Novac može da kupi sreću: Majkl Norton na TEDxCambridge

Govor profesora Harvardskog fakulteta za biznis, Majkla Nortona, suprotstavljen intuiciji, dovodi u pitanje način na koji razmišljamo o novcu. Ako mislite da novac ne može da kupi sreću, možda ga ne trošite na pravi način.

Danas želim da govorim o novcu i sreći,

što su dve stvari o kojima
mnogo nas dosta razmišlja.

Bilo pokušavajući
da ih steknemo ili da ih uvećamo.

I mnogo nas se slaže sa ovom frazom,

to viđamo u religijama
i knjigama za samopomoć,

da novac ne može da kupi sreću.

A ja danas želim
da ukažem da je to zapravo pogrešno.

(Smeh)

Ja sam na fakultetu za biznis, to je ono
što mi radimo. Dakle, to je pogrešno.

I u stvari, ne radi se toliko o tome
da novac ne može da kupi sreću.

(Smeh)
(Aplauz)

Ne radi se o tome da novac
ne može da kupi sreću,

već o tome da ako mislite tako,
prosto ga ne trošite na pravi način.

Dakle umesto što ga trošite
onako kako ga obično trošite,

možda ako biste ga trošili drugačije
to bi moglo da funkcioniše malo bolje.

Pre nego što vam kažem kako da ga trošite
a da vas to učini srećnijim,

hajde da razmislimo kako ga obično
trošimo, a što nas ne čini srećnijim.

Izveli smo jedan mali
prirodni eksperiment.

CNN je nedavno objavio zanimljiv članak

o tome šta se dogodi ljudima
kada osvoje premiju na lutriji.

Ljudi misle da će kada osvoje premiju
njihovi životi postati fenomenalni.

Ovaj članak govori o tome
kako su im životi uništeni.

Dakle, ono što se dogodi
kada ljudi osvoje premiju:

prvo: oni potroše sav novac i zaduže se.

Drugo: svi prijatelji i svi koje su ikada
upoznali pronađu ih i gnjave ih za novac.

To zapravo upropasti njihove
društvene odnose.

Imaju više dugova i gora prijateljstva
nego što su imali pre osvajanja premije.

Što je interesantno,
čitaoci su počeli

da komentarišu taj članak.

Umesto da govore o tome kako ih je to
nateralo da shvate da novac ne vodi sreći,

svi su govorili: "Znaš šta bih ja
uradio da dobijem na lutriji?",

i fantazirali o tome šta bi oni uradili.

Evo dvoje koje smo videli,
koji su interesantni za razmišljanje.

Jedna osoba je napisala: "Kada dobijem
na lutriji, kupiću sebi malu planinu

i napraviti kućicu na vrhu".

(Smeh)

Druga osoba je napisala: "Napunio bih
veliku kadu novcem i ušao u nju

pušeći veliku debelu cigaru

i pijuckajući šampanjac".
Ovo sad je još gore.

"Onda bih se slikao
i izradio desetine fotografija.

Svako ko bi me molio za novac
ili pokušao da ga iznudi od mene

dobio bi jednu fotku i ništa više".

(Smeh)

Toliko mnogo komentara
bilo je upravo ovog tipa.

Slučajevi da su ljudi dobili novac
i to ih je u stvari učinilo antisocijalnim.

Rekao sam vam da to uništava
ljudima živote, da ih prijatelji gnjave,

to nas čini i veoma sebičnim,
pa radimo stvari samo za sebe.

Možda je razlog
što nas novac ne čini srećnim

to što ga uvek trošimo
na pogrešne stvari.

Naročito, uvek ga
trošimo na sebe.

I pomislili smo, šta bi se dogodilo

ako bismo naterali ljude
da više novca troše na druge ljude?

Dakle, umesto da
budete antisocijalni sa svojim novcem

šta ako biste bili
malo više prosocijalni.

Pomislili smo, hajde da nateramo
ljude da urade to i vidimo šta se dešava.

Da kažemo nekim ljudima da rade ono
što obično rade i da troše novac na sebe,

a da neke ljude nateramo
da novac poklone,

da izmerimo njihovu sreću
i vidimo da li postaju srećniji.

Ovo smo prvo uradili
jednog jutra u Vankuveru.

Otišli smo u kampus
Univerziteta Britanske Kolumbije.

