Интернет без екрана би могао изгледати овако

Дизајнер Том Аглоу ствара будућност у којој љубав човечанства према природним решењима и једноставна средства могу коегзистирати са нашом потребом за информацијама и уређајима који нам их обезбеђују. „Стварност је богатија од екрана“, каже он. „Можемо имати место које нас усрећује испуњено информацијама које волимо, а које делује природно као и укључивање сијалице.“

Желео бих да започнем молбом
да одете на место које вас чини срећнима.

Да, ваше место среће;

знам да га имате, па макар било и лажно.

(Смех)

Океј, да ли вам је угодно?

Добро.

Сада бих желео да у мислима
одговорите на следећа питања.

Да ли постоји неонско светло
на месту ваше среће?

Да ли има пластичних столова?

Подова од полиестера?

Мобилних телефона?

Нема?

Мислим да сви знамо да место наше среће

треба да буде донекле природно, напољу -

на плажи, поред камина.

Читали бисмо, јели или плели.

Окружени смо природним светлом
и органским материјалима.

Природне ствари нас чине срећнима,

а срећа је снажна мотивација;
ми тежимо ка срећи.

Можда због тога
стално поново дизајнирамо све,

надајући се да ће наша решења
можда деловати природније.

Хајде да кренемо одатле -

од идеје да добар дизајн
треба да делује природно.

Ваш телефон није много природан.

Вероватно мислите
да сте зависни од телефона,

али заправо нисте.

Нисмо зависни од уређаја;

зависни смо од информација
које теку кроз њих.

Питам се колико дуго бисте били срећни
у свом месту среће

без иједне информације из спољашњег света.

Интересује ме
како приступамо тој информацији,

како је доживљавамо.

Крећемо се из периода
статичних информација,

које садрже књиге,
библиотеке и аутобуске станице

кроз период дигиталне информације,

према периоду флуидне информације,

када се очекује да ће ваша деца моћи

да приступе било чему,
било где, у било које време,

од квантне физике
до средњовековног виноградарства,

од теорије родне равноправности
до сутрашњег времена,

као што је укључивање сијалице -

замислите то.

Људима се, такође,
свиђају једноставна средства.

Ваш телефон није једноставно средство.

Виљушка је једноставно средство.

(Смех)

Не свиђа нам се
кад су направљене од пластике,

на исти начин на који ми се
не свиђа мој телефон -

не желим да на тај начин
доживљавам информацију.

Мислим да постоје боља решења
од тога да се свет преноси преко екрана.

Не мрзим екране, али не осећам -

и мислим да се нико од нас
не осећа баш најбоље

због тога колико времена проводимо
савијени над њима.

На срећу, са мном се слажу
и велике технолошке компаније.

Заправо улажу огромне суме
у додир, говор, покрет,

а такође и у чула -

ствари које могу да претворе
неме предмете, као што су шоље,

прожму их магијом интернета,

потенцијално претварајући
овај дигитални облак

у нешто што можемо дотаћи или покренути.

Родитељима у проблему због ере екрана

потребне су физичке дигиталне играчке
које уче њихову децу да читају,

као и апликације
које су безбедне за породице.

Мислим да се то заправо већ дешава.

Стварност је богатија него екрани.

На пример, ја волим књиге.

За мене су оне временске машине -

атоми и молекули
који се крећу кроз простор,

од тренутка њиховог стварања
до тренутка када их доживим.

Ипак, искрено,

садржај је идентичан и на мом телефону.

Како је ово богатије искуство
у односу на екран?

Мислим, на научној основи.

Требају нам екрани, наравно.

Ако ћу приказивати филм,
потребан ми је огроман екран.

Међутим, постоји још много ствари

које можете урадити
са овим магичним кутијама.

Ваш телефон није слуга
на вратима Интернета.

(Смех)

Можемо да изградимо ствари -
физичке ствари,

користећи физику и пикселе,

које могу интегрисати интернет
у свет око нас.

