Zašto je tako zabavno biti uplašen? - Mardži Ker (Margee Kerr)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-do-we-like-to-scare-ourselves-margee-kerr

Baš u ovom trenutku, ljudi negde stoje u redu kako bi se uplašili, neka to bude uzbudljiva vožnja ili horor film. Zapravo, samo u oktobru 2015, oko 28 miliona ljudi je posetilo ukletu kuću u SAD-u. No možda se pitate: šta bi uopšte moglo da bude zabavno kod straha? Mardži Ker ispituje biologiju i psihologiju iza toga zašto je strah tako zabavan.

Lekcija: Mardži Ker; animacija: Meduzaz animation studio.

Trenutno ljudi negde
stoje u redu da bi se uplašili,

možda uzbudljivom vožnjom
ili filmom strave i užasa.

Zapravo, samo u oktobru 2015,

oko 28 miliona ljudi je posetilo
ukletu kuću u SAD-u.

Ali mnogi ovo ponašanje
smatraju zbunjujućim,

pitaju se:

"Šta uopšte može da bude zabavno
kod straha?"

Strah ima lošu reputaciju,
ali nije skroz loš.

Za početak,
strah može da bude prilično dobar osećaj.

Kada pretnja pokrene
naše reakcije za borbu ili beg,

naša tela se pripremaju za opasnost

oslobađajući hemikalije koje menjaju
način na koji naši mozgovi i tela rade.

Ova automatska reakcija pokreće sisteme
koji nam mogu pomoći da preživimo.

To se dešava
kako bismo imali dovoljno energije

i da bismo bili zaštićeni od bola,

isključivanjem nesuštinskih sistema,
poput kritičkog razmišljanja.

Biti bez bola i s mnogo energije,

oslobođeni teških misli
koje nam obično opsedaju mozgove,

sve ovo zvuči odlično,

i može da bude jer je ova reakcija slična,
iako ne identična,

onome što doživljavamo tokom pozitivnih
stanja snažnog uzbuđenja,

poput ushita, sreće, pa čak i tokom seksa.

Razlika je u kontekstu.

Ako smo u stvarnoj opasnosti, usmereni smo
na preživljavanje, a ne na zabavu.

Ali kad pokrenemo na bezbednom mestu
ovu reakciju snažnog uzbuđenja,

možemo da se prebacimo na uživanje
u prirodnom ushitu koji pruža strah.

Zato ljudi na rolerkosterima mogu za tren
da pređu iz vrištanja u smejanje.

Vaše telo je već u euforičnom stanju.

Prosto nanovo kalibrišete iskustvo.

I iako je reakcija na pretnju univerzalna,

istraživanja pokazuju razlike
kod pojedinaca

u tome kako funkcionišu hemikalije
u vezi sa reakcijom na pretnju.

Ovo objašnjava zašto su neki skloniji
traganju za uzbuđenjem od drugih.

Druge normalne
fizičke razlike objašnjavaju

zašto neki vole vrtoglavicu
izazvanu vertikalnim petljama,

dok se gnušaju osećaja presecanja
u stomaku na strmom rolerkosteru

ili zašto neki s užvanjem ciče
unutar uklete kuće,

ali s užasom se povlače
kada ih odvedu na pravo groblje.

Strah sa sobom nosi
više od zabave prirodnog ushita.

Kad radimo ono što nas plaši,
možemo da dobijemo priliv samopouzdanja.

Poput bilo kakvog ličnog izazova,

bilo da se radi o trci
ili završavanju obimne knjige,

kada dospemo do kraja,

imamo osećaj ostvarenosti.

Ovo je tačno čak i kad znamo
da zapravo nismo ni u kakvoj opasnosti.

Naši misleći mozgovi možda znaju
da zombiji nisu stvarni,

ali nam naša tela govore drugačije.

Strah se čini stvarnim,

pa kad dospemo do kraja živi,

zadovoljstvo i osećaj ostvarenosti
se takođe čine stvarnim.

Ovo je sjajna evolutivna adaptacija.

Oni koji su imali pravu meru
hrabrosti i domišljatosti

da znaju kada da istrpe strah,
a kada da se povuku

su nagrađivani opstankom,

novom hranom

i novim imanjem.

Na kraju, strah može da poveže ljude.

Emocije mogu da budu zarazne,

a kada vidite vašeg prijatelja
kako vrišti i smeje se,

osećate potrebu da i vi to isto radite.

To je zato što pokušavamo da shvatimo
šta naši prijatelji proživljavaju,

tako što sami
nanovo osmišljavamo to iskustvo.

Zapravo, delovi mozga
koji su aktivni kad naš prijatelj vrišti,

aktivni su kod nas dok ga posmatramo.

Ovo ne samo da pojačava
naše emotivno iskustvo,

već nas i zbližava s ljudima oko nas.

Osećanje zbliženosti dok traje strah

je potpomognuto hormonom oksitocinom
koji se oslobađa tokom borbe ili bega.

Strah je snažno emocionalno iskustvo,

a bilo šta što pokreće snažne reakcije

biće veoma dobro pohranjeno
u našem sećanju.

Ne želite da zaboravite
ono što može da vas povredi.

Pa, ako je vaše sećanje na gledanje
horor filma s prijateljima pozitivno

i pratilo ga je osećanje zadovoljstva,

onda ćete želeti to da radite
iznova i iznova.