Return to Video

Šta je Alchajmerova bolest? - Ivan Sea Ju Džun (Ivan Seah Yu Jun)

  • 0:07 - 0:08
    Svake četiri sekunde,
  • 0:08 - 0:10
    nekome će biti dijagnozirana
  • 0:10 - 0:12
    Alchajmerova bolest.
  • 0:12 - 0:14
    To je najčešći uzrok demencije,
  • 0:14 - 0:17
    koja pogađa preko 40 miliona ljudi
    širom sveta,
  • 0:17 - 0:19
    ali pronalaženje leka je i danas
  • 0:19 - 0:22
    nemoguće za istraživače.
  • 0:22 - 0:25
    Dr Alois Alchajmer, nemački psihijatar,
  • 0:25 - 0:28
    prvi put je opisao simptome 1901.
  • 0:28 - 0:30
    kada je primetio da je jedan
    bolnički pacijent
  • 0:30 - 0:32
    imao neke jedinstvene probleme,
  • 0:32 - 0:34
    poput problema sa snom,
  • 0:34 - 0:37
    poremećenog sećanja,
    drastičnih promena ponašanja
  • 0:37 - 0:40
    i rastuće zbunjenosti.
  • 0:40 - 0:42
    Kada je pacijent preminuo,
  • 0:42 - 0:44
    Alchajmer je mogao da uradi autopsiju
  • 0:44 - 0:46
    i isproba svoju ideju da su možda
  • 0:46 - 0:48
    njene simptome izazvale nepravilnosti
  • 0:48 - 0:50
    u strukturi mozga.
  • 0:50 - 0:52
    Pod mikroskopom je otkrio
  • 0:52 - 0:55
    vidljive razlike u moždanom tkivu
  • 0:55 - 0:57
    u obliku pogrešno savijenih proteina
  • 0:57 - 0:58
    zvanim plakovi,
  • 0:58 - 1:01
    i neurofibrilarnih čvorova.
  • 1:01 - 1:03
    Plakovi i čvorovi rade zajedno
  • 1:03 - 1:05
    kako bi razbili strukturu mozga.
  • 1:05 - 1:07
    Plakovi se dešavaju kada se drugi protein
  • 1:07 - 1:10
    u membrani masti
    koja okružuje nervne ćelije
  • 1:10 - 1:12
    isecka od strane određenog enzima,
  • 1:12 - 1:15
    što za posledicu ima
    beta-amiloidne proteine,
  • 1:15 - 1:17
    koji su lepljivi i imaju tendenciju
  • 1:17 - 1:18
    da se grupišu zajedno.
  • 1:18 - 1:20
    Ovo grupisanje formira
  • 1:20 - 1:23
    ono što zovemo plakom.
  • 1:23 - 1:24
    Ove grupe blokiraju signalizaciju
  • 1:24 - 1:26
    i stoga komunikaciju
  • 1:26 - 1:28
    među ćelijama, i čini se da pokreću
  • 1:28 - 1:31
    imune reakcije koje izazivaju uništenje
  • 1:31 - 1:33
    onesposobljenih nervnih ćelija.
  • 1:33 - 1:36
    Kod Alchajmerove bolesti,
    neurofibrilarne čvorove
  • 1:36 - 1:39
    gradi protein zvani tau.
  • 1:39 - 1:41
    Nervne ćelije mozga sadrže mrežu cevi
  • 1:41 - 1:44
    koje se ponašaju kao autoput
    za molekule hrane
  • 1:44 - 1:45
    između ostalog.
  • 1:45 - 1:48
    Protein tau se obično stara
    da su ove cevi prave
  • 1:48 - 1:50
    i tako dozvoljavalju molekulima
  • 1:50 - 1:52
    da slobodno prolaze.
  • 1:52 - 1:54
    Ali kod Alchajmerove bolesti,
  • 1:54 - 1:57
    protein se lomi u uvrnute niti ili čvorove
  • 1:57 - 1:59
    od čega se cevi raspadaju
  • 1:59 - 2:02
    i sprečavaju hranljive materije
    da dođu do nervne ćelije,
  • 2:02 - 2:04
    od čega same ćelije umiru.
  • 2:04 - 2:06
    Destruktivna kombinacija
    plakova i čvorova
