Return to Video

Geoffrey Canada: Naše škole propadaju. Sad je dosta!

  • 0:01 - 0:04
    Malo sam uzbuđen, jer mi je moja
    supruga Yvonne rekla:
  • 0:04 - 0:06
    "Geoff, ti gledaš TED Talks."
  • 0:06 - 0:08
    Rekao sam: "Da, draga, volim TED Talks."
  • 0:08 - 0:12
    Ona je rekla: "Znaš, oni su stvarno pametni, daroviti..."
  • 0:12 - 0:14
    A ja na to: "Znam, znam." (Smijeh)
  • 0:14 - 0:18
    Rekla je: "Oni ne žele... ljutitoga crnca."
  • 0:18 - 0:20
    (Smijeh)
  • 0:20 - 0:22
    Pa sam rekao: "Ne. Bit ću dobar, draga.
  • 0:22 - 0:24
    Bit ću dobar. Hoću."
  • 0:24 - 0:27
    Ali ja jesam ljutit. (Smijeh)
  • 0:27 - 0:31
    I posljednji sam put izgledao, ja sam...
  • 0:31 - 0:34
    (Pljesak)
  • 0:34 - 0:39
    Eto, zato sam uzbuđen, ali sam ljutit.
  • 0:39 - 0:44
    Ove ćemo godine
  • 0:44 - 0:47
    nepotrebno izgubiti milijune naše djece...
  • 0:47 - 0:52
    Koje bismo - upravo sad - mogli sve spasiti.
  • 0:52 - 0:56
    Vidjeli ste kvalitetu odgajatelja koji su bili ovdje.
  • 0:56 - 0:59
    Ne govorite mi da oni nisu mogli doprijeti do te djece
  • 0:59 - 1:01
    i spasiti ih. Znam da jesu!
  • 1:01 - 1:04
    To je apsolutno moguće!
  • 1:04 - 1:07
    Zašto to nismo ispravili?
  • 1:07 - 1:11
    Neki od nas u obrazovanju pridržavali su se poslovnog plana
  • 1:11 - 1:15
    prema kojemu ne brinemo o tome
    koliko milijuna mladih ljudi propada,
  • 1:15 - 1:18
    nego nastavljamo činiti isto
    ono što nije ni dosad funkcioniralo,
  • 1:18 - 1:23
    i nitko se zbog toga ne uzbuđuje, zar ne?!
  • 1:23 - 1:25
    Dovoljno je reći: "Sad je stvarno dosta!"
  • 1:25 - 1:30
    To je, dakle, poslovni plan
    koji jednostavno nema nikakvog smisla.
  • 1:30 - 1:33
    Znate, odrastao sam u staroj gradskoj jezgri,
  • 1:33 - 1:38
    gdje su djeca propadala
  • 1:38 - 1:45
    u školama kad sam
    prije 56 godina ja krenuo u školu.
  • 1:45 - 1:51
    I te su škole loše i danas. 56 godina kasnije!
  • 1:51 - 1:53
    A znate što ću vam reći o lošoj školi?
  • 1:53 - 1:56
    Ona nije poput boce vina.
  • 1:56 - 1:57
    Je li? (Smijeh)
  • 1:57 - 2:01
    Gdje ćete reći, recimo, 87. je bila dobra godina, jel'?
  • 2:01 - 2:04
    To nije tako... mislim, svake pojedine godine
  • 2:04 - 2:07
    pristup je i dalje isti, jel'?
  • 2:07 - 2:11
    Prema svakome isto; ako skužite, dobro, a ako ne,
  • 2:11 - 2:15
    niste imali sreće. Jednostavno, nesreća.
  • 2:15 - 2:18
    Zašto nismo dopustili inovaciji da se dogodi?
  • 2:18 - 2:20
    Nemojte mi reći da ne možemo bolje od ovoga!
