Kako će blokčejn drastično preobraziti ekonomiju

Pozdravite decentralizovanu ekonomiju - blokčejn će uskoro promeniti sve. U ovom lucidnom objašnjenju složene i konfuzne tehnologije, Betina Vorberg opisuje kako će blokčejn eliminisati potrebu za centralizovanim institucijama kao što su banke i vlada da bi olakšao trgovinu, razvijajući zastarele modele trgovine i finansija u nešto daleko zanimljivije: raspodeljeni, transparentan, autonomni sistem za razmenu vrednosti.

Ekonomisti stotinama godina
istražuju ljudsko ponašanje:

kako donosimo odluke,

kako postupamo kao pojedinci i u grupama,

kako razmenjujemo vrednosti.

Oni izučavaju institucije
koje olakšavaju našu trgovinu,

kao što su pravni sistemi,

korporacije,

tržišta.

Međutim, postoji
nova tehnološka institucija

koja će iz temelja promeniti
način na koji razmenjujemo vrednosti,

a zove se blokčejn.

To je poprilično hrabra izjava,

ali ako ništa drugo
ne zapamtite iz ovog govora,

želela bih da zapamtite da,

iako je tehnologija blokčejna
relativno nova,

ona takođe predstavlja nastavak
jedne vrlo ljudske priče,

a priča je sledeća.

Kao ljudska bića, pronalazimo načine

da umanjimo nesigurnost između sebe

tako da možemo
da razmenjujemo vrednosti.

Jedna od prvih osoba
koja je zaista istražila ideju

o institucijama kao ekonomskim sredstvima

koje bi smanjile nesigurnost
koja vlada između nas

da bismo mogli da trgujemo

bio je ekonomista i nobelovac Daglas Nort.

On je preminuo krajem 2015. godine,

ali je razvio nešto što se zove
„nova institucionalna ekonomija“.

A ono što je podrazumevao
pod institucijama

bila su samo formalna pravila
kao što je ustav,

i neformalna ograničenja,
poput davanja mita.

Ove institucije su zapravo mazivo

koje omogućava funkcionisanje
točkovima naše ekonomije,

a možemo videti kako se to odigrava
kroz tok ljudske istorije.

Ako se prisetimo vremena
kada smo bili ekonomije lovaca-skupljača,

zapravo smo trgovali
samo unutar strukture svog sela.

Imali smo nekolicinu
neformalnih ograničenja,

ali smo celokupnu trgovinu
sprovodili pomoću nasilja

ili društvenih posledica.

Kako su naše zajednice
postajale sve složenije,

a trgovački putevi udaljeniji,

izgradili smo još formalnih institucija

poput banaka zbog valuta,

vlada, korporacija.

Ove institucije su nam pomogle
da upravljamo trgovinom

dok su nesigurnost i složenost rasli,

a naša lična kontrola opadala.

Vremenom smo uz pomoć interneta
iste ove institucije postavili onlajn.

Izgradili smo tržišta na internetu
poput Amazona, Ibeja i Alibabe,

koje su samo brže institucije
koje deluju kao posrednici

u olakšavanju ekonomske aktivnosti ljudi.

Kako je Daglas Nort to video,

institucije su sredstva
koja smanjuju nesigurnost

da bismo mogli da se povežemo
i razmenjujemo razne vrednosti u društvu.

Verujem da zalazimo

u još dalju i radikalniju evoluciju

načina na koji stupamo
u interakciju i trgujemo,

jer po prvi put možemo
umanjiti nesigurnost

ne samo pomoću političkih
i ekonomskih institucija

poput banaka, korporacija ili vlada,

već isključivo tehnologijom.

Dakle, šta je to blokčejn?

Tehnologija blokčejna
je decentralizovana baza podataka

u kojoj se čuva
registar dobara i transakcija

preko P2P mreže.

U suštini predstavlja javni registar

toga ko šta poseduje
i ko vrši transakciju čega.

Transakcije su osigurane
putem kriptografije

i vremenom se ta istorija transakcija
zaključava u blokove podataka

koji su onda kriptografski
povezani i obezbeđeni.

Ovo stvara postojani zapis
svih transakcija na ovoj mreži

koji se ne može krivotvoriti.

Zapis se kopira na svaki kompjuter
koji koristi mrežu.

Ovo nije aplikacija.

Nije kompanija.

Mislim da bi ga najbliže opisalo
nešto poput Vikipedije.

Na Vikipediji se sve može videti.

To je složen pregled
koji se stalno menja i ažurira.

Na Vikipediji možemo i pratiti
te promene tokom vremena,

a možemo praviti i sopstvene stranice,

jer su one u suštini
samo infrastruktura podataka.

Vikipedija je otvorena platforma
koja skladišti reči i slike,

kao i promene tih podataka u vremenu.

Što se tiče blokčejna,

možete ga zamisliti
kao otvorenu infrastrukturu

koja skladišti
mnogo različitih vrsta dobara.

