26
    Zvučalo je ovako nekako.
  • 4:26 - 4:28
    (Audio zapis) DžO: (Nerazumljiv govor)
  • 4:31 - 4:34
    Označili smo bojama dva mozga
  • 4:34 - 4:38
    da bismo ukazali na oblasti mozga
    u kojima ljudi imaju vrlo slične reakcije.
  • 4:38 - 4:39
    Kao što možete videti,
  • 4:39 - 4:43
    dolazeći zvuk je proizveo usaglašenost
    ili usklađenost u svim mogovima
  • 4:43 - 4:45
    u auditivnom korteksu koji obrađuje zvuk,
  • 4:45 - 4:48
    ali se nije proširio dublje u mozak.
  • 4:48 - 4:51
    Možemo da uzmemo te zvukove
    i napravimo reči od njih.
  • 4:51 - 4:55
    Dakle, ako uzmemo priču Džima O'Grejdija
    i ispremeštamo reči, dobićemo spisak reči.
  • 4:55 - 4:58
    (Audio zapis) DžO: ... životinja...
    odabrane činjenice...
  • 4:58 - 5:01
    i upravo... čovek-pita...
    potencijalno... moje priče.
  • 5:01 - 5:03
    UH: Možete vidite da ove reči
    počinju da proizvode sklad
  • 5:03 - 5:06
    u ranim oblastima za jezik,
    ali ne i izvan toga.
  • 5:06 - 5:10
    Sada možemo da uzmemo reči
    i počnemo da pravimo rečenice od njih.
  • 5:12 - 5:15
    (Audio zapis) DžO: Ne preporučuju
    prelaženje te linije.
  • 5:16 - 5:20
    On kaže: „Dragi Džim,
    dobra priča, fini detalji.
  • 5:20 - 5:23
    Zar ona nije znala za njega
    samo preko mene?“
  • 5:23 - 5:26
    UH: Sada možete videti da reakcije
    u svim oblastima za jezik
  • 5:26 - 5:27
    koje obrađuju dolazeći jezik
  • 5:27 - 5:30
    postaju usklađene ili slične
    kod svih slušalaca.
  • 5:30 - 5:35
    Međutim, samo kada koristimo celu,
    zanimljivu, povezanu priču,
  • 5:35 - 5:37
    reakcije počinju da se šire
    dublje unutar mozga
  • 5:37 - 5:39
    u oblasti višeg reda,
  • 5:39 - 5:42
    koje obuhvataju frontalni korteks
    i parijetalni korteks
  • 5:42 - 5:44
    i dovode do toga
    da sve one vrlo slično reaguju.
  • 5:44 - 5:48
    Smatramo da te reakcije
    u oblastima višeg reda nastaju
  • 5:48 - 5:50
    ili postaju slične
    kod različitih slušalaca
  • 5:50 - 5:53
    zbog značenja koje govornik prenosi,
  • 5:53 - 5:54
    a ne zbog reči ili zvuka.
  • 5:55 - 5:57
    Ako smo u pravu,
    postoji snažno predviđanje da,
  • 5:57 - 6:00
    ako vam iznesem potpuno iste ideje
  • 6:00 - 6:02
    koristeći dva veoma različita skupa reči,
  • 6:02 - 6:05
    reakcije vašeg mozga
    i dalje će biti slične.
  • 6:05 - 6:09
    Da bismo to proverili, sproveli smo
    sledeći eksperiment u mojoj laboratoriji.
  • 6:09 - 6:11
    Uzeli smo priču na engleskom
  • 6:11 - 6:13
    i preveli je na ruski.
  • 6:13 - 6:17
    Sada imate dva različita skupa zvukova
    i lingvistička sistema
  • 6:17 - 6:20
    koji prenose potpuno isto značenje.