  • 2:20 - 2:26
    Vidite, dođete na mjesto gdje
    djeca propadaju 50 godina
  • 2:26 - 2:28
    i kažete: "Onda, koji je plan?"
  • 2:28 - 2:30
    A oni vam kažu: "Pa, radit ćemo
  • 2:30 - 2:33
    ove godine ono što smo radili prošle."
  • 2:33 - 2:36
    Kakav je to poslovni model?!
  • 2:36 - 2:42
    Nekad su se banke otvarale
    i radile između 10 i 15 sati.
  • 2:42 - 2:47
    Radili su od 10 do 3!
    Zatvarale su se na jedan sat radi ručka.
  • 2:47 - 2:52
    E sad, tko može bankariti
    između 10 i 3? Nezaposleni!
  • 2:52 - 2:55
    Njima banke ne trebaju!
    Oni nemaju novca u bankama!
  • 2:55 - 2:59
    Tko je osmislio takav
    poslovni model?! Razumijete?
  • 2:59 - 3:01
    I tako je bilo desetljećima...
  • 3:01 - 3:03
    A znate li zašto? Jer im nije bilo stalo!
  • 3:03 - 3:05
    Klijenti nisu bili važni.
  • 3:05 - 3:10
    Bankari su bili važni!
    Oni su stvorili nešto što je njima odgovaralo!
  • 3:10 - 3:12
    Kako ste mogli otići u banku
  • 3:12 - 3:15
    kad ste bili na poslu?! Nije bilo važno!
  • 3:15 - 3:17
    A njih nije briga uzrujava li se Geoff ili ne
  • 3:17 - 3:20
    zato što ne može u banku! Idi u drugu banku!
  • 3:20 - 3:23
    Svi se oni ponašaju na isti način. Jel'?
  • 3:23 - 3:27
    Onda se jednoga dana jedan ludi bankar dosjetio.
  • 3:27 - 3:31
    Možda bismo banku trebali držati otvorenom
    u doba kad se ljudi s posla vrate kući?!
  • 3:31 - 3:34
    To bi im se moglo svidjeti! A subota?!
  • 3:34 - 3:37
    A da uvedemo tehnološke promjene?!
  • 3:37 - 3:40
    E sad, ja volim tehnologiju, ali moram vam priznati -
  • 3:40 - 3:42
    malo sam ostario.
  • 3:42 - 3:45
    Bio sam malo sporiji, i nisam vjerovao u tehnologiju...
  • 3:45 - 3:49
    I kad su uveli te novotarije,
  • 3:49 - 3:52
    te bankomate u koje stavite karticu,
    a oni vam daju novac...
  • 3:52 - 3:56
    Mislio sam: "Nema šanse da mi taj stroj izbaci traženu svotu!
  • 3:56 - 3:58
    Neću to nikad koristiti, jel?!"
  • 3:58 - 4:04
    I tako se tehnologija izmijenila. Sve se promijenilo.
  • 4:04 - 4:07
    Ali, ne i u obrazovanju. Zašto?
  • 4:07 - 4:12
    Kako to da smo i u doba starih fiksnih telefona
  • 4:12 - 4:16
    i u doba kad su ljudi još obolijevali od dječje paralize,
  • 4:16 - 4:19
    poučavali
  • 4:19 - 4:22
    na isti način kao što to činimo i danas?
  • 4:22 - 4:26
    I ako imate plan kako promijeniti stvari,
  • 4:26 - 4:28
    ljudi vas smatraju radikalnim?!
  • 4:28 - 4:31
    Govore o vama najružnije stvari?!
  • 4:31 - 4:35
    Jednog sam dana rekao, pazite, ako znanost kaže -
  • 4:35 - 4:38
    to kaže znanost, ne ja -
    da se najsiromašnija naša djeca
  • 4:38 - 4:42
    potpuno izgube tijekom ljeta...
  • 4:42 - 4:44
    Vidite ih kakvi su u lipnju, i kažete: "Dobro, tu su."