Skladišti istoriju nadležnosti,

vlasništva i lokacija

dobara poput digitalne valute bitkoin,

drugih digitalnih dobara

kao što je pravo vlasništva
na protokol interneta.

To može biti uverenje, ugovor,

stvarni objekti,

pa čak i lične informacije
koje se mogu identifikovati.

Naravno, postoje i drugi tehnički detalji
vezani za blokčejn,

ali u suštini, tako on funkcioniše.

To je javni registar
koji skladišti transakcije u mreži

i koji se kopira, tako da je vrlo bezbedan
i teško ga je nepropisno koristiti.

To me navodi na moju poentu

o tome kako blokčejn smanjuje nesigurnost

i kako zbog toga obećava
da će promeniti naš ekonomski sistem

na drastične načine.

Dakle, nesigurnost je donekle velik pojam

u ekonomiji,

ali ja želim da prođem
kroz njena tri oblika

sa kojima se susrećemo
u skoro svim svakodnevnim transakcijama,

a gde blokčejnovi mogu da imaju ulogu.

Susrećemo se sa nesigurnostima
kada ne znamo s kim imamo posla,

kada nemamo uvid u transakciju

i kada nemamo pravo na regres
ukoliko nešto pođe po zlu.

Razmotrimo prvi primer
kada ne znamo s kim imamo posla.

Recimo da želim da kupim
polovan pametni telefon na Ibeju.

Prva stvar koju ću da uradim
je da istražim od koga kupujem.

Da li je iskusan korisnik?

Da li ima dobre komentare i ocene
ili uopšte nema profil?

Komentari, ocene, znakovi odobravanja -

to su potvrde o našim identitetima

koje sakupljamo danas

i koristimo da bismo umanjili nesigurnost
u pogledu toga sa kim poslujemo.

Međutim, problem je
što su veoma fragmentovane.

Pomislite samo koliko profila imate.

Blokčejnovi nam omogućavaju
da stvorimo otvorenu, globalnu platformu

na kojoj možemo čuvati potvrde
o bilo kom pojedincu

iz bilo kog izvora.

Ovo nam omogućava da stvorimo

prenosivi identitet
koji kontrolišu korisnici.

U pitanju je više od profila;

to znači da možete selektivno razotkriti

različite svoje atribute

da biste olakšali trgovinu
ili interakciju,

na primer, da vam je vlast
izdala ličnu kartu,

ili da imate više od 21 godine,

otkrivanjem kriptografskog dokaza

da ti detalji postoje
i da su zvanično potvrđeni.

Posedovanje ovakvog prenosivog identiteta

u okviru fizičkog i digitalnog sveta

znači da možemo da vršimo
najrazličitije razmene

na potpuno nov način.

Dakle, govorila sam o tome kako blokčejn
može umanjiti neizvesnost

u pogledu toga sa kim imamo posla.

Druga nesigurnost
sa kojom se često suočavamo

je neraspolaganje jasnim uvidom
u naše interakcije.

Recimo da ćete mi poslati
taj telefon poštom.

Ja želim da imam neki stepen uvida.

Želim da znam da je proizvod
koji sam kupila isti taj koji stiže poštom

i da postoji neki zapis
o tome kako je došao do mene.

To važi ne samo za elektroniku
kao što su telefoni,

već za razne vrste robe i podataka,

stvari kao što su lekovi, luksuzna roba,

bilo kakve podatke ili proizvode
za koje ne želimo da budu falsifikovani.

Problem u mnogim kompanijama,

naročito u onima koje proizvode
nešto tako složeno kao pametni telefon,

je da vrše nadzor
nad svim tim različitim dobavljačima

u okviru horizontalnog lanca snabdevanja.

Svi ti ljudi koji učestvuju
u pravljenju proizvoda

nemaju istu bazu podataka.

Ne koriste istu infrastrukturu,

tako da postaje zaista teško jasno videti
kako se proizvod vremenom razvija.

Korišćenjem blokčejna,

možemo stvoriti zajedničku stvarnost
za nepoverljiva lica.

Pod tim podrazumevam

da se sve te tačke u mreži
ne moraju međusobno poznavati

niti verovati jedne drugoj,

jer svaka ima mogućnost

da sama nadgleda
i utvrđuje validnost lanca.

Ponovo se setite Vikipedije.

To je baza podataka koja se deli,

i iako ima više čitalaca

i više pisaca u isto vreme,

ima samo jednu istinu.

To možemo stvoriti
korišćenjem blokčejnova.

Možemo napraviti
decentralizovanu bazu podataka

koja ima istu efikasnost monopola,
a da ne stvara centralni autoritet.

Tako svi ti dobavljači,
razne vrste kompanija,

mogu stupati u interakciju
koristeći istu bazu

i bez poverenja jedni u druge.

To za potrošače znači da možemo imati
mnogo više transparentnosti.