  • 6:20 - 6:23
    Pustite priču na engleskom
    slušaocu koji govori engleski,
  • 6:23 - 6:26
    a priču na ruskom
    slušaocu koji govori ruski
  • 6:26 - 6:29
    i možemo da uporedimo
    njihove reakcije između grupa.
  • 6:29 - 6:32
    Kada smo to uradili,
    nismo videli slične reakcije
  • 6:32 - 6:35
    u auditivnom korteksu u pogledu jezika,
  • 6:35 - 6:37
    jer se jezik i zvukovi veoma razlikuju.
  • 6:37 - 6:40
    Međutim, možete videti da su reakcije
    u oblastima višeg reda
  • 6:40 - 6:42
    bili prilično slični između ove dve grupe.
  • 6:43 - 6:47
    Mislimo da je to zato što su razumeli
    priču na vrlo sličan način,
  • 6:47 - 6:51
    što smo potvrdili pomoću testa
    nakon što se priča završila.
  • 6:52 - 6:56
    Smatramo da je ovo slaganje
    neophodno za komunikaciju.
  • 6:56 - 6:59
    Na primer, kao što možete primetiti,
  • 6:59 - 7:01
    engleski nije moj maternji jezik.
  • 7:01 - 7:03
    Odrastao sam uz drugi jezik,
  • 7:03 - 7:05
    a verovatno isto važi
    za mnoge među vama u publici.
  • 7:05 - 7:07
    Ipak, možemo da komuniciramo.
  • 7:07 - 7:08
    Kako to?
  • 7:09 - 7:12
    Mislimo da možemo da komuniciramo
    jer imamo zajednički kod
  • 7:12 - 7:13
    koji predstavlja značenje.
  • 7:14 - 7:17
    Do sada sam samo govorio
    o tome šta se dešava u mozgu slušaoca,
  • 7:17 - 7:20
    u vašem mozgu, dok slušate govore.
  • 7:20 - 7:22
    Međutim, šta se dešava
    u mozgu govornika, u mom mozgu,
  • 7:22 - 7:24
    dok govorim pred vama?
  • 7:24 - 7:26
    Da bismo pogledali u mozak govornika,
  • 7:26 - 7:29
    zatražili smo od njega da dođe pod skener,
  • 7:29 - 7:31
    skenirali smo mu mozak
  • 7:31 - 7:35
    i zatim uporedili reakcije njegovog mozga
    sa reakcijama mozga slušalaca
  • 7:35 - 7:37
    dok slušaju priču.
  • 7:37 - 7:41
    Morate se prisetiti
    da su proizvodnja i razumevanje govora
  • 7:41 - 7:43
    veoma različiti procesi.
  • 7:43 - 7:45
    Ovde postavljamo pitanje koliko su slični.
  • 7:46 - 7:48
    Na naše iznenađenje,
  • 7:48 - 7:52
    videli smo da su svi ti složeni obrasci
    unutar mozga slušalaca
  • 7:52 - 7:55
    zapravo proizašli iz mozga govornika.
  • 7:55 - 7:59
    Dakle, proizvodnja i razumevanje
    počivaju na veoma sličnim procesima.
  • 7:59 - 8:01
    Takođe smo otkrili da,
  • 8:01 - 8:04
    što je veća sličnost između mozga slušaoca
  • 8:04 - 8:06
    i mozga govornika,
  • 8:06 - 8:08
    utoliko je bolja komunikacija.
  • 8:08 - 8:12
    Dakle, znam da,
    ako ste sada sasvim zbunjeni,
  • 8:12 - 8:14
    a nadam se da niste,
  • 8:14 - 8:16
    reakcije vašeg mozga
    su veoma različite u odnosu na moje.
  • 8:16 - 8:19
    Takođe znam da,
    ako me sada zaista razumete,
  • 8:19 - 8:22
    tada su vaš mozak, vaš mozak i vaš mozak
  • 8:22 - 8:24
    veoma slični mom.
