Return to Video

Da li je putovanje kroz vreme moguće? - Kolin Stjuart (Colin Stuart)

  • 0:07 - 0:08
    Da li ste ikada maštali
  • 0:08 - 0:09
    da putujete kroz vreme,
  • 0:09 - 0:11
    možda brzo unapred
    kroz vekove
  • 0:11 - 0:13
    i da vidite daleku budućnost?
  • 0:13 - 0:15
    Putovanje kroz vreme je moguće,
  • 0:15 - 0:16
    štaviše,
  • 0:16 - 0:18
    već se desilo.
  • 0:18 - 0:19
    Upoznajte Sergeja Krikaleva,
  • 0:19 - 0:22
    najvećeg putnika kroz vreme
    u ljudskoj istoriji.
  • 0:22 - 0:24
    Ovaj ruski kosmonaut
    drži rekord
  • 0:24 - 0:25
    u provedenom vremenu
  • 0:25 - 0:26
    u orbiti oko naše planete,
  • 0:26 - 0:31
    ukupno 803 dana,
    9 sati i 39 minuta.
  • 0:31 - 0:32
    U toku svog boravka u svemiru
  • 0:32 - 0:34
    otputovao je u sopstvenu budućnost
  • 0:34 - 0:38
    za 0.02 sekunde.
  • 0:38 - 0:40
    Putujući 28.000 kilometara sat,
  • 0:40 - 0:42
    iskusio je efekat
  • 0:42 - 0:43
    poznat kao vremenska dilatacija
  • 0:43 - 0:45
    i jednog dana, ovaj efekat
  • 0:45 - 0:47
    će možda učiniti značajnije
    putovanje u budućnost
  • 0:47 - 0:49
    uobičajenim.
  • 0:49 - 0:51
    Da bismo videli zašto
    brže kretanje kroz svemir
  • 0:51 - 0:53
    utiče na protok vremena,
  • 0:53 - 0:55
    moramo da se vratimo u 1880.
  • 0:55 - 0:56
    kada su dva američka naučnika,
  • 0:56 - 0:58
    Albert Majklson i Edvard Morli
  • 0:58 - 1:00
    pokušavali da izmere efekat
  • 1:00 - 1:01
    Zemljinog kretanja oko Sunca
  • 1:01 - 1:03
    na brzinu svetlosti.
  • 1:03 - 1:04
    Kad se zrak svetlosti kretao
  • 1:04 - 1:06
    u istom smeru kao Zemlja,
  • 1:06 - 1:08
    očekivali su da svetlost putuje brže.
  • 1:08 - 1:11
    A kad se Zemlja kretala
    u suprotnom smeru,
  • 1:11 - 1:13
    očekivali su da putuje sporije.
  • 1:13 - 1:15
    Ali otkrili su nešto vrlo interesantno.
  • 1:15 - 1:16
    Brzina svetlosti je ostala ista
  • 1:16 - 1:18
    bez obzira kako se Zemlja kretala.
  • 1:18 - 1:21
    Dve decenije kasnije,
    Albert Ajnštajn je razmišljao
  • 1:21 - 1:22
    o posledicama
  • 1:22 - 1:24
    te nepromenljive brzine svetlosti.
  • 1:24 - 1:25
    I njegovi zaključci
  • 1:25 - 1:28
    formulisani u
    Specijalnoj teoriji relativnosti
  • 1:28 - 1:29
    su otvorili vrata
  • 1:29 - 1:31
    u svet putovanja kroz vreme.
  • 1:31 - 1:33
    Zamislite čoveka po imenu Džek
  • 1:33 - 1:34
    koji stoji u vagonu voza
  • 1:34 - 1:36
    i putuje konstantnom brzinom.
  • 1:36 - 1:37
    Džeku je dosadno
  • 1:37 - 1:39
    i počinje da tapše loptu.
  • 1:39 - 1:41
    Šta bi Džil,
    koja stoji na peronu,
  • 1:41 - 1:42
    videla kroz prozor
  • 1:42 - 1:44
    dok voz prolazi?
  • 1:44 - 1:45
    Između Džekovog puštanja lopte
  • 1:45 - 1:47
    i ponovnog hvatanja,
  • 1:47 - 1:48
    Džil bi ga videla da se pomera
  • 1:48 - 1:50
    malo dalje duž pruge,