Dok predmet u stvarnom svetu putuje,

možemo videti njegov digitalni sertifikat
ili token kako se pomera na blokčejnu,

pridodajući mu vrednost dok se kreće.

Ovo je čitav novi svet
u pogledu naše vidljivosti.

Govorila sam o tome kako blokčejnovi
mogu smanjiti našu nesigurnost

u vezi sa identitetom

i kako menjaju ono što podrazumevamo
pod transparentnošću

kod razmena koje su složene
i na velikoj udaljenosti,

kao u lancu nabavke.

Poslednja neizvesnost
sa kojom se često suočavamo

je jedna od najraširenijih,
a to je neispunjavanje dogovora.

Šta ako mi ne pošaljete telefon?

Da li mogu da povratim novac?

Blokčejnovi nam omogućavaju
da zabeležimo kod,

obavezujući ugovor,

između pojedinaca

i zatim garantujemo
da će ti ugovori biti ispunjeni

bez primene sile trećeg lica.

Ako pogledamo primer sa telefonom,
mogli biste pomisliti na uslovni ugovor.

Vi finansirate taj telefon,

ali ne morate da date novac

dok ne potvrdite
da su ispunjeni svi uslovi -

da ste dobili telefon.

Mislim da je ovo
jedan od najuzbudljivijih načina

na koje blokčejn
umanjuje našu nesigurnost,

jer to u izvesnoj meri znači

da možemo srušiti institucije
i njihovu primenu.

To znači da veliki deo
ekonomske aktivnosti ljudi

može biti kolateralizovan i automatizovan

i da može pogurati do krajnjih granica
dosta ljudskih intervencija,

na mesta gde se informacije premeštaju
iz stvarnog sveta u blokčejn.

Mislim da bi Daglasa Norta
verovatno oborila s nogu,

u vezi sa ovim korišćenjem tehnologije,

činjenica da upravo ono
što omogućava da funkcioniše,

baš ono što blokčejn
čini sigurnim i proverenim

jeste naše međusobno nepoverenje.

Umesto da nas sve naše nesigurnosti

usporavaju i zahtevaju institucije

kao što su banke, vlade i korporacije,

zapravo možemo iskoristiti
svu tu kolektivnu nesigurnost

i upotrebiti je da sarađujemo
i razmenjujemo više, brže i otvorenije.

Ne bih da steknete utisak

da je blokčejn rešenje za sve,

mada su mediji rekli
da će okončati siromaštvo u svetu,

da će takođe rešiti problem
falsifikovanja lekova,

a moguće i spasiti prašume.

Istina je da je ova tehnologija
u svom začetku

i da ćemo morati da vidimo
odvijanje mnogih eksperimenata

i verovatno njihov neuspeh

pre nego što zaista budemo razumeli
sve primere korišćenja

za našu ekonomiju.

Postoji gomila ljudi koji rade na ovome,

od finansijskih institucija
do tehnoloških kompanija,

startapova i univerziteta.

Jedan od razloga tome je to
što nije u pitanju samo ekonomski razvoj.

To je, takođe, inovacija u informatici.

Blokčejnovi nam pružaju
tehnološku sposobnost

stvaranja zapisa o razmeni ljudi,

o razmeni valuta,

raznoraznih digitalnih i fizičkih dobara,

pa čak i naših ličnih atributa

na potpuno nov način.

Tako na neki način

postaju tehnološka institucija

koja ima mnogo prednosti
tradicionalnih institucija

koje smo navikli da koristimo u društvu,

ali to čine na decentralizovani način.

To se odvija pretvaranjem
mnogih naših neizvesnosti

u izvesnosti.

Zato mislim da treba
da počnemo da se pripremamo,

jer ćemo se uskoro suočiti sa svetom

gde raspodeljene, autonomne institucije

imaju prilično značajnu ulogu.

Hvala.

(Aplauz)

Bruno Đuzani: Hvala ti, Betina.

Mislim da razumem šta predstoji,

a to pruža mnogo potencijala

i složeno je.

Kakva je tvoja procena
u vezi sa brzinom usvajanja?

Betina Vorberg: Mislim da je to
veoma dobro pitanje.

Moja laboratorija je prilično fokusirana

na kretanje putem firmi i vlade,

jer je blokčejn zapravo
složena tehnologija.

Koliko vas zaista razume
kako internet funkcioniše?

Ali ga koristite svakoga dana,

i zato mislim da se donekle suočavamo
sa istom idejom Džona Skalija

da tehnologija treba da bude
nevidljiva ili prelepa,

a blokčejn trenutno
nije nijedno od ta dva,

pa je pogodniji za one
koji baš rano usvajaju nove stvari,

koji ga kapiraju
i mogu da se igraju sa njim,

ili za pronalaženje
najboljih primera korišćenja

kao što su praćenje identiteta,
imovine ili pametnih ugovora

koji se mogu koristiti
na tom nivou firme ili vlade.

BĐ: Hvala. Hvala što si došla na TED.

BV: Hvala.

(Aplauz)