Iznenađujuća kriza radne snage 2030 - i kako da odmah počnemo da je rešavamo

Zvuči čudno, ali do 2030. će mnoge od najvećih svetskih privreda imati više poslova od odraslih građana koji bi ih obavljali. U ovom vrlo šarmantnom govoru punom podataka, Rajner Štrak, stručnjak za ljudske resurse, kaže da države treba da van svojih granica potraže ljude koji traže posao. Ali, da bi to uradile, moraju da počnu sa menjanjem kulture u svojim preduzećima.

2014. je za mene vrlo posebna godina:

20 godina konsultantskog rada,

20 godina braka,

a i punim 50 godina narednog meseca.

To znači da sam rođen 1964.
u malom gradu u Nemačkoj.

Bio je siv novembarski dan,

a ja sam bio "prenet".

Osoblje porodilišta je zaista
bilo preopterećeno

jer se tog sivog novembarskog dana
rodilo puno beba.

Zapravo,

1964. je bila godina sa najvećim
natalitetom u Nemačkoj ikada:

više od 1,3 miliona.

Prošle godine je bio nešto iznad 600.000,

dakle, polovina mog broja.

Ovde možete da vidite
nemačku uzrasnu piramidu,

I tu, ta mala crna tačka na vrhu,
to sam ja.

(Smeh) (Aplauz)

U crvenom možete videti stanovništvo
u potencijalno radno sposobnom uzrastu.

dakle osobe starije od 15
i mlađe od 65 godina,

i mene zapravo zanima
samo ta crvena oblast.

Hajde da načinimo jednostavnu simulaciju

razvoja ove starosne strukture
tokom narednih nekoliko godina.

Kao što vidite,

vrh se pomera nadesno,

i ja ću se, kao i mnogi drugi
bebi-bumeri, penzionisati 2030.

Nisu mi potrebna predviđanja

nataliteta da bih predvideo
ovu crvenu oblast.

Ova crvena oblast,

dakle potencijalno radno sposobno
stanovništvo 2030.

je već sada čvrsto opredeljeno,

sem mnogo višeg stepena migracije.

Ukoliko uporedite crvenu oblast 2030.
sa crvenom oblašću 2014,

ona je mnogo, mnogo manja.

I pre nego što vam pokažem ostatak sveta,

šta ovo znači za Nemačku?

Ono što znamo na osnovu ove slike
je da će se ponuda radne snage,

dakle ljudi koji obezbeđuju rad,

u Nemačkoj značajno smanjiti.

A šta je sa tražnjom radne snage?

Tu se priča komplikuje.

Kao što možda znate, omiljen odgovor
konsultanta na bilo koje pitanje je:

"Zavisi".

Tako da bih rekao da zavisi.

Nismo želeli da predviđamo budućnost.

To je vrlo spekulativno.

Uradili smo nešto drugo.

Posmatrali smo bruto društveni proizvod
i rast proizvodnje u Nemačkoj

tokom poslednjih 20 godina,

i došli do sledećeg scenarija:

ukoliko Nemačka želi da održi
isti BDP i rast proizvodnje

možemo da direktno izračunamo

koliko će ljudi biti potrebno
da bi se ovaj rast održao u Nemačkoj.

I to je zelena linija:
tražnja radne snage.

Tako da će se Nemačka vrlo brzo
suočiti sa značajnim nedostatkom talenata.

Nedostaje osam miliona ljudi,

što je više od 20 procenata
naše trenutne radne snage,

dakle velike brojke, vrlo velike brojke.

I došli smo do nekoliko scenarija,

a slika je uvek izgledala ovako.

Pa, da bi ispunila ovu prazninu,

Nemačka mora da
značajno uveća migraciju,

uvede mnogo više žena među radnu snagu,

povisi starosnu granicu
za odlazak u penziju -

inače, upravo smo je ove godine snizili -

i uvede sve ove mere odjednom.

Ukoliko u ovome omane,
Nemačka će stagnirati.

Nećemo više rasti. Zašto?

