Šta se zaista desi sa plastikom koju bacite - Ema Brajs (Emma Bryce)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/what-really-happens-to-the-plastic-you-throw-away-emma-bryce

Rečeno nam je da treba da recikliramo plastične flaše i posude. Ali šta se desi sa plastikom ako je jednostavno bacimo? Ema Brajs ulazi u trag životnom ciklusu tri različite plastične flaše, rasvetljujući opasnosti koje ove jednokratne ambalaže predstavljaju našem svetu.

Lekcija: Ema Brajs; animacija: Šeron Kolman.

Ovo je priča o tri plastične flaše,

prazne i odbačene.

Njihovi putevi će se upravo razići

sa posledicama po samu sudbinu planete.

Ali nisu uvek bile takve.

Kako bismo razumeli gde ove flaše
na kraju završe, prvo moramo istražiti

njihovo poreklo. Junaci naše priče
su začeti u ovoj rafineriji nafte.

Plastika u njihovim telima

je izrađena hemijskim spajanjem
molekula nafte i gasa

kako bi se dobili monomeri.

Zauzvrat, ovi monomeri se vežu
u duge lance polimera kako bi se dobila

plastika u vidu miliona kuglica.

One se dalje tope u fabrikama
i oblikuju u kalupima

kako bi se dobio otporni materijal
od kojeg se sastoje tela ove trojke.

Mašine pune flaše
slatkom mehurastom tečnošću

i zatim se pakuju, razvoze,
kupuju, otvaraju, konzumiraju

i nesvečano odbacuju.

I evo ih ovde,

lebde na ivici nepoznatog.

Prva flaša, kao i stotine miliona tona
njenih plastičnih sestara,

završava na deponiji.

Ovo ogromno smetlište se širi svakog dana

jer dolazi sve više smeća i zauzima
sve više prostora.

Dok se plastika tu sabija među slojevima
drugog smeća,

kišnica protiče kroz smeće i upija

vodorazgradiva jedinjenja iz smeća,

od kojih su neka veoma otrovna.

Oni zajedno čine štetnu čorbu
zvanu procedna voda,

koja može završiti u podzemnim vodama,
zemljištu i potocima,

i na taj način zatrovati ekosisteme
i naštetiti divljim životinjama.

Prvoj flaši je potrebno 1000 očajničkih
godina da se razgradi.

Putovanje druge flaše je neobičnije
ali, nažalost, ništa srećnije.

Nju struja polako nosi do potoka,

potok se uleva u reku,

a reka u okean.

Nakon nekoliko meseci u okeanu,

polako se uvlači u veliki vrtlog
gde se skuplja smeće,

mesto koje je poznato pod nazivom
Veliki pacifički tepih od smeća.

Ovde stotine struja u okeanu donesu
milione komada plastičnog smeća.

To je jedna od pet vijuga punih plastike
koje se nalaze u okeanima sveta.

To su mesta gde zagađivači vodu pretvaraju
u mutnu plastičnu supu.

Neke životnje poput galebova
zapetljaju se u tom neredu.

Poput drugih životinja, oni pomešaju
šarenu plastiku sa hranom.

Od plastike se osećaju siti kada nisu

tako da uginu od gladi

i toksine iz plastike šalju dalje
niz lanac ishrane.

Na primer, jedu ih ribe svetiljke,

lignje jedu ribe svetiljke,

tune jedu lignje

i mi jedemo tune.

Većina plastike se ne raspada biološki

što znači da joj je suđeno da se raspada
na sve manje delove

koji se nazivaju mikroplastika,

koji mogu da kruže okeanima
do u beskonačnost.

Ali treća flaša je spašena okrutnog
čistilišta gde odlaze njegova braća.

Kamion ga dovozi do fabrike

gde njega i njene drugove spljošte

i sabiju u blokove.

U redu, i ovo zvuči prilično loše,
ali stanite malo.

Biće bolje.

Blokovi se seckaju na sitne komade

koji se peru i tope,

tako da postaju sirov materijal
koji može opet da se koristi.

Baš kao uz neku magiju, treća flaša
je sada spremna da se preporodi

kao nešto potpuno novo.

Za ovaj komad plastike
tako skromnog porekla,

odjednom nebo nema granica.