  • 1:50 - 1:51
    što bi za posledicu imalo
    da vidi loptu
  • 1:51 - 1:53
    koja pravi trougaonu putanju.
  • 1:53 - 1:55
    To znači da Džil vidi
    duži put lopte
  • 1:55 - 1:56
    nego Džek
  • 1:56 - 1:58
    u istom vremenskom periodu.
  • 1:58 - 2:00
    A pošto je brzina jednaka
    dužini podeljenoj sa vremenom,
  • 2:00 - 2:03
    Džil u stvari vidi
    da se lopta kreće brže.
  • 2:04 - 2:05
    Ali šta ako Džekovu loptu
    koja skakuće
  • 2:05 - 2:07
    zamenimo sa dva ogledala
  • 2:07 - 2:09
    koja između sebe
    odbijaju zrak svetlosti?
  • 2:09 - 2:11
    Džek i dalje vidi zrak koji
    pada ravno nadole,
  • 2:11 - 2:13
    a Džil i dalje vidi zrak
  • 2:13 - 2:14
    koji prevaljuje duži put,
  • 2:14 - 2:16
    osim što se, ovaj put,
    Džek i Džil
  • 2:16 - 2:17
    slažu u vezi sa brzinom
  • 2:17 - 2:18
    jer brzina svetlosti
  • 2:18 - 2:21
    ostaje ista bez obzira na sve.
  • 2:21 - 2:23
    A ako je brzina ista
  • 2:23 - 2:24
    dok je udaljenost različita,
  • 2:24 - 2:28
    to znači da će vreme
    takođe biti različito.
  • 2:28 - 2:30
    Zbog toga, vreme mora da otkucava
    različitim tempom
  • 2:30 - 2:32
    za ljude koji se kreću
    jedan u odnosu na drugog.
  • 2:32 - 2:34
    Zamislite da Džek i Džil imaju
    izuzetno tačne satove
  • 2:34 - 2:38
    koje su sinhronizovali
    pre nego što se Džek ukrcao na voz.
  • 2:38 - 2:40
    Tokom eksperimenta
    i Džek i Džil bi videli
  • 2:40 - 2:42
    svoje satove koji kucaju normalno.
  • 2:43 - 2:45
    Ali kad bi se ponovo sreli
  • 2:45 - 2:46
    da uporede satove,
  • 2:46 - 2:48
    na Džekovom satu
    bi proteklo manje vremena,
  • 2:48 - 2:49
    što bi izbalansiralo činjenicu
  • 2:49 - 2:52
    da je Džil videla svetlost
    koja putuje duže.
  • 2:52 - 2:54
    Ova ideja možda zvuči ludo,
  • 2:54 - 2:56
    ali, kao svaka dobra
    naučna teorija,
  • 2:56 - 2:58
    može biti proverena.
  • 2:58 - 3:00
    1970-ih, naučnici su
    ukrcali u avion
  • 3:00 - 3:03
    nekoliko super tačnih
    atomskih časovnika
  • 3:03 - 3:03
    koji su bili sinhronizovani
  • 3:03 - 3:05
    sa nekoliko drugih
    koji su ostali na zemlji.
  • 3:06 - 3:08
    Pošto je avion obleteo Zemlju,
  • 3:08 - 3:10
    časovnici u avionu su pokazivali
    različito vreme
  • 3:10 - 3:12
    od onih koji su ostali na zemlji.
  • 3:12 - 3:14
    Naravno, pri brzinama
    aviona i vozova
  • 3:14 - 3:16
    ovaj efekat je minimalan.
  • 3:16 - 3:17
    Ali, što brže idete
  • 3:17 - 3:19
    vreme se više rasteže.
  • 3:19 - 3:21
    Za astronaute koji kruže
    oko Zemlje 800 dana,
  • 3:21 - 3:23
    ono se nagomilava.
  • 3:23 - 3:26
    Ali ono što utiče na ljude,
    utiče i na mašine.
  • 3:26 - 3:28
    GPS sateliti
  • 3:28 - 3:29
    takođe preskaču
    na putu oko Zemlje
  • 3:29 - 3:31
    pri brzini od nekoliko hiljada
    kilometara na sat.
  • 3:31 - 3:34
