Met Kilingsvort (Matt Killingsworth): Želiš da budeš srećniji? Ostani u trenutku

Kada su ljudi najsrećniji? Da bi prikupio odgovore na ovo pitanje, Met Kilingsvort je konstruisao aplikaciju koja se zove Prati svoju sreću (Track Your Happiness) i koja je omogućila ljudima da iskažu svoja osećanja u sadašnjem vremenu. Među iznenađujućim rezultatima je i ovaj: najčešće smo najsrećniji kada smo izgubljeni u trenutku. A suprotna činjenica je sledeća: što nam više misli lutaju, manje možemo da budemo srećni. (Snimljeno na TEDxCambridge)

Ljudi žele mnogo stvari od života,

ali mislim da više od svega, žele sreću.

Arsiotel je nazvao sreću "najvećim dobrom", krajem

kojem sve druge stvari teže.

Prema njegovom viđenju, razlog
zašto želimo veliku kuću

ili dobar auto

ili dobar posao

nije jer su ove stvari istinski vredne.

Zapravo očekujemo da nam donesu

sreću.

U poslednjih 50 godina,
mi Amerikanci dobili smo

mnoge stvari koje želimo.
Postali smo bogatiji.

Živimo duže. Imamo pristup tehnologiji

koja je samo pre nekoliko godina izgledala kao

naučna fantastika.

Paradoks sreće leži u tome što iako

su se objektivni uslovi našeg života
u velikoj meri poboljšali,

mi zapravo nismo postali srećniji.

Možda zato što konvencionalno gledanje na napredak

nije doprinelo većoj sreći,

došlo je do povećanog interesovanja
u poslednjih nekoliko godina

za samu sreću.

Ljudi diskutuju o uzrocima sreće

već veoma dugo, zapravo već hiljadama godina,

ali izgleda da mnoge od tih
diskusija ostaju nerešene.

Kao i sa mnogim drugim
domenima u životu, smatram

da naučni metod ima potencijal
da odgovori na ovo pitanje.

Zapravo, u poslednjih nekoliko godina
došlo je do ekspanzije

u istraživanju o sreći.
Na primer, mnogo smo naučili

o njenog demografiji, kako neke stvari
kao što su primanja

i obrazovanje, pol i brak imaju veze s njom.

Jedna od zagonetki koja je
rešena je da izgleda da

faktori kao što su ovi,
nemaju posebno jak efekat.

Da, bolje je zarađivati
više nego manje para

ili diplomirati umesto
odustati od fakulteta,

ali razlike u sreći su male.

Što nas dovodi do pitanja,
šta su veliki uzroci sreće?

Mislim da na ovo pitanje
još uvek nismo odgovorili,

ali smatram da nešto što ima
potencijal da bude odgovor

je da je sreća možda
mnogo povezana sa

sadržajem naših iskustava
iz trenutka u trenutak.

Svakako deluje da utičemo na naše živote,

da ono što radimo, sa kim smo,
o čemu razmišljamo

ima velikog uticaja na našu sreću, ali ipak

ovo su razni faktori koji su bili veoma teški,

zapravo skoro nemogući za proučavanje naučnika.

Pre nekoliko godina, dosetio sam se
načina da proučavam ljudsku sreću

iz trenutka u trenutak, u normalnim,
svakodnevnim okolnostima,

svuda u svetu, nešto što nikada pre

nismo bili u stanju da uradimo. Zove se trackyourhappiness.org,

koristi iPhone da nadgleda ljudsku sreću
u stvarnom vremenu.

Kako ovo funkcioniše?
Pošaljem ljudima signale

u nasumičnim trenucima u toku
dana i zatim im postavim

gomilu pitanja o njihovom iskustvu
iz trenutka u trenutak

u momentu neposredno pred signal.

Ideja je ta da ako možemo
da nadgledamo kako ljudska sreća

ima uspone i padove u toku dana,

u nekim slučajevima čak iz minuta u minut

i pokušamo da razumemo
kako ono što ljudi rade,

sa kim su, o čemu razmišljaju i svi

drugi faktori koji opisuju naš dan,
kako bi oni mogli

da se povežu sa promenama
u sreći, mogli bismo da

otkrijemo neke od stvari koje zaista

vrše veliki uticaj na sreću.