Prilazili smo ljudima i pitali:
"Hoćete li da budete u eksperimentu?"

Ako pristanu,
pitali smo ih koliko su srećni,

i onda smo im dali kovertu.

U jednoj od koverti je pisalo:

"Do 5 popodne danas
potroši ovaj novac na sebe".

Naveli smo neke primere
na šta se može potrošiti.

Drugi ljudi su tog jutra
dobili cedulju papira na kojoj je pisalo

da do 5 popodne
taj novac potroše na nekog drugog.

U koverti je bio i novac.
Menjali smo sumu koju smo im davali.

Tako su neki ljudi dobili
ovu cedulju i 5 dolara.

Neki su dobili
cedulju i 20 dolara.

Pustili smo ih da idu svojim putem.
Radili su šta god su hteli.

Saznali smo da ga i jesu potrošili
onako kako smo ih zamolili.

Pozvali smo ih uveče i pitali:

"Na šta ste potrošili novac i
koliko srećno se sada osećate?"

Pa, to su studenti,
veliki deo onoga što su potrošili za sebe

bilo je na stvari kao minđuše i šminka.
Očigledno, neki od njih su bile žene.

A za druge ljude?
Veoma drugačije stvari.

Jedna žena je rekla da je kupila
plišanu igračku za sestričinu.

Ljudi su davali novac beskućnicima.

Ogroman je uticaj "Starbaksa" ovde.

(Smeh)

Ako studentima date 5 dolara,
njima to izgleda kao kafa

i otrčaće do "Starbaksa"
i potrošiti ga što brže mogu.

Neki ljudi su kupovali kafu za sebe,
kao što obično rade

ali drugi ljudi su rekli
da su kupili kafu za nekog drugog.

Dakle, to je potpuno ista kupovina,

samo usmerena
ka sebi ili ka nekom drugom.

Šta smo saznali
kada smo ih ponovo pozvali uveče?

Ljudi koji su potrošili novac
na druge postali su srećniji.

Ljudi koji su ga potrošili na sebe -
ništa se nije desilo.

Nije ih učinilo manje srećnim,
prosto nije uticalo na njih.

Druga stvar koju smo uvideli
je da količina novca nije mnogo važna.

Ljudi su mislili
da je 20 dolara mnogo bolje nego 5.

U stvari, nije važno
koliko novca potrošite,

ono što je zaista važno je da ga potrošite
na nekoga drugog, a ne na sebe.

Ovo stalno iznova viđamo
kada ljudima dajemo novac

koji će potrošiti
na druge ljude umesto na sebe.

Ovo su studenti u Kanadi -
ne baš najtipičnija populacija na svetu.

Oni su i prilično bogati, imućni.

Hteli smo da vidimo da li ovo važi
svuda na svetu

ili samo u bogatim zemljama.

Tako da smo otišli u Ugandu
i sproveli veoma sličan eksperiment.

Zamislite, umesto u Kanadi,
gde bismo ljudima govorili:

"Navedite poslednji put kada ste potrošili
novac na sebe ili na druge? Opišite to,

koliko vas je to učinilo srećnim?"

Ili u Ugandi: "Navedite kada ste
poslednji put potrošili novac

na sebe ili na druge i opišite to."

Onda ih pitamo koliko su srećni.

Opet, ono što vidimo je zadivljujuće
jer postoje univerzalne karakteristike

po tome šta se radi sa novcem,

a i prave kulturološke razlike, takođe.

Na primer,
ovo su neke sličnosti.

U pitanju su dva gospodina
iz Kanade i Ugande.

Evo jednog momka iz Ugande,
koji kaže sledeće.

Mi smo rekli: "Navedite slučaj kada ste
potrošili novac na nekog drugog."

Muškarci izgleda često pričaju o tome
kako su potrošili novac na žene.

Rekao je: "Pozvao sam devojku
koju sam poželeo da volim."

Mislim da misli na romantičnu ljubav,
mada nije jasno da li misli na fizičku.

"Izašli smo na sastanak..."
Na kraju kaže da je nije postigao do sada.

Evo momka iz Kanade,
veoma slična stvar.

"Izveo sam devojku na večeru.
Otišli smo u bioskop. Izašli smo ranije.

Onda smo otišli do njene sobe
samo na tortu."