    Tako da se vremenska dilatacija
    javlja i ovde.
  • 3:34 - 3:36
    U stvari, njihova brzina
    prouzrokuje
  • 3:36 - 3:37
    da se atomski časovnici na njima
  • 3:37 - 3:38
    ne slažu sa časovnicima na zemlji
  • 3:38 - 3:41
    za 7 milionitih delova
    sekunde dnevno.
  • 3:41 - 3:42
    Ako se ovo ne bi ispravljalo,
  • 3:42 - 3:44
    prouzrokovalo bi
    da GPS izgubi tačnost
  • 3:44 - 3:47
    za nekoliko kilometara svakog dana.
  • 3:48 - 3:50
    Kakve sve ovo ima veze
    sa putovanjem kroz vreme
  • 3:50 - 3:51
    u daleku budućnost?
  • 3:51 - 3:53
    Pa, što brže idete,
  • 3:53 - 3:55
    veći je efekat rastezanja vremena.
  • 3:55 - 3:57
    Kad biste mogli
    da putujete brzinom
  • 3:57 - 4:01
    blizu brzine svetlosti,
    recimo 99,9999%,
  • 4:01 - 4:02
    kroz svemir i da se vratite,
  • 4:02 - 4:05
    vama bi izgledalo
    da je prošlo 10 godina,
  • 4:05 - 4:06
    a u stvari biste se vratili na Zemlju
  • 4:06 - 4:08
    oko 9000. godine.
  • 4:08 - 4:11
    Ko zna šta biste zatekli
    kad biste se vratili?!
  • 4:11 - 4:12
    Ljude spojene sa mašinama,
  • 4:12 - 4:14
    istrebljenje prouzrokovano
    klimatskim promenama
  • 4:14 - 4:15
    ili udarom asteroida,
  • 4:15 - 4:18
    ili naseljavanje
    stalne kolonije na Marsu.
  • 4:18 - 4:19
    Ali problem je to
    što bi ubrzavanje
  • 4:19 - 4:21
    težih stvari
    kao što su ljudi,
  • 4:21 - 4:22
    a da ne pominjemo
    svemirske brodove,
  • 4:22 - 4:24
    do brzine svetlosti
  • 4:24 - 4:27
    zahtevalo nezamislive
    količine energije.
  • 4:27 - 4:29
    Već su potrebni ogromni
    ubrzavači čestica,
  • 4:29 - 4:31
    kao što je Veliki hadronski sudarač,
  • 4:31 - 4:33
    da bi se ubrzale male
    subatomske čestice
  • 4:33 - 4:35
    do blizu brzine svetlosti.
  • 4:35 - 4:37
    Ali jednog dana,
    ako razvijemo alate
  • 4:37 - 4:40
    da ubrzamo sebe do približnih brzina,
  • 4:40 - 4:41
    onda bismo mogli
    da redovno šaljemo putnike kroz vreme
  • 4:41 - 4:42
    u budućnost
  • 4:42 - 4:45
    i da preko njih prenosimo poruke
    iz davno zaboravljene prošlosti.
Title:
Da li je putovanje kroz vreme moguće? - Kolin Stjuart (Colin Stuart)
Description:

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/time-travel-and-einstein-s-special-relativity-colin-stuart

Putovanje kroz vreme je glavna tema naučno fantastičnih priča, ali da li je zaista moguće? Izgleda da priroda dozvoljava savijanje vremena na neki način, uzbudljivu mogućnost koju je nagovestio Albert Ajnštajn kada je otkrio specijalnu relativnost pre više od sto godina. Kolin Stjuart zamišlja gde bi (ili kada) ovaj fantastični fenomen vremenske dilatacije mogao da nas jednog dana odvede.

Autor lekcije: Kolin Stjuart, animacija: TED-Ed.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:04

Serbian subtitles

Revisions Compare revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.