Показаћу вам неколико примера овога.

Пре неког времена, добио сам посао
у дизајнерској агенцији, „Берг“,

у вези са истраживањем како би интернет
без екрана могао изгледати,

а они су нам показали разне начине

на које светло може да делује
на једноставна чула и физичке предмете

како би се интернет заиста оживео,
како бисмо га учинили опипљивим,

као што је, на пример,
овај дивни механички уређај за Јутјуб,

а ово је била инспирација за мене.

Затим сам радио
са јапанском агенцијом, Еј-Кју,

на истраживачком пројекту
о менталном здрављу.

Желели смо да створимо предмет

који може препознати субјективне податке
у вези са променама расположења

које су суштинске за дијагнозу.

Овај предмет препознаје ваш додир,

па га можете притиснути снажно
ако сте љути,

или га само нежно дотаћи ако сте смирени.

То је нешто налик дигиталном смајлију.

Затим можете поново прегледати
ове моменте касније

и додати им контекст на интернету.

Изнад свега,

желели смо да створимо
интимну, лепу ствар,

која може живети у вашем џепу

и коју ћете волети.

Двоглед је заправо рођендански поклон

за 40-годишњицу Опере у Сиднеју.

Наши пријатељи из „Теларта“ у Бостону
донели су улични двоглед

какав можете наћи у Емпајр стејт билдингу,

а опремили су га погледом од 360 степени

на позната места светске баштине -

(Смех)

користећи Улични поглед.

Затим смо их углавили испод степеника.

Тако су постала изразито физичко,
једноставно поновно присвајање,

или налик порталу
ка овим другим иконицама.

Тако бисте могли видети Версај
или Шеклтонову колибу.

У основи, то је виртуелна реалност
из 1955. године.

(Смех)

У нашој канцеларији користимо
крпене лоптице за размену УРЛ-а.

Ово је невероватно једноставно,
слично вашој картици Опал.

У суштини, ставите вебсајт
на мали чип овде,

а затим урадите ово и опа! -

вебсајт се појави на вашем телефону.

Кошта око 10 центи -

„У загрљају дрвета“ је пројекат
на ком смо радили

са „Мрзовољним морнаром“
и „Финчом“ овде у Сиднеју.

Веома сам узбуђен око тога
шта би се могло догодити

када раставите на делове телефоне
и поставите те делове на дрвеће,

као и око тога да ће моја деца
можда имати могућност

да посете зачарану шуму
док их води чаробни штапић,

где ће моћи да причају
са дигиталним вилама,

постављају им питања
и буду испитивани заузврат.

Као што видите,

још увек радимо нацрте за ово.

(Смех)

Ипак, веома сам узбуђен

због могућности
да вратим децу ван без екрана,

али уз моћну магију интернета
која би им била на дохват руке.

Надамо се да ће нешто овако
прорадити до краја године.

Хајде да урадимо кратак преглед.

Људи воле природна решења.

Људи воле информације.

Људима су потребна једноставна средства.

Ови принципи би требало да буду основа
нашег дизајнирања у будућности,

које није само везано за интернет.

Може вам бити непријатно
због доба информација у које улазимо.

Можете осећати изазов
пре него једноставно узбуђење.

Знате шта? Исто је са мном.

То је изузетан период људске историје.

Ми смо људи који заправо
изграђују свој свет;

нема вештачке интелигенције...

још увек.

(Смех)

То смо ми - дизајнери, архитекте,
уметници, инжењери,

а ако променимо себе,

мислим да заправо можемо добити
место које нас чини срећнима,

испуњено информацијама које волимо,

које доживљавамо природно и једноставно
као и укључивање сијалице.

Иако може деловати неизбежно

да су оно што јавност жели
сатови, вебсајтови и додаци,

можда бисмо могли размислити

и о чеповима, осветљењу и крпеним лоптама.

Много вам хвала.

(Аплауз)