(Smeh)

Univerzalna karakteristika: ako trošite novac
na druge, dobri ste prema njima.

Možda imate neku nameru, možda ne.
Ali onda vidimo ove sličnosti

ali i neverovatne razlike.

Pogledajte ove dve.
Ovo je žena iz Kanade.

Mi kažemo: "Navedite slučaj kad
ste potrošili novac na nekog drugog."

Ona kaže: "Kupila sam poklon
za svoju mamu.

Odvezla sam se do tržnog centra,
kupila poklon i dala ga mami."

Savršeno fina stvar. Dobro je kupovati
poklone za ljude koje poznajete.

Uporedite to sa ovom ženom iz Ugande.

"Šetala sam i srela dugogodišnju prijateljicu
čiji je sin bolestan od malarije.

Nisu imali novca. Otišli su u kliniku
i ja sam joj dala ovaj novac."

Ovo nije 10.000 $, to je lokalna valuta.
To je zapravo veoma mala svota novca.

Ogromna razlika u motivaciji.

Ovo je prava medicinska potreba,
bukvalno donacija koja spašava život.

Ovo iznad je samo
"Kupila sam poklon za majku."

Ono što opet vidimo jeste da sam način
na koji trošite na druge ljude

nije ni blizu toliko značajan kao to
da trošite na druge ljude

da biste sebe učinili srećnijim,
što je zaista veoma važno.

Ne morate da uradite neverovatne stvari
sa svojim novcem da biste usrećili sebe.

Možete da uradite male trivijalne stvari
i da opet imate koristi od toga.

Ovo su samo dve zemlje.

Hteli smo da odemo dalje
i ispitamo svaku zemlju na svetu,

ako je moguće, da vidimo
kakav je odnos između novca i sreće.

Pokazaću vam mapu sveta za sekund.
Dobili smo podatke od organizacije "Galup"

koju znate iz političkih anketa
koje su sprovodili nedavno.

Oni pitaju ljude: "Da li ste skoro
donirali novac u humanitarne svrhe?"

i pitaju ih: "Koliko ste
generalno srećni u svom životu?"

Možemo da vidimo kakav je odnos
između te dve stvari.

Da li su u pozitivnoj korelaciji -

davanje novca vas čini srećnim -
ili su u negativnoj korelaciji.

Na ovoj karti,
zeleno znači da su u pozitivnoj,

a crveno da su u negativnoj korelaciji.

Vidite da je svet ludački zelen.

U skoro svakoj zemlji na svetu,
gde imamo ove podatke,

ljudi koji daju novac
u humanitarne svrhe srećniji su

od onih koji to ne čine.

Znam da svi gledate
u tu crvenu zemlju u sredini.

Bio bih kreten da vam ne kažem šta je to.
To je Centralnoafrička Republika.

Možete da izmišljate priče,
možda je tamo iz nekog razloga drugačije.

Odmah ispod nje sa desne strane je Ruanda,
koja je neverovatno zelena.

Znači, skoro svuda kuda pogledamo,

vidimo da vas davanje novca drugima
čini srećnijim nego zadržavanje za sebe.

Širom sveta
vidimo ovo u svakodnevnom životu,

da je to uticaj trošenja novca
na druge umesto na sebe.

Ali to je vaš svakodnevni život,
i ponekad vaš privatni život.

Šta je sa našim poslovnim životom,
gde provodimo svo preostalo vreme

kada nismo sa ljudima koje poznajemo.

Odlučili smo da se ubacimo u kompanije
i uradimo veoma sličnu stvar.

Ovo su timovi prodaje u Belgiji.
Oni rade u timovima,

idu na teren i prodaju doktorima
i pokušavaju da ih privole da kupe lekove.

Možemo da razmotrimo koliko dobro
prodaju, kao funkciju članstva u timu.

Kod nekih timova,
damo ljudima nešto novca za njih same,

i kažemo: "Potrošite ga
kako god želite, na sebe."

Baš kao što smo uradili
sa studentima u Kanadi.

Ali drugim timovima kažemo:
"Evo 15 evra.

Potrošite ga na nekog kolegu iz tima.

Kupite mu neki poklon
i dajte mu ga.

Sad smo dobili timove
koji troše na sebe

i imamo ove prosocijalne timove
kojima smo dali novac

da bismo malo poboljšali tim.

