Ćelija protiv virusa - bitka za zdravlje - Šenon Stajls (Shannon Stiles)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/cell-vs-virus-a-battle-for-health-shannon-stiles

Sva živa bića sastoje se iz ćelija. U ljudskom telu, ove veoma efikasne jedinice zaštićene su mnogobrojnim slojevima odbrane protiv ljigavih napadača poput virusa prehlade. Šenon Stajls nas vodi na putovanje u ćeliju i predstavlja arsenal mikroskopskog oružja i ratnika koji imaju svoju ulogu u bici za vaše zdravlje.

Lekcija: Šenon Stajls; animacija: Igor Ćorić

U redu ste u supermarketu
kada neko - oh ne -

kine na vas.

Virus prehlade se usisava u vaša pluća

i sleće na ćeliju u vašem disajnom putu.

Svako živo biće na Zemlji
sastoji se od ćelija,

od najmanjih jednoćelijskih bakterija

preko ogromnog plavog kita do vas.

Svaka ćelija u vašem telu
okružena je ćelijskom membranom,

debelim fleksibilnim slojem
od masti i proteina

koji okružuje i štiti
unutrašnje komponente.

On je polupropustljiv,

što znači da neke stvari pušta
da uđu i izađu

a neke blokira.

Ćelijska membrana prekrivena je
sićušnim projekcijama.

Sve one imaju funkciju,

poput pomaganja ćelijama
da se prilepe uz svoje susede

ili vezivanja za hranljive sastojke
koji će biti potrebni ćeliji.

Životinjske i biljne ćelije
imaju membrane.

Samo biljne ćelije imaju ćelijski zid,

koji je napravljen od čvrste celuloze
koja biljci daje strukturu.

Ćelija virusa koja je kijanjem došla
u vaša pluća je podmukla.

Pretvara se da je prijatelj

i kači se za projekciju
na ćelijskoj membrani

i ćelija ga nosi unutra
kroz ćelijsku membranu.

Kada virus prođe,

ćelija shvata svoju grešku.

Neprijatelj je unutra!

Posebni enzimi dolaze na mesto

i seckaju virus na komade.

Onda jedan komad vraćaju

nazad kroz ćelijsku membranu

gde ga ćelija pokazuje da bi upozorila
okolne ćelije

na uzurpatora.

Obližnja ćelija vidi upozorenje

i odmah kreće u akciju.

Ona mora da stvori antitela,

proteine koji će napasti i ubiti

virus koji napada.

Ovaj proces počinje u jezgru.

Jezgro sadrži našu DNK,

plan koji našim ćelijama govori
kako da stvore sve

što je našim telima
potrebno za funkciju.

Određeni deo našeg DNK sadrži uputstva

koja našem telu govore
kako da stvori antitela.

Enzimi u jezgrima pronalaze
pravi deo DNK

i onda prave kopiju ovih upustava

koja se zove informaciona RNK.

Informaciona RNK daje jezgru
da ispuni njena naređenja.

Informaciona RNK putuje do ribozoma.

U ljudskoj ćeliji može postojati

i do 10 miliona ribozoma,

okovanih u strukturi nalik na vrpcu

koja se zove endoplazmatični retikulum.

Ovaj ribozom čita uputstva jezgra.

Uzima aminokiseline i veže ih
jednu po jednu

kako bi stvorio protein antitela
koji će se boriti protiv virusa.

Ali pre nego što uradi to,

antitelo mora da napusti ćeliju.

Antitelo kreće ka Goldžijevom aparatu.

Ovde se pakuje za isporuku van ćelije.

Zatvoren u mehur od istog materijala
kao i ćelijska membrana,

Goldžijev aparat takođe
daje uputstva antitelu

i govori mu kako da dođe do ivica ćelije.

Kada dođe do tamo,

mehur koji okružuje antitelo
stapa se sa ćelijskom membranom.

Ćelija izbacuje antitelo

i kreće da nađe virus.

Preostali mehur će biti razgrađen

od strane lizozoma ćelije

a njegovi delovi će se
iznova i iznova reciklirati.

Odakle ćeliji energija da uradi sve ovo?

To je uloga mitohondrije.

Kako bi stvorila energiju,
mitohondrija uzima vazduh -

ovo je jedini razlog zašto ga udišemo -

i dodaje elektrone iz hrane koju jedemo

da bi stvorila molekule vode.

Ovaj proces takođe stvara
i molekul visoke energije

zvani ATP, kojeg ćelija koristi
da napaja sve svoje delove.

Čelije kod biljaka stvaraju energiju
na drugačiji način.

One imaju hloroplaste

koji kombinuju ugljen-dioksid i vodu

sa svetlosnom energijom sunca

kako bi stvorili vazduh i šećer,

jedan oblik hemijske energije.

Svi delovi ćelije moraju
da rade zajedno

da bi stvari tekle glatko

i sve ćelije u vašem telu
moraju da rade zajedno

kako biste vi funkcionisali normalno.

To je mnogo ćelija.

Naučnici kažu da ih ima
oko 37 triliona.