  • 4:44 - 4:46
    Pogledate ih u rujnu - potonuli su...
  • 4:46 - 4:51
    Kažete: opa!
    Čuo sam za to 1975.
  • 4:51 - 4:52
    tijekom pohađanja Ed School na Harvardu.
  • 4:52 - 4:55
    Rekao sam: "Oh, čovječe, ovo je važna studija!"
  • 4:55 - 4:59
    Jer nam ukazuje da bismo nešto trebali učiniti.
  • 4:59 - 5:03
    (Smijeh)
  • 5:03 - 5:06
    Svakih 10 godina reproduciraju istu studiju.
  • 5:06 - 5:07
    Ona tvrdi jednu te istu stvar:
  • 5:07 - 5:10
    Siromašna djeca izgube se tijekom ljeta.
  • 5:10 - 5:15
    A sustav je odlučio da ljeti nema škole!
  • 5:15 - 5:18
    Znate, uvijek se pitam: "Tko izmišlja takva pravila?"
  • 5:18 - 5:20
    Godinama sam išao na... znate,
    išao sam na Harvard Ed School.
  • 5:20 - 5:21
    Mislio sam da znam nešto.
  • 5:21 - 5:24
    Govorilo se da je to razdoblje
    poljoprivrednih poslova, i da ljudi...
  • 5:24 - 5:26
    Ali, reći ću vam zašto to nema smisla!
  • 5:26 - 5:29
    Nikad to nisam razumio! Nikad nisam razumio
  • 5:29 - 5:32
    zato što svatko zna da ako se bavite zemljoradnjom,
  • 5:32 - 5:35
    ne sijete u srpnju i u kolovozu!
  • 5:35 - 5:37
    Sjetva je u proljeće!
  • 5:37 - 5:41
    Pa tko se onda toga dosjetio?! Čija je to zamisao?!
  • 5:41 - 5:43
    Zašto smo ikad tako radili?
  • 5:43 - 5:45
    Međutim, 1840-ih
  • 5:45 - 5:48
    škole su bile otvorene cijele godine.
    Bile su otvorene cijele godine,
  • 5:48 - 5:51
    jer je mnogo ljudi moralo raditi po cijele dane.
  • 5:51 - 5:52
    Nisu imali gdje zbrinuti djecu.
  • 5:52 - 5:54
    Idealno je bilo imati škole.
  • 5:54 - 5:57
    Dakle, to nije nešto zapovijeđeno
  • 5:57 - 6:00
    od strane "obrazovnih bogova".
  • 6:00 - 6:03
    Pa zašto onda ne bismo? Zašto ne bismo?
  • 6:03 - 6:08
    Zato što je naša struka odbila iskoristiti znanost.
  • 6:08 - 6:11
    Znanost!
    To je ono kad Bill Gates dođe i kaže:
  • 6:11 - 6:15
    "Vidite, ovo radi, zar ne? Mi to možemo učiniti."
  • 6:15 - 6:20
    Koliko će se sredina u
    Americi izmijeniti? Nijedna.
  • 6:20 - 6:22
    Nijedna. Dobro, hoće... dva. U redu?
  • 6:22 - 6:27
    Da, bit će ih nekoliko, jer će neki ljudi
    učiniti ono što je jedino ispravno.
  • 6:27 - 6:32
    Kao struka, moramo to zaustaviti.
    Znanost je tu jasna.
  • 6:32 - 6:34
    Evo što znamo...
  • 6:34 - 6:40
    Znamo da problem nastaje u ovom trenutku.
  • 6:40 - 6:44
    Točno? Sad, 0 minuta do 3.
  • 6:44 - 6:46
    Moja supruga Yvonne i ja imamo četvero djece,
  • 6:46 - 6:50
    troje odraslih i jedno 15-godišnje.
  • 6:50 - 6:51
    To je duža priča...