  • 8:26 - 8:29
    Hajde da sada saberemo
    te informacije i postavimo pitanje
  • 8:29 - 8:32
    kako možemo ovo koristiti
    da bismo preneli sećanja koje ja imam
  • 8:32 - 8:34
    iz mog mozga u vaše.
  • 8:35 - 8:37
    Stoga smo sproveli sledeći eksperiment.
  • 8:38 - 8:40
    Dali smo ljudima da gledaju,
    po prvi put u svom životu,
  • 8:40 - 8:44
    epizodu iz Bi-Bi-Sijeve serije „Šerlok“
    dok smo im skenirali mozak.
  • 8:44 - 8:47
    Zatim smo zatražili od njih
    da se vrate pod skener
  • 8:47 - 8:51
    i ispričaju priču drugoj osobi
    koja nikada nije gledala film.
  • 8:51 - 8:53
    Hajde da budemo konkretni.
  • 8:53 - 8:55
    Uzmite ovu određenu scenu
  • 8:55 - 8:57
    kada Šerlok ulazi u taksi u Londonu
  • 8:58 - 9:00
    koji vozi ubica kojeg traži.
  • 9:00 - 9:03
    Kod mene, kao gledaoca,
  • 9:03 - 9:06
    javlja se određeni obrazac u mozgu
    dok to gledam.
  • 9:07 - 9:11
    Isti taj obrazac mogu
    iznova da aktiviram u svom mozgu
  • 9:11 - 9:15
    izgovaranjem reči „Šerlok“,
    „London“, „ubica“.
  • 9:15 - 9:18
    Kada te reči sada prenosim u vaše mozgove,
  • 9:19 - 9:21
    morate to da rekonstruišete u svom umu.
  • 9:21 - 9:26
    Zapravo, vidimo da se taj obrazac
    sada javlja u vašim mozgovima.
  • 9:26 - 9:28
    Zaista smo se iznenadili kada smo videli
  • 9:28 - 9:30
    da će obrasci koje sada imate
    u svojim mozgovima
  • 9:30 - 9:32
    kada vam opisujem te scene
  • 9:32 - 9:36
    biti veoma slični obrascima
    koji sam imao pri gledanju filma
  • 9:36 - 9:38
    pre nekoliko meseci pod skenerom.
  • 9:38 - 9:40
    Ovo počinje da vam govori o mehanizmu
  • 9:40 - 9:43
    pomoću kojeg možemo da pričamo priče
    i prenosimo informacije.
  • 9:44 - 9:46
    Jer, na primer,
  • 9:46 - 9:49
    sada me slušate vrlo intenzivno
    i pokušavate da razumete šta govorim.
  • 9:49 - 9:51
    Znam da to nije lako,
  • 9:51 - 9:55
    ali se nadam da smo u jednom trenutku
    govora kliknuli i da ste me shvatili.
  • 9:55 - 9:59
    Mislim da ćete za nekoliko sati,
    nekoliko dana ili meseci
  • 9:59 - 10:01
    upoznati nekoga na žurci,
  • 10:01 - 10:04
    da ćete mu ispričati o ovom predavanju
  • 10:04 - 10:08
    i da će iznenada biti
    kao da se sada nalazi ovde sa nama.
  • 10:08 - 10:11
    Sada možete videti kako možemo
    upotrebiti ovaj mehanizam
  • 10:11 - 10:15
    da pokušamo da prenesemo sećanja
    i znanje među ljudima,
  • 10:15 - 10:17
    što je sjajno, zar ne?
  • 10:17 - 10:19
    Međutim, naša sposobnost komunikacije
  • 10:19 - 10:23
    počiva na našoj sposobnosti
    da imamo zajedničko tle.
  • 10:23 - 10:24
    Na primer,
  • 10:24 - 10:28
    ako upotrebim britanski sinonim
  • 10:28 - 10:30
    „najamna kola“ umesto „taksija“,
  • 10:30 - 10:34
    znam da se neću poklopiti
    sa većinom vas u publici.