Bili smo te sreće da ovim projektom prikupimo

popriličan broj informacija, mnogo više
informacija ove vrste nego što mislim

da je ikada pre prikupljeno,

preko 650 000 izveštaja u stvarnom vremenu,

od preko 15 000 ljudi.

Ne radi se samo o mnogo ljudi,
radi se o zaista raznolikoj grupi

ljudi iz širokog spektra godina,
od 18 do kasnih 80-ih,

širokog spektra prihoda, nivoa obrazovanja,

ljudi koji su venčani, razvedeni, udovci, itd.

Oni zajedno predstavljaju svaku od

86 profesionalnih kategorija
i dolaze iz preko 80 zemalja.

Voleo bih danas u ostatku
svog vremena sa vama

da govorim o jednoj od oblasti koje smo

istraživali, a to je lutanje misli.

Kao ljudska bića, imamo jedinstvenu sposobnost

da nam misli odlutaju iz sadašnjosti.

Ovaj tip sedi ovde i radi za kompjuterom,

ali zapravo bi mogao da razmišlja o

odmoru na kom je bio prošlog meseca,

da se pita šta će imati za večeru.

Možda je zabrinut što ćelavi. (Smeh)

Ova sposobnost da usredsredimo
pažnju na nešto drugo,

a ne na sadašnjost je zaista sjajna.
Dopušta nam da učimo

i planiramo i rezonujemo na načine na koje
ni jedna druga životinjska vrsta ne može.

A zapravo nije jasno koja je povezanost između

našeg korišćenja ove sposobnosti i naše sreće.

Verovatno ste čuli da ljudi predlažu da bi trebalo

ostati fokusiran na sadašnjost.
,,Budi ovde sada",

verovatno ste to već čuli stotinu puta.

Možda, da bismo zaista bili srećni,
moramo da ostanemo potpuno

usredsređeni na naše iskustvo u trenutku.

Možda su ovi ljudi u pravu.
Možda je lutanje misli

loša stvar.

S druge strane, kada nam misli lutaju,

one nisu koncentrisane. Ne možemo
da promenimo fizičku realnost

pred nama, ali možemo da odlutamo
bilo gde u našim mislima.

Znamo da ljudi žele da budu srećni, pa možda

kada nam misli lutaju, one zapravo
odlaze na neko srećnije mesto

od onog koje napuštaju.
Imalo bi smisla.

Drugim rečima, možda nam zadovoljstva uma

dozvole da lutanjem misli povećamo sreću.

S obzirom na to da sam naučnik,
voleo bih da pokušam da

rešim ovu debatu nekim informacijama i posebno,

voleo bih da vam predstavim
neke informacije sa tri pitanja,

koja postavljam projektom Prati svoju sreću.
Zapamtite, ovo je iz

iskustava realnih života ljudi
iz trenutka u trenutak.

Tu su tri pitanja. Prvo je pitanje o sreći:

kako se osećate, na skali od veoma loše

do veoma dobro? Drugo je pitanje o aktivnostima:

šta radite, na listi od 22 različite aktivnosti,

uključujući stvari kao što su
jedenje, rad i gledanje TV-a?

I konačno pitanje o lutanju misli:

da li mislite na nešto drugo

osim na ono što trenutno radite?

Ljudi mogu da kažu ne - drugim rečima,
skoncentrisan sam samo na ono što radim -

ili da - mislim na nešto drugo -

i teme tih misli su priijatne,

neutralne ili neprijatne.

Svi odgovori sa da su ono
što nazivamo lutanjem misli.

Šta smo otkrili?

Ovaj grafik pokazuje sreću na vertikalnoj osi

i možete videti da ovaj pravougaonik
predstavlja koliko su ljudi srećni

kada su usredsređeni na sadašnjost,

kada im misli ne lutaju.

Kako se ispostavilo, ljudi su manje srećni

kada im misli lutaju
nego kada im ne lutaju.

Možete pogledati ovaj rezultat
i reći, dobro, naravno,

u proseku, ljudi su manje srećni
kada im misli lutaju,

ali sa sigurnošću misli im lutaju

od nečega što od samog početka
nije bilo nešto u čemu su uživali,

barem bi tada lutanje misli trebalo
da nam donese nešto dobro.