Razlog što ovde imam
jednu bleskastu pinjatu,

jeste to što je jedan od timova skupio
svoj novac i kupio pinjatu.

Okupili su se, smrskali pinjatu
i svi slatkiši su ispali.

Veoma blesava i trivijalna stvar,

ali pomislite na razliku u odnosu na tim
čiji članovi uopšte nisu uradili to,

dobili su 15 evra, stavili ih u džep,
možda kupili sebi kafu.

Ili u odnosu na timove koji su imali
ovo prosocijalno iskustvo

gde su se svi udružili da kupe nešto
i sprovedu grupnu aktivnost.

Ono što vidimo je da timovi
koji su prosocijalni prodaju više robe

nego timovi koji samo drže
novac za sebe.

Jedan način razmišljanja je da svakih
15 evra koje date ljudima za njih same,

oni ih stave u džep i ne urade
ništa drugačije od onog pre.

Ne dobijate nikakav novac od toga.
Vi zapravo gubite novac

jer ih to ne motiviše da bolje rade.

Ali kada im date 15 evra
da potroše na kolege iz tima,

oni rade toliko bolje u svom timu
da ste vi na ogromnom dobitku

što ste novac ovako uložili.

Verovatno mislite u sebi:
"To je sve u redu, ali tu postoji kontekst,

koji je veoma važan za javnu politiku,
i ne mogu da zamislim da bi tamo uspelo."

"Ako mi ne pokažeš da to tu funkcioniše,
ne verujem ti ništa što kažeš."

Ono na šta svi mislite
jeste između dve vatre.

(Smeh)

Bila je to ogromna kritika koju smo dobili.

Kažu: "Ako ne možete da pokažete ovo na igri
između dve vatre, sve ovo je glupo."

Otišli smo i pronašli ove timove
za između dve vatre i ubacili se u njih.

Uradili smo potpuno istu stvar kao i pre.

Nekim timovima damo novac
da potroše na sebe.

Drugim timovima damo novac
da potroše na svoje saigrače.

Timovi koji su potrošili novac na sebe,

imali su isti procenat pobeda kao pre.

Timovi kojima smo dali novac da potroše
jedni na druge, postaju drugačiji

i zapravo dominiraju u ligi
do trenutka kada se završi.

U svim ovim različitim kontekstima:
vaš privatni život, poslovni život,

a čak i bleskaste stvari
kao što su dvoranski sportovi,

vidimo da trošenje na druge
vama donosi veću zaradu

nego trošenje na sebe.

Ako mislite da novac ne može
da kupi sreću, ne trošite ga ispravno.

Smisao nije da treba da kupite
ovaj proizvod umesto onog

i da je to način da se usrećite.

U stvari, treba da prestanete da mislite
o tome koji proizvod da kupite za sebe

i da pokušate da umesto toga
nešto poklonite drugim ljudima.

Mi srećom imamo za vas priliku
da poklonite novac danas.

Ako pogledate poleđinu vaše akreditacije,
na samom njenom dnu -

pogledajte sad,
jer zapravo želim da kasnije uradite ovo,

videćete DonorsChoose.org,
to je neprofitna organizacija

uglavnom za nastavnike u državnim školama
u školama sa niskim prihodima.

Oni izlažu projekte: "Želim da predajem
Haklberi Fina svom razredu,

a nemamo knjige."

Ili: "Želim mikroskop da bih učenicima
predavao nauku, a nemamo ga."

Vi i ja im možemo to kupiti.

Nastavnik vam napiše poruku zahvalnosti,
i deca vam pišu,

ponekad vam pošalju
slike kako koriste mikroskop.

To je izuzetna stvar.

Taj kod na dnu
vaše akreditacije je vaučer,

poklon-vaučer, sa besplatnim novcem
za doniranje u humanitarne svrhe.

Idite na vebsajt, unesite ga.

Podstakao bih vas da ne date
samo taj novac na vaučeru,

već da zapravo date i nešto svog

i započnete proces u kome manje mislite
o tome "kako da potrošim novac na sebe",

a više o tome, "ako imam 5 ili 15 dolara,
kako mogu da donesem korist drugima?"

Jer na kraju kada to uradite, shvatate
da mnogo više koristi donosite sebi.

Hvala vam.

(Aplauz)