Istorija tetoviranja - Adison Anderson (Addison Anderson)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/the-history-of-tattoos-addison-anderson

Ukoliko posedujete tetovažu, to znači da ste i vi deo bogatog kulturnog nasleđa koje datira barem 8000 godina unazad. Odakle je potekla praksa modifikacije tela i kako se njena funkcija vremenom menjala? Adison Andersen prati istoriju izrade tetovaža.

Lekcija: Adison Anderson; animacija: The Think Blot

Razmišljate o tetoviranju?

Dekorisanje svoje kože
bi dodalo jos jednu ličnu priču

istoriji tetoviranja
koja seže barem 8000 godina unazad.

Tetovirane mumije širom sveta
svedoče o univerzalnosti

modifikacije tela kroz milenijume,

i činjenici da biste je zaista
imali zauvek

da moderna civilizacija nije izumela
lasersko uklanjanje.

Mumija koja pripada kulturi Činčoro
iz Perua, u vreme pre Inka,

ima brkove tetovirane na gornjoj usni.

Oci, mumifikovani ledeni čovek sa Alpa
ima tetovaže sa uzorkom uglja duž kičme,

iza kolena i oko članaka,

koje mogu biti deo neke vrste
preteče akupunkture.

Mumija iz Amuneta,
sveštenica u Srednjem kraljevstvu Egipta,

pokrivena je tetovažama za koje se veruje
da simbolizuju seksualnost i plodnost.

Starije čak i od tih mumija

su figurice naizgled
tetoviranih ljudi i alata

koji su možda korišćeni za tetoviranje,
starih desetine hiljada godina.

Jedinstveno istorijsko
poreklo tetovaža je nepoznato,

ali je pitanje zašto se
u engleskom jeziku nazivaju "tatu".

Reč je anglofona modifikacija
reči "tatao",

polinežanske reči korišćene na Tahitiju,

gde se engleski kapetan Džejm Kuk
iskrcao 1769.

i susreo sa muškarcima i ženama
prekrivenim tetovažama.

Priče o Kukovom pronalasku i
tetovaže koje je njegova posada uradila

utvrdile su upotrebu reči "tatu"
nasuprot prethodno korišćenih izraza

poput "obeležavanje",
"oslikavanje", "uflekavanje"

i doneli su iskru ludila
u visoko društvo Viktorijanske Engleske.

Mi možda mislimo da su Viktorijanci imali
viktorijanski stav

o nečemu tako neobičnom,

I zaista mogu se naći takvi stavovi pa
čak i zabrane tetoviranja, kroz istoriju.

Ali dok su u javnosti neki Britanci
gledali sa nipodaštavanjem na tetovaže,

iza zatvorenih vrata i dalje od javnosti

mnogo ljudi ih je imalo.

Navodno je kraljica Viktorija imala
tetovažu tigra koji se bori sa pitonom,

tetovaže su takođe postale
jako popularne među Kukovom posadom,

koja ih je koristila da
zabeleži svoja putovanja.

Prešao si Atlantik? Tetoviraj sidro.

Bio si južno od Ekvadora?
Vreme je za tetovažu kornjače.

Ali zapadnjaci su se tetovirali
još pre nego što su sreli

Samoance i Maore južnog Pacifika.

Krstaši su tetovirali jerusalimski krst
da bi bili sahranjeni

po hrišćanskim običajima
ako umru u borbi.

Rimski vojnici na Hadrijanovom zidu
imali su vojne tetovaže

a Pikte preko zida su zvali "Pikti"
upravo zbog slika ocrtanih na njima.

Postoji i jako duga tradicija
prisilnog tetoviranja ljudi.

Grci i Rimljani su tetovirali robove
i plaćenike kako bi

obeshrabrili bekstvo i dezertiranje.

Kriminalci u Japanu su
obeležavani tetovažama još u 7. veku.

Najneslavniji primer su Nacisti, koji su
tetovirali brojeve na grudi i ruke

Jevreja i drugih zatvorenika
u koncentracionom logoru Aušvic

kako bi mogli da identifikuju nage leševe.

Ali prisilne tetovaže na zatvorenicima
i odbačenima mogu biti redefinisane

kada ljudi preuzmu kontrolu
nad svojim statusom ili istorijom.

Primo Levi je preživeo Aušvic i posle rata
je nosio kratke rukave kroz Nemačku

kako bi podsetio ljude na zločin
koji tetovirani broj predstvlja.

Danas, potomci onih
koji su preživeli Holokaust

tetoviraju na rukama
brojeve svojih rođaka.

Tora propisuje pravilo protiv tetoviranja,

ali šta ako želite da ovekovečite nešto za
šta smatrate da ne sme biti zaboravljeno?

A kriminalci u Japanu, gde je tetoviranje
vremenom postalo zabranjeno

od sredine 19. veka
pa sve do posle 2. svetskog rata,

dodali su dekoracije na svoje
kažnjeničke tetovaže,

sa motivima pozajmljenim
iz štampe u drvetu, popularne književnosti

i mitske, spiritualne ikonografije.

Jakuza bande su smatrale svoje tetovaže
znakom doživotne odanosti i hrabrosti.

Na kraju krajeva, one ipak traju ceo život
i tetoviranje stvarno boli.

Za Maore, tetoviranje je
bila opšte prihvaćena tradicija.

Ako biste pobegli od zastrašujućeg
usecanja vašeg moko motiva,

vaša nezavršena tetovaža bi
postala znak kukavičluka.

Danas, osim ukoliko se ne
odlučite za tradicionalnost,

vaš tatu majstor će verovatno
koristiti mašinu za tetoviranje

zasnovanu na patentu
Samuela O'Rajlija iz 1891,

koji je zasnovan na pečatnoj mašini
Tomasa Edisona iz 1876.

Kako nam veoma duga istorija
tetoviranja pruža toliko opcija,

šta ćeš ti izabrati?

Tetovaža je hrabar izraz onoga što jesi,

ili onoga što želiš da drugi misle o tebi.

Kako je prirodnjak sa Kukovog broda
rekao za tetovirane Tahićane:

"Svi su obeleženi,
na različitim delovima tela,

u zavisnosti od sudbine
ili drugačijih okolnosti njihovih života."

Možda tvoja sudbina ili okolnosti

nameću tetoviranje nekog simbola
kulturnog nasleđa,

ili znaka spiritualnosti,
seksualne energije,

ili uvek popularne avangardne pobune.

Podsetnik na velika postignuća,

ili tvoje mišljenje da je kul videti
Hulka Hogana kako jaše nosoroga.

To je izraz tvoje ličnosti, tvoje telo
i tvoja odluka.

Zapamti samo dva pravila:

moraš naći tatu majstora koga neće biti
sramota da nacrta tvoju ideju,

i kad se dvoumiš,
nikad ne možeš pogrešiti sa "mama".