  • 2:06 - 2:09
    kreće iz dela mozga zvanog hipokampus,
  • 2:09 - 2:11
    koji je odgovoran za stvaranje sećanja.
  • 2:11 - 2:13
    Zbog toga je gubitak
    kratkotrajnog sećanja
  • 2:13 - 2:16
    obično prvi simptom Alchajmerove bolesti.
  • 2:16 - 2:17
    Proteini onda postepeno napadaju
  • 2:17 - 2:19
    druge delove mozga
  • 2:19 - 2:21
    i stvaraju jedinstvene promene
  • 2:21 - 2:23
    koje predstavljaju razne faze bolesti.
  • 2:23 - 2:25
    U prednjem delu mozga,
  • 2:25 - 2:28
    proteini uništavaju sposobnost
    obrade logičkih misli.
  • 2:28 - 2:31
    Onda se prebacuju na deo
    koji kontroliše emocije,
  • 2:31 - 2:34
    što za posledicu ima
    nestalne promene u raspoloženju.
  • 2:34 - 2:35
    Na vrhu mozga,
  • 2:35 - 2:37
    izazivaju paranoju i halucinacije
  • 2:37 - 2:39
    i jednom kada dođu do zadnjeg dela mozga,
  • 2:39 - 2:41
    plakovi i čvorovi rade zajedno
  • 2:41 - 2:43
    kako bi obrisali
    najdublja sećanja u mozgu.
  • 2:43 - 2:45
    Konačno će pokleknuti i kontrolni centri
  • 2:45 - 2:48
    koji kontrolišu otkucaje srca i disanje,
  • 2:48 - 2:50
    što za posledicu ima smrt.
  • 2:50 - 2:52
    Neverovatno destruktivna
    priroda ove bolesti
  • 2:52 - 2:55
    nadahnula je mnoge istraživače
    da potraže lek
  • 2:55 - 2:59
    ali trenutno su usredređeni
    na usporavanje napretka bolesti.
  • 2:59 - 3:00
    Jedno privremeno rešenje
  • 3:00 - 3:03
    pomaže da se smanji
    razbijanje acetilholina,
  • 3:03 - 3:05
    važnog hemijskog kurira u mozgu
  • 3:05 - 3:08
    čija količina se smanjuje kod
    pacijenata sa Alchajmerovom bolešću
  • 3:08 - 3:11
    zbog izumiranja nervnih ćelija
    koje ga proizvode.
  • 3:11 - 3:13
    Drugo moguće rešenje je vakcina
  • 3:13 - 3:16
    koja bi obučila imuni sistem tela
    da napadne
  • 3:16 - 3:19
    beta-amiloidni plak
    pre nego što se grupiše.
  • 3:19 - 3:22
    Ali još uvek moramo
    da pronađemo pravi lek.
  • 3:22 - 3:24
    Alchajmerova bolest je otkrivena
  • 3:24 - 3:25
    pre više od jednog veka
  • 3:25 - 3:28
    a još uvek je ne razumemo dobro.
  • 3:28 - 3:30
    Možda ćemo jednog dana shvatiti
  • 3:30 - 3:33
    tačne mehanizme koji su iza ove pretnje
  • 3:33 - 3:35
    i doći će se do rešenja.
Title:
Šta je Alchajmerova bolest? - Ivan Sea Ju Džun (Ivan Seah Yu Jun)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/what-is-alzheimer-s-disease-ivan-seah-yu-jun

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije, koja pogađa preko 40 miliona ljudi širom sveta. Iako je otkrivena pre oko jednog veka, naučnici još uvek tragaju za lekom. Ivan Sea Ju Džun opisuje kako Alchajmerova bolest pogađa mozak i rasvetljava različite faze ove komplikovane, razarajuće bolesti.

Lekcija: Ivan Sea Ju Džun; animacija: STK Films.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
03:50

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.