Žan-Batist Mišel (Jean-Baptiste Michel): Matematika istorije

Šta matematika može da kaže o istoriji? Po rečima TEDFellow Žana-Batiste Mišela, prilično mnogo. Od promena, preko jezika do smrtonosnih ratova, on pokazuje kako digitalizovana istorija tek počinje da otkriva duboke obrasce u svojoj osnovi.

Ispada da je matematika veoma moćan jezik.

Ona ima značajno uporište u fizici,

biologiji i ekonomiji,

ali ne tako veliko u društvenim naukama i istoriji.

Mislim da postoji verovanje da je upravo nemoguće,

da se ne može izmeriti količina ljudskih dela,

niti izmeriti istorija.

Ali ne mislim da je to tačno.

Hoću da vam pokažem par primera zašto.

Moj saradnik Erez i ja smo razmatrali sledeću činjenicu:

dva kralja razdvojena vekovima

će govoriti veoma različitim jezikom.

To je veoma snažna istorijska sila.

Tako će kralj Engleske, Alfred Veliki,

korisititi rečnik i gramatiku

koji su vrlo različiti od kralja hip hopa, Džej Zija.

(Smeh)

To je tako.

Jezik se menja u vremenu i to je snažna sila.

Tako da smo Erez i ja hteli da saznamo više o tome.

Tako da smo obratili pažnju na posebno gramatičko pravilo, promenu glagola u prošlom vremenu (engleski jezik).

Tako dodajemo "ed" glagolu da označimo prošlost.

"Danas hodam (walk). Juče sam hodao (walked)."

Ali neki glagoli su nepravilni.

"Juče sam mislio. (thought)"

Sad, ono što je interesantno povodom toga

je da su nepravilni glagoli između Alfreda i Džej Zija postali pravilniji.

Kao glagol "venčati se" ("to wed") koji vidite ovde je postao pravilan.

Tako da smo Erez i ja posmatrali sudbinu preko 100 nepravilnih glagola

kroz 12 vekova engleskog jezika,

i uočili smo da ustvari postoji veoma jednostavno matematičko pravilo

koje obuhvata ovu složenu istorijsku promenu,

naime, ako je glagol 100 puta češći nego drugi,

on postaje pravilan 10 puta sporije.

To je deo istorije, ali ima matematički opis.

Sada, u nekim slučajevima matematika čak može pomoći da se opiše

ili predloži objašnjenje za istorijske sile.

Ovde smo Stiv Pinker i ja

razmatrali veličine ratova za vreme dva poslednja veka.

Tu postoji u stvari dobro poznato pravilo

gde je broj ratova koji su 100 puta smrtonosniji

10 puta manji.

Tako da ima 30 ratova koji su u stvari smrtonosni kao šestodnevni rat (rat Arapi-Izrael 1967),

ali ima samo četiri rata koji su 100 puta smrtonosniji --

kao Prvi svetski rat.

Pa kakav istorijski mehanizam to može prouzrokovati?

Šta je poreklo ovoga?

Tako Stiv i ja, kroz matematičku analizu

predlažemo da postoji veoma jednostavan fenomen u korenu ovoga,

koji leži u našem umu.

To je veoma dobro poznata osobina

gde mi doživljavamo količine na relativan način --

količine kao intenzitet svetla ili jačinu zvuka.

Npr, angažovanje 10 000 vojnika u sledećoj bici, zvuči kao mnogo.

To je relativno veliki broj, ako ste već angažovali 1 000.

Ali to ne izgleda tako mnogo,

nije relativno dovoljno, neće praviti razliku

ako ste ranije već angažovali 100 000 vojnika.

Tako da vidite zbog načina na koji mi doživljavamo količine,

kako se ratovi nastavljaju,

broj vojnika koji su uključeni u njih i žrtve

se neće povećavati linearno --

kao 10 000, 11 000, 12 000 --

već eksponencionalno -- 10 000, pa 20 000, pa 40 000.

I to objašnjava pravilo koje smo videli ranije.

Tako da ovde matematika može da poveže dobro poznatu osobinu pojedinačnog mišljenja

sa dugotrajnim istorijskim uzorkom

koji se otrkiva kroz vekove i kontinente.

Mislim da će ovakve vrste primera, kojih danas ima samo nekolicina,

u sledećoj deceniji postati uobičajene.

Razlog za ovo je to što se istorjski zapisi

veoma brzim tempom digitalizuju.

Ima oko 130 miliona knjiga

koje su napisane od rađanja vremena.

Kompanije kao Google su digitalizovale mnoge od njih

ustvari preko 20 miliona.

I kad su istorijske stvari dostupne u digitalnoj formi,

to omogućava da se matematičkom analizom,

veoma brzo i vrlo povoljno

pregledaju trendovi u našoj istoriji i kulturi.

Tako da mislim da će u sledećoj deceniji,

prirodne i društvene nauke postati bliskije

i da će moći da odgovore na suštinska pitanja o ljudskoj vrsti.

I mislim da će jezik matematike biti veoma snažan jezik da to uradi.

Moći će da otkrije nove trendove u našoj istoriji,

ponekad da ih objasni

i možda čak da predvidi šta će se dogoditi.

Hvala mnogo.

(Aplauz)