  • 6:51 - 6:53
    (Smijeh)
  • 6:53 - 6:56
    S prvim našim djetetom, ništa nismo znali o znanosti
  • 6:56 - 6:58
    o razvoju mozga.
  • 6:58 - 7:01
    Nismo znali koliko su ključne prve tri godine.
  • 7:01 - 7:03
    Nismo znali što se zbiva u tim mladim mozgovima.
  • 7:03 - 7:06
    Nismo znali o ulozi koju jezik,
  • 7:06 - 7:08
    podražaj i odgovor, poziv i odgovor...
  • 7:08 - 7:11
    koliko su značajni u razvoju djece.
  • 7:11 - 7:16
    Sad to znamo! I što činimo
    s time u vezi? Ništa.
  • 7:16 - 7:20
    Imućni ljudi znaju.
    Obrazovani ljudi znaju.
  • 7:20 - 7:22
    I njihova su djeca u prednosti.
  • 7:22 - 7:23
    Siromašni ljudi ne znaju,
  • 7:23 - 7:26
    i mi ne činimo ništa da bismo im pomogli.
  • 7:26 - 7:28
    Ali, mi znamo da je to ključno.
  • 7:28 - 7:31
    Uzmimo vrtić za primjer.
  • 7:31 - 7:33
    Znamo da je važan za djecu!
  • 7:33 - 7:37
    Siromašnoj je djeci potrebno to iskustvo!
  • 7:37 - 7:42
    Ništa. U mnogim mjestima - ne postoji.
  • 7:42 - 7:44
    Znamo da je zdravstvena zaštita važna.
  • 7:44 - 7:46
    Znate, mi osiguravamo zdravstvenu zaštitu
  • 7:46 - 7:49
    i ljudi se oko mene uvijek uskomešaju, znate,
  • 7:49 - 7:53
    jer sav sam u odgovornosti i u podacima
  • 7:53 - 7:56
    i u svim tim dobrim stvarima,
    ali mi pružamo zdravstvenu zaštitu
  • 7:56 - 7:57
    i za to moram prikupljati dosta novca.
  • 7:57 - 7:59
    Naši me donatori često znaju pitati:
  • 7:59 - 8:02
    "Geoff, zašto pružate te zdravstvene usluge?"
  • 8:02 - 8:04
    Običavao sam izmišljati. Jel'?
  • 8:04 - 8:06
    Rekao bih: "Znate, dijete
  • 8:06 - 8:10
    s bolnim karijesom na zubima neće
  • 8:10 - 8:12
    moći istodobno i učiti."
  • 8:12 - 8:16
    Morao sam to činiti
    jer sam morao prikupiti novac.
  • 8:16 - 8:19
    No, sad sam stariji, i znate li što im govorim?
  • 8:19 - 8:22
    Znate li zašto djeci osiguravam te
    zdravstvene pogodnosti,
  • 8:22 - 8:24
    sportske aktivnosti, igru, prilike za bavljenje umjetnošću?
  • 8:24 - 8:27
    Zato što ja, zapravo, volim djecu.
  • 8:27 - 8:32
    Ja ustvari volim djecu.
    (Smijeh) (Pljesak)
  • 8:32 - 8:36
    Ali kad postanu uistinu naporni,
    a ljudi takvi znaju biti,
  • 8:36 - 8:39
    kažem im:
    "Činim to zato što vi to činite za svoje dijete."
  • 8:39 - 8:42
    I nikad nisam pročitao studiju s MIT-a u kojoj se tvrdi
  • 8:42 - 8:45
    da će plesna poduka vašem djetetu
  • 8:45 - 8:48
    pomoći da se bolje snalazi u algebri,
  • 8:48 - 8:50
    već ćete tom djetetu osigurati plesnu poduku
  • 8:50 - 8:53
    i bit ćete uzbuđeni zbog toga što to
    dijete želi naučiti plesati,
  • 8:53 - 8:56
    i to će vam uljepšati dan.