  • 10:35 - 10:37
    To usklađivanje zavisi
    ne samo od naše sposobnosti
  • 10:37 - 10:39
    da razumemo osnovne koncepte;
  • 10:39 - 10:43
    ono zavisi i od naše sposobnosti
    da razvijemo zajedničko tle,
  • 10:43 - 10:46
    razumevanje i zajednički sistem uverenja.
  • 10:46 - 10:47
    Jer svi znamo da u mnogim slučajevima
  • 10:47 - 10:52
    ljudi razumeju potpuno istu priču
    na veoma različite načine.
  • 10:52 - 10:56
    Da bismo ovo proverili u laboratoriji,
    sproveli smo sledeći eksperiment.
  • 10:56 - 10:59
    Uzeli smo priču Dž. D. Selindžera,
  • 10:59 - 11:03
    u kojoj je muž izgubio ženu usred zabave
  • 11:03 - 11:07
    i zove svog najboljeg prijatelja da pita:
    „Jesi li video moju ženu?“
  • 11:08 - 11:10
    Polovini subjekata rekli smo
  • 11:10 - 11:13
    da žena ima aferu
    sa najboljim prijateljem.
  • 11:13 - 11:16
    Drugoj polovini smo rekli
  • 11:16 - 11:20
    da je žena verna
    i da je muž vrlo ljubomoran.
  • 11:20 - 11:23
    Ta jedna rečenica pre početka priče
  • 11:23 - 11:25
    bila je dovoljna da učini
    da reakcije mozga
  • 11:25 - 11:28
    svih ljudi koji su verovali
    da žena ima aferu
  • 11:28 - 11:31
    budu veoma slične
    u ovim oblastima višeg reda
  • 11:31 - 11:33
    i različite u odnosu na drugu grupu.
  • 11:33 - 11:36
    Ako je jedna rečenica dovoljna
    da učini vaš mozak sličnim
  • 11:36 - 11:38
    kao i kod ljudi koji misle kao vi
  • 11:38 - 11:41
    i vrlo različitim u odnosu na ljude
    koji misle različito u odnosu na vas,
  • 11:41 - 11:45
    pomislite koliko će taj efekat
    biti pojačan u stvarnom životu,
  • 11:45 - 11:48
    kada svi slušamo
    potpuno iste teme u vestima
  • 11:48 - 11:51
    nakon što se one dan za danom iznose
  • 11:51 - 11:55
    na različitim medijskim kanalima,
    poput Foks njuza ili Njujork tajmsa,
  • 11:55 - 11:58
    koji nam daju vrlo različita
    sagledavanja stvarnosti.
  • 11:59 - 12:01
    Dakle, dozvolite da rezimiram.
  • 12:02 - 12:04
    Ako je večeras sve proteklo po planu,
  • 12:04 - 12:06
    koristio sam svoju sposobnost
    izgovaranja zvukova
  • 12:06 - 12:09
    za povezivanje sa vašim mozgovima
    i koristio sam to spajanje
  • 12:09 - 12:13
    da bih preneo svoje moždane obrasce
    povezane sa svojim sećanjima i idejama
  • 12:13 - 12:15
    u vaše mozgove.
  • 12:15 - 12:19
    Ovim počinjem da razotkrivam
    skriveni nervni mehanizam
  • 12:19 - 12:21
    pomoću kojeg komuniciramo.
  • 12:21 - 12:24
    Znamo da će nam on u budućnosti
    omogućiti da unapredimo
  • 12:24 - 12:26
    i olakšamo komunikaciju.
  • 12:26 - 12:28
    Međutim, ova istraživanja takođe otkrivaju
  • 12:29 - 12:32
    da komunikacija počiva na zajedničkom tlu.