Ali nije tako. Ispostavlja se,

da su ljudi manje srećni
kada im misli lutaju,

bez obzira na to šta rade. Na primer,

ljudi ne vole baš mnogo da putuju na posao.

To je jedna od aktivnosti u kojima
najmanje uživaju, ali su uprkos tome

srećniji kada su usredsređeniji

na svoje putovanje,
nego kada im misli odlutaju

na nešto drugo.

Sjajno je.

Kako je moguće da se ovo dešava?
Smatram da je

delimično razlog to što
kada nam misli lutaju,

često mislimo na neprijatne stvari i ljudi su

mnogo manje srećni kada to rade -

naše brige, naši strahovi, kajanja -

a međutim kada ljudi misle na nešto

neutralno, značajno su manje srećni

nego kada im misli uopšte ne lutaju.

Čak i kada misle na nešto
što bi opisali kao prijatno,

zapravo su samo malo manje srećni,

nego kada im misli ne lutaju.

Kada bi lutanje misli bilo
slot mašina, bilo bi kao

da imate šansu da izgubite
50 dolara, 20 dolara

ili jedan dolar. Zar ne?
Nikada ne biste hteli da igrate. (Smeh)

Govorio sam o ovome,
možda čak sugerisao na to

da lutanje misli uzrokuje nesreću,

ali sam vam zapravo pokazao
da su ove dve stvari povezane.

Moguće je da je tako,
ali moglo bi takođe da bude

da ljudima misli lutaju
kada su nesrećni.

Možda je to ono što se zapravo dešava.
Kako ikada možemo da

razdvojimo ove dve mogućnosti?

Možemo iskoristiti jednu prednost.
Složićete se sa mnom da

je činjenica da vreme ide unapred, a ne unazad.

Je li tako? Uzrok mora da dođe pre posledice.

Srećni smo što imamo odgovore od svake osobe,

tako da možemo da pogledamo
i vidimo, da li lutanje misli

teži da prethodi nesreći ili pak da li nesreća

prethodi lutanju misli i tako prodremo u

uzroke ove pojave.

Ispostavilo se da postoji jaka veza između

lutanja misli u ovom trenutku
i osećaja nesreće odmah posle,

što se slaže sa idejom da lutanje misli
prouzrokuje ljudsku nereću.

Poređenja radi, ne postoji veza
između osećanja nesreće

u datom trenutku i lutanja
misli kratko nakon toga.

Drugim rečima, lutanje misli je vrlo verovatno

stvaran uzrok, a ne samo posledica nesreće.

Pre nekoliko minuta, uporedio sam lutanje misli

sa slot mašinom, koju nikada nećete poželeti da igrate.

Koliko često ljudima misli lutaju?

Ispostavlja se da mnogo lutaju.
Zapravo, zaista mnogo.

47% vremena, ljudi misle na nešto

drugo, a ne na ono što rade u tom trenutku.

Kako to zavisi od onoga što ljudi rade?

Ovo prikazuje stopu lutanja misli u 22 aktivnosti

što ima raspon od 65% - (Smeh) -

kada se ljudi tuširaju, peru zube,

do 50% kada rade,

40% kada vežbaju,

sve do ove kratke linije sa desne strane,

kojoj se verovatno, mislim, neki od vas smeju.

10% vremena ljudski um luta

kada imaju seks. (Smeh)

Smatram da je na ovom grafiku veoma zanimljivo

to što, doduše sa jednim izuzetkom,

bez obzira na to šta rade,
ljudima lutaju misli

barem 30% vremena,
što sugeriše, mislim,

da lutanje misli ne samo da je
učestalo, već je i sveprisutno.

Prepliće se kroz sve što radimo.

Danas sam vam u svom govoru
rekao nešto o lutanju misli,

o varijabli za koju se ispostavilo
da je prilično važna

u jednačini za sreću.

Nadam se da ćemo vremenom, kroz praćenje

sreće ljudi iz trenutka u trenutak
i njihovog iskustva

u svakodnevnom životu, biti u stanju
da otkrijemo mnogo važnih uzroka sreće,

a onda i da će nam naučno razumevanje sreće

pomoći da stvorimo budućnost
koja ne samo da će biti bogatija

i zdravija, već i srećnija.

Hvala vam. (Aplauz)

(Aplauz)