    A zašto ne bi siromašna djeca
  • 8:56 - 9:02
    imala istu tu priliku?
    To je najmanje što im možemo pružiti.
  • 9:02 - 9:05
    (Pljesak)
  • 9:05 - 9:08
    Još jedna stvar...
  • 9:08 - 9:12
    Ja volim testiranja. Vjerujem da su vam
    potrebni podaci, trebaju vam informacije,
  • 9:12 - 9:14
    zato što radite na nečemu,
    mislite da to funkcionira,
  • 9:14 - 9:16
    a onda otkrijete da ne funkcionira.
  • 9:16 - 9:18
    Hoću reći, vi ste odgajatelji.
    Radite, govorite,
  • 9:18 - 9:21
    mislite da ste uspjeli, sjajno, ne?
    I onda otkrijete da nisu razumjeli.
  • 9:21 - 9:24
    Međutim, postoji problem s testiranjem.
  • 9:24 - 9:26
    Naša testiranja...
  • 9:26 - 9:29
    a naše će testiranje biti sljedećeg tjedna
    u New Yorku...
  • 9:29 - 9:31
    obično su u travnju.
  • 9:31 - 9:34
    Znate li kad ćemo dobiti povratnu informaciju?!
  • 9:34 - 9:37
    Možda u srpnju, možda u lipnju!
  • 9:37 - 9:40
    A povratne informacije sadrže odlične informacije.
  • 9:40 - 9:43
    One će vam reći da se Raheem zbilja trudio,
  • 9:43 - 9:46
    nije uspijevao množiti dvoznamenkaste brojeve -
    odlične informacije, dakle -
  • 9:46 - 9:49
    ali dobivate ih pošto je škola već završila!
  • 9:49 - 9:51
    I onda, što činite?
  • 9:51 - 9:54
    Idete na godišnji odmor!
    (Smijeh)
  • 9:54 - 9:56
    Vraćate se s godišnjeg odmora.
  • 9:56 - 10:01
    Raspolažete svim tim prošlogodišnjim
    testovnim podacima.
  • 10:01 - 10:04
    Ne pogledate ih!
  • 10:04 - 10:06
    Zašto biste ih gledali?!
  • 10:06 - 10:08
    Ionako ćete poučavati ove godine!
  • 10:08 - 10:11
    Koliko smo onda novca potrošili na sve to?
  • 10:11 - 10:14
    Milijarde i milijarde dolara
  • 10:14 - 10:17
    za podatke za čije je korištenje prekasno!
  • 10:17 - 10:19
    Ti mi podaci trebaju u rujnu!
  • 10:19 - 10:21
    Ti mi podaci trebaju u studenome!
  • 10:21 - 10:23
    Trebam znati da se boriš,
    trebam znati
  • 10:23 - 10:25
    je li ono što sam ja učinio pomoglo!
  • 10:25 - 10:27
    Trebam to znati ovoga tjedna!
  • 10:27 - 10:31
    Ne trebam to doznati krajem godine,
    kad je prekasno!
  • 10:31 - 10:36
    U ovim starijim godinama postao sam
    i ponešto vidovit.
  • 10:36 - 10:39
    Mogu predvidjeti školske rezultate.
  • 10:39 - 10:41
    Odvedite me u bilo koju školu.
  • 10:41 - 10:44
    Doista znam raditi sa školama u problemima,
    onima u starim gradskim jezgrama.
  • 10:44 - 10:48
    Kažete mi da je prošle godine 48% te djece
  • 10:48 - 10:51
    bilo u skladu s očekivanim standardom za svoj uzrast.
  • 10:51 - 10:53
    Reći ću vam:
    "Dobro, kakav je plan, što smo učinili
  • 10:53 - 10:54
    od prošle godine do ove?"