Zato što nema radnika
koji mogu da generišu taj razvoj.

I kompanije će talente
tražiti negde drugde.

Ali, gde?

Simulirali smo ponudu
i tražnju radne snage

za 15 najvećih svetskih privreda,

koje predstavljaju više od
70 procenata svetskog BDP-a,

i sveobuhvatna slika do 2020.
izgleda ovako:

plava označava višak radne snage,

crvena označava njen manjak,

a siva - zemlje koje se nalaze na granici.

Tako da do 2020, još uvek primećujemo
višak radne snage u nekim zemljama,

npr. Italiji, Francuskoj, SAD-u,

ali ova slika će se do 2030.
dramatično promeniti.

Do 2030, suočićemo se sa
globalnom krizom radne snage

u većini naših najvećih privreda,

uključujući i tri od četiri zemlje BRIK-a.

Kina će biti pogođena zbog svoje
ranije politike jednog deteta,

kao i Brazil i Rusija.

Ali, da budemo potpuno iskreni,

u stvarnosti će situacija
biti još izazovnija.

Ono što ovde možete da vidite
su prosečne brojke.

Mi smo ih razmatrali i van proseka

i razložili na različite
nivoe kvalifikacije,

i ono do čega smo došli

je čak veći nedostatak
visoko kvalifikovanih ljudi

i delimičan višak radnika
sa niskom kvalifikacijom.

Tako da ćemo se pored
ukupnog nedostatka radne snage

suočiti sa velikom nesrazmerom
u kvalifikacijama,

što će predstavljati veliki izazov

u smislu obrazovanja, kvalifikacije,

dodatnog obrazovanja za potrebe
vlada i preduzeća.

Sledeće što smo posmatrali bili su
roboti, automatizacija, tehnologija.

Da li će tehnologija da promeni ovu sliku
i poveća produktivnost?

Pa, kratak odgovor bi bio

da naše brojke već uključuju
značajan rast produktivnosti

pokrenut tehnologijom.

A dugačak odgovor bi izgledao ovako:

uzmimo ponovo Nemačku.

Nemačka uživa određen ugled u svetu

kada se radi o produktivnosti.

Tokom '90-ih sam skoro dve godine radio
u našoj bostonskoj kancelariji,

i kada sam otišao, stariji partner
mi je doslovno rekao:

"Pošalji mi još tih Nemaca,
oni rade kao mašine."

(Smeh)

To je bilo 1998.

Šesnaest godina kasnije
biste verovatno rekli obrnuto:

"Pošalji mi više takvih mašina.
One rade kao Nemci."

(Smeh) (Aplauz)

Tehnologija će zameniti
mnoge poslove, obične poslove.

Ne samo u proizvodnji,

čak su i kancelarijski radnici ugroženi

i mogu biti zamenjeni robotima,
veštačkom inteligencijom,

"velikim podacima" ili automatizacijom.

Tako da ključno pitanje nije da li će
tehnologija zameniti neke od ovih poslova,

već kada, koliko brzo i u kojoj meri?

Ili, drugim rečima,

da li će nam tehnologija pomoći
da rešimo ovu globalnu krizu radne snage?

Da i ne.

Ovo je prefinjenija verzija "zavisi".

(Smeh)

Uzmimo kao primer automobilsku industriju,

jer tu već radi 40 procenata
industrijskih robota

a automatizacija je već na delu.

1980, elektronski delovi
su činili manje od 10 procenata

cene proizvodnje automobila.

Danas je ovaj broj veći od 30 procenata

i porašće na više
od 50 procenata do 2030.

I ovi novi elektronski delovi i programi

zahtevaće nove veštine i kreirati
puno novih poslova,

poput inženjera kognitivnih sistema

koji optimizuje interakciju
vozača i elektronskog sistema.

1980. niko nije imao predstavu
da će takav posao ikada postojati.

Zapravo,

ukupan broj ljudi koji učestvuje
u proizvodnji automobila

se samo neznatno promenio
tokom poslednjih decenija,

uprkos robotima i automatizaciji.

