Return to Video

Oko protiv kamere - Majkl Mauzer (Michael Mauser)

  • 0:12 - 0:15
    Gledajte u centar ovog diska.
  • 0:15 - 0:18
    Počinje da vam se spava.
  • 0:18 - 0:20
    Samo se šalim.
  • 0:20 - 0:22
    Neću vas hipnotisati.
  • 0:22 - 0:26
    Vidite li boje u krugovima?
  • 0:26 - 0:29
    Ako je tako, oči vas varaju.
  • 0:29 - 0:32
    Prisutne su samo crna i bela.
  • 0:32 - 0:37
    Vidite, vaše oči ne vide svet
    kao što ga vidi video kamera.
  • 0:37 - 0:40
    Postoje razlike,
  • 0:40 - 0:42
    zahvaljujući građi oka
  • 0:42 - 0:44
    i procesima koji se odvijaju
    u vašem mozgu
  • 0:44 - 0:49
    koji započinju na mrežnjači.
  • 0:49 - 0:51
    Razmotrimo prvo sličnosti.
  • 0:51 - 0:55
    Oba imaju sočivo za prikupljanje svetlosti
    i senzore na koje ona pada,
  • 0:55 - 0:57
    ali čak i ovde ima razlike.
  • 0:57 - 1:02
    Sočivo na kameri se pomera ne bi li ono
    što nam se približava bilo u fokusu,
  • 1:02 - 1:07
    dok kod oka ono reaguje
    menjajući oblik.
  • 1:07 - 1:10
    Sočiva kod kamera su, uglavnom,
    ahromatska,
  • 1:10 - 1:14
    što znači da fokusiraju crveno
    i plavo svetlo u jednoj tački.
  • 1:14 - 1:16
    Vaše oko je drugačije.
  • 1:16 - 1:21
    Kada je crveno svetlo reflektovano
    od objekta u fokusu, plavo je van fokusa.
  • 1:21 - 1:24
    Zašto nam onda stvari ne deluju
    delimično van fokusa sve vreme?
  • 1:24 - 1:26
    Da bismo na to odgovorili,
  • 1:26 - 1:30
    moramo prvo razmotriti kako oko
    i kamera "hvataju" svetlo:
  • 1:30 - 1:33
    fotoreceptori.
  • 1:33 - 1:39
    Foto-osetljiva površina kamere
    ima samo jedan tip fotoreceptora
  • 1:39 - 1:43
    koji je jednako raspoređen
    po celoj površini senzora.
  • 1:43 - 1:47
    Sloj od tri filtera: crveni, zeleni
    i plavi prekriva fotoreceptore
  • 1:47 - 1:55
    što im omogućuje da selektivno reaguju
    duge, srednje i kratke talasne dužine.
  • 1:55 - 2:00
    Nasuprot tome, vaša mrežnjača
    ima nekoliko tipova fotoreceptora,
  • 2:00 - 2:04
    obično tri za dnevno svetlo
    i jedan za uslove slabog svetla,
  • 2:04 - 2:07
    to je razlog zašto u mraku
    ne vidimo boje.
  • 2:07 - 2:12
    Za razliku od kamere, nama nisu
    potrebni nikakvi filteri na dnevnom svetlu
  • 2:12 - 2:15
    Jer naši fotoreceptori
    već reaguju selektivno
  • 2:15 - 2:19
    na različite talasne dužine svetlosti.
  • 2:19 - 2:21
    Za razliku od kamere,
  • 2:21 - 2:24
    naši fotoreceptori su
    neravnomerno raspoređeni,
  • 2:24 - 2:28
    bez receptora za slabo svetlo
    u samom centru mrežnjače.
  • 2:28 - 2:33
    Zato zvezde na noćnom nebu nestanu
    pred našim očima kad gledamo u njih.
  • 2:33 - 2:38
    Takođe, u centru se nalazi mali broj ćeija
    koje reaguju na plavo svetlo,
  • 2:38 - 2:42
    zbog čega ne primećujemo zamućenu
    plavu sliku od malopre.
  • 2:42 - 2:45
    Ipak, i dalje primećujemo prisustvo plave
  • 2:45 - 2:49
    jer naš mozak nadomešta taj nedostatak.
  • 2:49 - 2:53
    Takođe, krajevi naše mrežnjače
    sadrže malo receptora
  • 2:53 - 2:55
    bilo kog tipa.
  • 2:55 - 2:57
    Oštrina i osetljivost na boje
  • 2:57 - 3:02
    opada ka perifernom vidu.
  • 3:02 - 3:06
    U našoj mrežnjači se nalazi i slepa mrlja,
  • 3:06 - 3:09
    deo gde ne postoje fotoreceptori,
  • 3:09 - 3:11
    ali mi to ne primećujemo
  • 3:11 - 3:15
    zato što naš mozak
    nadomešta taj nedostatak.
  • 3:15 - 3:20
    U stvari, mi bukvalno vidimo
    mozgom, a ne očima.
  • 3:20 - 3:22
    I zato što je naš mozak,
    uključujući i mrežnjaču,
  • 3:22 - 3:24
    odgovoran za ovaj proces,
  • 3:24 - 3:28
    podložni smo optičkim varkama.
  • 3:28 - 3:32
    Evo još jedne varke
    za koju je zaslužno oko.
  • 3:32 - 3:35
    Da li vam deluje da centar
    ove slike podrhtava?
  • 3:35 - 3:39
    To je zato što se vaše oko
    pomera većinu vremena.
  • 3:39 - 3:42
    Da nije tako, vaš vid bi se
    prosto ugasio,
  • 3:42 - 3:46
    jer nervi na mrežnjači posle nekog vremena
    prestaju da reaguju na nepomične slike
  • 3:46 - 3:50
    istog intenziteta.
  • 3:50 - 3:52
    Za razliku od kamere,
  • 3:52 - 3:56
    na kratko prestajete da vidite,
    pri svakom većem pomeranju oka.
  • 3:56 - 3:59
    Zato ne vidimo pomeranje sopstvenog oka
  • 3:59 - 4:03
    kada gledamo iz jednog,
    pa drugog u ogledalu.
  • 4:03 - 4:06
    Kamera može zabeležiti
    detalje koji promaknu našem oku,
  • 4:06 - 4:09
    uveličati udaljene predmete
  • 4:09 - 4:11
    i precizno zabeležiti ono što vidi.
  • 4:11 - 4:15
    Ali naše oči su neverovatno prilagodljive,
  • 4:15 - 4:17
    što je rezultat stotina miliona godina
  • 4:17 - 4:22
    razvijanja uporedo sa našim mozgom.
  • 4:22 - 4:26
    Pa šta i ako uvek ne vidimo svet
    onakvim kakav jeste.
  • 4:26 - 4:30
    Uvek je zadovoljstvo gledati
    nepomično lišće
  • 4:30 - 4:33
    kako se njiše na nepostojećem povetarcu,
  • 4:33 - 4:38
    a to je možda i prednost
    koju nam je podarila evolucija.
  • 4:38 - 4:41
    Ali to je već neka druga priča.
Title:
Oko protiv kamere - Majkl Mauzer (Michael Mauser)
Description:

Pogledajte celu lekciju:

Vaše oči ne predstavljaju svet uvek onako kako bi to učinila kamera. Ali oči su neverovatno efikasan organ, rezultat stotina miliona godina zajedničke evolucije sa mozgom. Majkl Mauzer prikazuje sličnosti i razlike između vašeg oka i kamere.

Lekcija: Majkl Mauzer; animacija: Nik Hildič.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:57

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.