  • 10:54 - 10:55
    Vi mi kažete: "Radimo isto što i prošle godine."
  • 10:55 - 10:58
    Prognozirat ću...
    (Smijeh)
  • 10:58 - 11:01
    Ove godine, negdje između 44%
  • 11:01 - 11:04
    i 52% te djece bit će na očekivanoj razini
    za svoj uzrast.
  • 11:04 - 11:08
    I bit ću u pravu svaki put! Jel'?
  • 11:08 - 11:12
    Dakle, trošimo sav taj novac...
    I što dobivamo?!
  • 11:12 - 11:15
    Učiteljima je upravo sada potrebna stvarna informacija
  • 11:15 - 11:16
    o tome što se s njihovom djecom zbiva.
  • 11:16 - 11:22
    Danas su ulozi visoki, jer možete nešto učiniti!
  • 11:22 - 11:27
    Evo i drugog problema o kojemu mislim
  • 11:27 - 11:29
    da trebamo brinuti...
  • 11:29 - 11:34
    Ne možemo ugušiti inovativnost u našoj djelatnosti.
  • 11:34 - 11:38
    Moramo inovirati! A ljudi u našem zanimanju polude kad im se spomene inovacija.
  • 11:38 - 11:40
    Naljute se učinite li što drugačije.
  • 11:40 - 11:41
    Pokušate li što novo, ljudi često reagiraju:
  • 11:41 - 11:46
    "U, da, slobodne škole!?"
    Hej... pokušajmo nešto! Ajmo vidjeti!
  • 11:46 - 11:48
    Nije funkcioniralo 55 godina!
  • 11:48 - 11:51
    Pokušajmo nešto novo!
    A postoji i poteškoća...
  • 11:51 - 11:53
    ponešto od toga neće funkcionirati.
  • 11:53 - 11:56
    Znate, ljudi mi govore: "Da, te slobodne škole...
    dosta njih ne funkcionira."
  • 11:56 - 12:00
    Dosta njih i ne! Trebalo bi ih zatvoriti!
  • 12:00 - 12:02
    Hoću reći, doista vjerujem da bi ih trebalo zatvoriti!
  • 12:02 - 12:06
    Ali, ne smijemo brkati slučajeve u kojima znanost
  • 12:06 - 12:11
    i procesi ne funkcioniraju sa stavom
    prema kojemu zato ne bismo ništa trebali ni raditi.
  • 12:11 - 12:13
    Istina?
    Jer svijet tako ne funkcionira!
  • 12:13 - 12:14
    Pomislite li na tehnologiju,
  • 12:14 - 12:17
    zamislite da smo tako razmišljali o tehnologiji.
  • 12:17 - 12:18
    Svaki put kad nešto nije funkcioniralo,
  • 12:18 - 12:20
    samo bismo ubacili ručnik i rekli:
    "Zaboravimo to." Jel' tako?
  • 12:20 - 12:24
    Znate, uvjerili su me.
    Siguran sam da su neki od vas poput mene -
  • 12:24 - 12:28
    posljednja odlična stvar - PalmPilot...
  • 12:28 - 12:31
    Rekli su mi: "Geoff, nabaviš li si ovaj PalmPilot,
  • 12:31 - 12:32
    nikad ti više ništa drugo neće trebati."
  • 12:32 - 12:37
    Ta je stvar trajala svega tri tjedna! I gotovo!
  • 12:37 - 12:41
    Zgadilo mi se na što sam potrošio novac!
  • 12:41 - 12:47
    Je li itko prestao inovirati?
    Nitko. Ni živa duša.
  • 12:47 - 12:49
    Ljudi su nastavili. Nastavili su s inovacijama.
  • 12:49 - 12:52
    Činjenica da ste propali ne bi vas
    trebala zaustaviti
  • 12:52 - 12:55
    od daljnjih znanstvenih istraživanja.
  • 12:55 - 12:57
    Naš posao kao odgajatelja...
