Kako ugljeni hidrati utiču na vaše zdravlje? - Ričard Dž. Vud

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-do-carbohydrates-impact-your-health-richard-j-wood

Stvari koje svakodnevno jedemo i pijemo mogu uticati na naše zdravlje u velikoj meri. Na primer, previše ugljenih hidrata može dovesti do otpornosti na insulin, što je veliki faktor kod dobijanja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Ali šta su zapravo ugljeni hidrati? I šta rade našim telima? Ričard Dž. Vud objašnjava.

Lekcija: Ričard Dž. Vud; animacija: Qa'ed Mai.

Šta od ovoga ima
najmanje ugljenih hidrata?

Ovo parče hleba?

Ova činija pirinča?

Ili ova limenka gaziranog pića?

To je trik pitanje.

Iako se razlikuju u mastima,
vitaminima i drugim nutrijentima,

kada su u pitanju ugljeni hidrati,
skoro pa su jednaki.

Šta to onda znači za vašu ishranu?

Pre svega, ugljeni hidrati
su nutritivna kategorija za šećere

i molekule koje vaše telo razbija
da dobije šećere.

Ugljeni hidrati po strukturi mogu biti
prosti ili složeni.

Ovo je prost šećer ili monosaharid.

Glukoza, fruktoza i galaktoza
su sve prosti šećeri.

Povežite dva od njih
i dobijate disaharid,

laktozu, maltozu ili sukrozu.

Složeni ugljeni hidrati, sa druge strane,

imaju tri ili više prostih šećera
koji su međusobno povezani.

Složeni ugljeni hidrati
sa tri do deset povezanih šećera

su oligosaharidi.

Oni sa više od deset su polisaharidi.

Tokom varenja,

vaše telo razbija
te složene ugljene hidrate

u gradivne materijale - monosaharide,

koje vaše ćelije
mogu da koriste za energiju.

Kada jedete hranu koja je bogata
ugljenim hidratima,

nivo šećera u vašoj krvi se penje,
a obično je oko jedne kašičice.

Ali vaš probavni trakt ne odgovara isto
na sve ugljene hidrate.

Uzmite u obzir skrob i vlakna,

polisaharide,

dobijaju se iz biljaka

i sastoje se iz stotina do hiljada
spojenih monosaharida,

ali spojeni su drugačije,

i to menja efekat koji imaju na vaše telo.

Kod skroba, koga biljke skladište
uglavnom zbog energije, u korenu i semenu,

molekuli glukoze spojeni su
kroz alfa veze,

većinu kojih enzimi u vašem probavnom
traktu mogu lakoda razbiju

Ali kod vlakana, veze između molekula
monosaharida su beta veze,

koje vaše telo ne može da razbije.

Vlakna takođe mogu zarobiti nešto skroba,
sprečavajući da se razbije,

što za posledicu ima nešto što se zove
otpornim skrobom.

Namirnice sa dosta skroba,
poput krekera i belog hleba,

lako se vare,

brzo ispuštaju hrpu glukoze
u vaš krvotok,

kao što bi se desilo, ako biste popili
nešto sa dosta glukoze, kao gazirani sok.

Ove namirnice imaju
visok glikemijski indeks,

što je količina šećera u krvi koju podiže
neka određena namirnica.

Gazirani sokovi i beli hleb
imaju sličan glikemijski indeks

jer imaju sličan efekat na šećer u krvi.

Ali kada jedete hranu sa dosta vlakana,
poput povrća, voća i integralnih žitarica,

te nesvarive beta veze usporavaju
ispuštanje glukoze u krv.

Ove namirnice imaju
niži glikemijski indeks,

i namirnice poput jaja, sira i mesa
imaju najniži glikemijski indeks.

Kada šećer kreće
od probavnog trakta u krvotok,

vaše telo kreće u akciju
da ga prebaci u vaša tkiva

gde se može obraditi
i iskoristiti za energiju.

Insulin, hormon
koji se stvara u pankreasu,

jedan je od glavnih telesnih mehanizama
za upravljanje šećerom.

Kada jedete i vaš šećer u krvi raste,

insulin se luči u krv.

On nalaže vašim ćelijama
u mišićima i mastima da prihvate glukozu

i pokreće pretvaranje šećera u energiju.

Stepen do kog jedinica insulina
snižava šećer u krvi,

pomaže nam da razumemo nešto
što se naziva osetljivošću na insulin.

Što više neka jedinica insulina
smanjuje šećer u krvi,

to ste osetljiviji na insulin.

Ukoliko se smanji osetljivost na insulin,
to se naziva otpornošću na insulin.

Pankreas još uvek šalje insulin,

ali ćelije, naročito one u mišićima,
sve manje odgovaraju na njega,

tako da se šećer u krvi ne smanjuje

i insulin u krvi raste.

Hronična konzumacija
velike količine ugljenih hidrata

može dovesti do otpornosti na insulin

i mnogi naučnici veruju
da otpornost na insulin

dovodi do ozbiljne bolesti
zvane metabolički sindrom.

Ona uključuje niz simptoma,

uključujući visok šećer u krvi,

povećan obim struka

i visok krvni pritisak.

Ona povećava rizik
od dobijanja raznih bolesti,

poput kardiovaskularnih bolesti

i dijabetesa tipa 2.

Ova bolest brzo se širi svetom.

Skoro 32% stanovništva SAD
ima metabolički sindrom.

Vratimo se vašoj ishrani.

Bez obzira da li je vaša hrana slatka,
šećer je šećer

i previše ugljenih hidrata
može biti problem.

Možda ćete ipak propustiti

taj suši-pita-burito-krofna-burger
sendvič od testenine.