  • 12:32 - 12:34
    Moramo da se zaista zabrinemo kao društvo
  • 12:34 - 12:39
    ako izgubimo to zajedničko tle
    i našu sposobnost da govorimo sa ljudima
  • 12:39 - 12:41
    koji su malo drugačiji od nas
  • 12:41 - 12:44
    jer smo dopustili da nekoliko
    vrlo jakih medijskih kanala
  • 12:44 - 12:45
    preuzmu kontrolu nad mikrofonom,
  • 12:46 - 12:49
    da manipulišu i kontrolišu način
    na koji svi mi razmišljamo.
  • 12:49 - 12:52
    Nisam siguran kako to da popravim
    jer sam samo naučnik.
  • 12:52 - 12:55
    Možda je jedan od načina za to
  • 12:55 - 12:59
    da se vratimo na prirodnije načine
    komunikacije, a to je dijalog,
  • 12:59 - 13:02
    u kome sada ne govorim samo ja pred vama,
  • 13:02 - 13:04
    već prirodniji način razgovaranja
  • 13:04 - 13:08
    u kojem govorim i slušam,
  • 13:08 - 13:12
    a zajedno pokušavamo da stvorimo
    zajedničko tle i nove ideje.
  • 13:12 - 13:13
    Jer, na kraju krajeva,
  • 13:13 - 13:17
    ljudi sa kojima smo povezani
    definišu ono što jesmo.
  • 13:17 - 13:20
    Naša želja da se povežemo sa drugim mozgom
  • 13:20 - 13:24
    predstavlja nešto vrlo bazično
    što počinje u vrlo ranom uzrastu.
  • 13:24 - 13:28
    Dozvolite da završim primerom
    iz svog privatnog života
  • 13:29 - 13:33
    za koji smatram da je dobar primer
    za to kako povezivanje sa drugim ljudima
  • 13:33 - 13:36
    zaista definiše ono što jesmo.
  • 13:36 - 13:39
    Ovo je moj sin Jonatan
    u vrlo ranom uzrastu.
  • 13:39 - 13:44
    Vidite kako je razvio
    igru glasova sa mojom ženom,
  • 13:44 - 13:49
    samo iz želje i čiste radosti
    povezivanja sa drugim ljudskim bićem.
  • 13:50 - 13:52
    (Oboje vokalizuju)
  • 14:03 - 14:05
    (Smeh)
  • 14:05 - 14:09
    Razmislite o tome
    kako će sposobnost mog sina
  • 14:09 - 14:12
    da se poveže sa nama
    i drugim ljudima u svom životu
  • 14:12 - 14:15
    oblikovati čoveka koji će on postati.
  • 14:15 - 14:17
    Razmislite i o tome
    koliko se vi menjate iz dana u dan
  • 14:17 - 14:22
    usled interakcije i povezivanja
    sa drugim ljudima u svom životu.
  • 14:23 - 14:25
    Stoga nastavite
    da se povezujete sa drugima.
  • 14:25 - 14:27
    Nastavite da širite svoje ideje,
  • 14:27 - 14:30
    jer je skup svih nas zajedno, povezanih,
  • 14:30 - 14:32
    veći od naših delova.
  • 14:32 - 14:33
    Hvala.
  • 14:33 - 14:35
    (Aplauz)
Title:
Ovo je vaš mozak tokom komunikacije
Speaker:
Uri Hason (Uri Hasson)
Description:

Neuronaučnik Uri Hason istražuje osnove ljudske komunikacije, a eksperimenti iz njegove laboratorije otkrivaju da čak i kod različitih jezika naši mozgovi pokazuju sličnu aktivnost ili postaju „usklađeni“ kada čujemo istu ideju ili priču. Ovaj neverovatni nervni mehanizam omogućava nam da prenosimo moždane obrasce, pri čemu delimo sećanja i znanje. „Možemo da komuniciramo jer imamo zajednički kod koji predstavlja značenje“, kaže Hason.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
14:51

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.