  • 12:57 - 13:00
    Postoje neke stvari koje znamo da možemo učiniti.
  • 13:00 - 13:04
    I moramo bolje.
    Evaluacija, moramo započeti s djecom ranije,
  • 13:04 - 13:07
    moramo osigurati podršku mladim ljudima.
  • 13:07 - 13:09
    Moramo im pružiti sve moguće prilike!
  • 13:09 - 13:12
    To, dakle, moramo učiniti!
    Ali, te inovacije...
  • 13:12 - 13:16
    ta ideja da moramo nastaviti inovirati
  • 13:16 - 13:19
    sve dok ne razjasnimo u potpunosti tu znanost...
  • 13:19 - 13:21
    To je apsolutno ključno.
  • 13:21 - 13:24
    I to je nešto
  • 13:24 - 13:27
    što će po mom mišljenju biti izazov
    za čitavu našu struku.
  • 13:27 - 13:32
    Amerika ne može čekati još 50 godina da to ispravi.
  • 13:32 - 13:35
    Isteklo nam je vrijeme.
  • 13:35 - 13:38
    Ne znam za fiskalnu liticu,
    ali znam da postoji obrazovna litica
  • 13:38 - 13:42
    koju prelazimo upravo u ovom trenutku.
  • 13:42 - 13:46
    I dopustimo li ljudima da nastave govoriti gluposti
  • 13:46 - 13:49
    o tome kako si ovo ne možemo priuštiti...
  • 13:49 - 13:51
    I tako Bill Gates kaže da
    će to koštati pet milijardi dolara.
  • 13:51 - 13:54
    Što je pet milijardi dolara za Sjedinjene Države?!
  • 13:54 - 13:56
    Koliko smo ove godine potrošili u Afganistanu?!
  • 13:56 - 14:00
    Koliko bilijuna?
    (Pljesak)
  • 14:00 - 14:03
    Kad je zemlji do nečega stalo,
  • 14:03 - 14:07
    potrošit ćemo bilijun dolara a da ni ne trepnemo.
  • 14:07 - 14:10
    Kad je sigurnost Amerike ugrožena,
  • 14:10 - 14:13
    potrošit ćemo koju god svotu.
  • 14:13 - 14:16
    Prava sigurnost naše nacije
  • 14:16 - 14:18
    sastoji se u pripremi sljedeće generacije
  • 14:18 - 14:21
    kako bi zauzela naše mjesto
  • 14:21 - 14:25
    i bila lider ovoga svijeta
  • 14:25 - 14:28
    u pogledu mišljenja, tehnologije i demokracije,
  • 14:28 - 14:30
    i svega onoga do čega nam je stalo.
  • 14:30 - 14:35
    Usuđujem se reći da je zanemarivo
  • 14:35 - 14:39
    koliko bi nas koštalo da uistinu
  • 14:39 - 14:41
    započnemo rješavati neke od tih problema.
  • 14:41 - 14:46
    I jednom kad to učinimo, ja više neću biti bijesan.
    (Smijeh)
  • 14:46 - 14:52
    Stoga, ljudi, pomozite mi da u tome uspijemo.
  • 14:52 - 14:54
    Hvala vam najljepša svima! Hvala!
  • 14:54 - 15:04
    (Pljesak)
  • 15:04 - 15:08
    John Legend: Kolika je stopa prekida školovanja u srednjoj školi u Harlem Children's Zone (neprofitna organizacija, op.p.)?
  • 15:08 - 15:09
    Geoffrey Canada: Pa, znaš, Johne,
  • 15:09 - 15:12
    100% naše djece maturiralo je
  • 15:12 - 15:13
    prošle godine u mojoj školi.
  • 15:13 - 15:14
    100% njih upisalo je fakultet.
  • 15:14 - 15:18
    Ove će godine 100% maturanata uspjeti završiti srednju školu.