Pa, šta to znači?

Da, tehnologija će zameniti
mnogo radnih mesta,

ali uskoro ćemo videti i mnogo
novih poslova i novih veština,

što znači da će tehnologija pogoršati
ukupnu nesrazmernost u kvalifikacijama.

I ovakvo posmatranje van proseka

otkriva presudni izazov
za vlade i kompanije.

Tako da će visoko obrazovani ljudi,

talenti, imati veliki značaj
tokom sledeće decenije.

Ukoliko oni predstavljaju redak resurs,
moramo da ih mnogo bolje razumemo.

Da li su oni zaista voljni
da rade u inostranstvu?

Šta im je na poslu najvažnije?

Da bismo to otkrili, ove godine
smo sproveli globalno istraživanje

među više od 200.000 ljudi
koji traže posao, iz 189 zemalja.

Migracija je sigurno jedna od
ključnih mera za popunjavanje praznine,

barem kratkoročno,

tako da smo ih pitali o mobilnosti.

Više od 60 procenata
ovih 200.000 ljudi koji traže posao

je spremno da radi u inostranstvu.

To je za mene iznenađujuće velik broj.

Ukoliko posmatrate zaposlene
između 21 i 30 godina,

taj broj je još veći.

Ukoliko ovaj broj razdelite po zemljama,

da, svet je mobilan, ali samo delimično.

Najmanje mobilne države su: Rusija,
Nemačka i SAD.

Pa, gde bi ovi ljudi želeli da se presele?

Na sedmom mestu je Australija, u koju
28 procenata može da zamisli preseljenje.

Slede: Francuska, Švajcarska, Nemačka,
Kanada, Velika Britanija

i na prvom mestu širom sveta
su Sjedinjene Države.

A kakvom poslu ovih
200.000 ljudi daje prednost?

Dakle, šta oni traže?

Na listi od 26 tema,
plata je tek na osmom mestu.

Prve četiri teme su vezane za kulturu.

Na četvrtom mestu se nalazi

odličan odnos sa pretpostavljenim;

trećem: dobar balans između
privatnog života i rada;

drugom: odličan odnos sa kolegama;

a najveći prioritet širom sveta

je poštovanje vašeg rada.

Dakle, da li mi se kaže: "Hvala"?

Ne samo bonusom jednom godišnje,

već svakodnevno.

I tako naša globalna kriza radne snage
postaje vrlo lična.

Ljudi žele priznanje.

Zar svi mi ne želimo priznanje
na svojim radnim mestima?

Hajde da sada sve ovo povežem.

Suočićemo se sa globalnom
krizom radne snage

koja će se sastojati
od opšteg nedostatka radne snage

i velike nesrazmere u kvalifikacijama,

i velikim kulturološkim izazovom.

A ova globalna kriza radne snage
nam se približava velikom brzinom.

Trenutno smo baš na prekretnici.

I šta mi možemo da uradimo,
šta mogu da urade vlade i preduzeća?

Svakom preduzeću,

ali i svakoj državi

je potrebna strategija ljudskih resursa,

koju mora odmah da primeni,

i takva strategija ljudskih resursa
se sastoji iz četiri dela.

Na prvom mestu je plan predviđanja

ponude i tražnje različitih
poslova i veština.

Planiranje radne snage će postati
značajnije od finansijskog predviđanja.

Na drugom mestu je plan privlačenja
izvanrednih ljudi;

generacije Y, žena ali i penzionera.

Treće - plan njihovog obrazovanja
i dodatnog obučavanja.

Očekuje nas veliki izazov
vezan za dodatno obrazovanje.

I kao četvrto,

kako zadržati najbolje ljude,

drugim rečima,

kako ostvariti kulturu poštovanja
i dobrih odnosa.

Ipak, presudan osnovni faktor
je promena naših stavova.

Zaposleni su resurs - ne imovina,

oni nisu trošak, nisu brojka,

nisu mašine,

nisu čak ni Nemci.

Hvala vam.

(Aplauz)