Зашто екстремофили добро предсказују живот ван Земље - Луиза Престон (Louisa Preston)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/why-extremophiles-bode-well-for-life-beyond-earth-louisa-preston

Живот на Земљи захтева три ствари: течну воду, извор енергије унутар Сунчеве насељиве зоне и органске материјале базиране на угљенику. Живот је, међутим, изненађујуће отпоран, а организми под именом екстремофили могу се наћи у неприступачним животним условима (размишљајте о екстремним температурама и без много приступа кисеонику). Луиза Престон расправља о томе зашто екстремофили дају астробиолозима наду везану за постојање живота у свемиру.

Лекцију припремила: Луиза Престон, анимација: Емануел Фриберг

Сви смо видели филмове

о страшним инсектима из свемира

или приче о отмицама
од стране малих зелених људи,

али проучавање живота у свемиру,

укључујући и могућност постојања
ванземаљског живота,

такође је озбиљна научна потрага.

Астробиологија користи различита поља,

као што су физика,

биологија,

астрономија

и геологија,

да би проучавала
како се живот јавио на Земљи,

како би се могао јавити
на неком другом месту

и како бисмо га могли приметити.

Многе античке религије описивале су

друге светове које су населила
позната људска бића,

али ово више сличи митским краљевствима

или паралелним универзумима

него другим планетама

које постоје у истом физичком свету.

Тек су у претходном веку

научници могли

да озбиљно предузму ову потрагу

за ванземаљским животом.

Знамо да на најосновнијем нивоу

организмима на Земљи треба три ствари:

течна вода,

извор енергије

и органски материјал заснован на угљенику.

Знамо и да је Земља

на одговарајућој раздаљини од Сунца

како не би била ни смрзнута,
нити истопљена.

Планете у оквиру такве насељиве зоне

њихових звезда

могу подржати живот.

Међутим, док смо навикли на мишљење

да живот може постојати само

у срединима које су сличне Земљиној,

једно од најневероватнијих
открића астробиологије

било је колико је живот прилагодљив.

Данас знамо да живот може бујати

у неким најекстремнијим срединама

које би биле фаталне
по већину познатих организама.

Живот се може наћи свуда,

почевши од црног дима
у хидротермалним вентилима

у тамним дубинама Земљиних океана,

преко пенушавих, врелих, киселих извора

на падинама вулкана,

до великих висина у атмосфери.

Организми који живе
у овим тешким срединама

зову се екстремофили

и могу да преживе

екстремне температуре,

притисак

и зрачење,

као и салинитет,

киселост,

ограничену доступност Сунчеве светлости,

воде

или кисеоника.

Оно што је најизузетније
код екстремофила је

да се могу наћи како бујају у срединама

које имитирају оне које се налазе
на далеким световима.

Један од најважнијих
међу овим световима је

наш црвени и прашњави сусед, Марс.

Данас астробиолози истражују места

где је живот можда некада
постојао на Марсу

користећи Насин ровер Кјуриосити.

Један од њих је кратер Гејл,

ударни кратер који је створен

када је метеор ударио површину Марса

пре скоро 3,8 милијарди година.

Докази из орбите указују
на некадашње трагове воде,

што значи да је кратер

некада можда подржавао живот.

Планете нису једина места

која астробиолози посматрају.

На пример, Европа,
један од Јупитерових сателита,

Енцелада и Титан,

два Сатурнова сателита -

сви су узбудљиве могућности.

Иако су ови сателити изузетно хладни,

а два су прекривена великим ледом,

има доказа о постојању
течних океана испод те опне.

Да ли може бити случај
да живот плута у овим океанима,

или да можда живи

око вентила црног дима на дну?

Титан посебно обећава

јер има атмосферу

и језера, мора и реке

које теку на површини,
а налик су Земљиним.

Веома је хладно, међутим,

превише хладно за течну воду,

па ове реке можда теку

уз присуство течних угљоводоника

као што су метан и етан.

Састоје се од водоника

и, што је још важније, угљеника,

основне градивне јединице

живота који познајемо.

Дакле, да ли бисмо могли
пронаћи живот у овим језерима?

Иако су дизајнирани инструменти

да би се проучавали ови далеки светови,

потребно је много година
за њихову изградњу

и још више времена да стигну

тамо где треба да буду.

У међувремену, астробиолози раде

у нашој природној лабораторији, на Земљи,

да би схватили све чудне

и дивне облике живота који могу постојати

и да би нам помогли
да једног дана одговоримо

на једно
од најстаријих питања човечанства -

да ли смо сами?