  • 15:18 - 15:21
    Posljednje što sam čuo bilo je da ih je 93%
    prihvaćeno na fakultet.
  • 15:21 - 15:23
    Bolje da se pobrinemo i za tih 7%.
  • 15:23 - 15:30
    Eto, tako to kod nas ide.
    (Pljesak)
  • 15:30 - 15:33
    JL: Kako održavate kontakte s njima pošto napuste srednju školu?
  • 15:33 - 15:35
    GC: Pa znaš, jedan od teških problema
  • 15:35 - 15:38
    s kojima se u ovoj zemlji susrećemo
    je da ta djeca, ista djeca,
  • 15:38 - 15:40
    ta ista ranjiva djeca, kad jednoga dana
    ipak krenu u školu,
  • 15:40 - 15:41
    napuštaju je u rekordnim razmjerima.
  • 15:41 - 15:45
    I tako smo zaključili da uistinu
    trebamo osmisliti
  • 15:45 - 15:48
    sustav podrške za takvu djecu,
    koji uvelike
  • 15:48 - 15:50
    sliči onome što dobar roditelj čini.
  • 15:50 - 15:54
    Maltretiraju te, jel'? Nazivaju te, kažu:
  • 15:54 - 15:56
    "Da vidimo tvoje ocjene.
    Kako si prošao na posljednjem testu?
  • 15:56 - 15:59
    O čemu ti to govoriš? Želiš napustiti školu?!
  • 15:59 - 16:00
    I ne vraćaš se ovamo?!"
  • 16:00 - 16:02
    I tako gomila moje djece zna
    da se ne možeš vratiti u Harlem,
  • 16:02 - 16:04
    jer Geoff o tebi brine.
  • 16:04 - 16:07
    Kažu: "Ja se zaista ne mogu vratiti." Ne.
    Bolje da ostaneš u školi.
  • 16:07 - 16:10
    Ali ne šalim se ja s ovime u vezi
  • 16:10 - 16:11
    i to već pomalo graniči s inatom.
  • 16:11 - 16:16
    Kad djeca znaju da im nećeš dopustiti da padnu,
  • 16:16 - 16:18
    time im namećeš dodatni pritisak,
  • 16:18 - 16:19
    i ne odustaju lako.
  • 16:19 - 16:22
    Dakle, ponekad oni to nemaju u sebi,
  • 16:22 - 16:24
    i razmišljaju u stilu:
    "Ma, znaš, ne želim ja to,
  • 16:24 - 16:27
    ali znam da će moja mama poludjeti."
  • 16:27 - 16:30
    Djeci je to važno, i pomaže im da izdrže.
  • 16:30 - 16:34
    Mi nastojimo osmisliti niz strategija
    kojima im osiguravamo instrukcije,
  • 16:34 - 16:38
    pomoć i podršku, ali i niz poticaja
  • 16:38 - 16:40
    koji im govore: "Ti to možeš. Bit će teško,
  • 16:40 - 16:42
    ali nećemo ti dopustiti da odustaneš."
  • 16:42 - 16:44
    JL: Pa, hvala Vam, dr. Canada.
  • 16:44 - 16:45
    Molim Vas još jedan pljesak.
  • 16:45 - 16:50
    (Pljesak)
Title:
Geoffrey Canada: Naše škole propadaju. Sad je dosta!
Speaker:
Geoffrey Canada
Description:

Zašto, zašto, zašto naš obrazovni sustav toliko sliči onome otprije 50 godina? Milijuni učenika nisu uspijevali tada, kao što ne uspijevaju niti danas - i sve zato što ustrajavamo u poslovnom modelu koji očito ne funkcionira. Obrazovni aktivist, Geoffrey Canada, izaziva sustav da sagleda podatke, da razmisli o svojim klijentima i poduzme sustavne zaokrete s ciljem pomaganja veće broju djece da uspiju u školi i u životu.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
17:07

Croatian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.