Da li je telekineza stvarna? - Ema Brajs (Emma Bryce)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/is-telekinesis-real-emma-bryce

Telekineza, sposobnost da se manipuliše materijom samo pomoću uma, je osobina koju imaju neki od legendarnih izmišljenih likova, kao što su Neo, Joda i naravno, Keri. Ali da li je ova kontrola umom zaista moguća u stvarnom svetu? Ema Brajs izlaže telekinezu naučnom metodu.

Autor lekcije: Ema Brajs, animacija: Delfin Baras

Kada je ozloglašeni izmišljeni lik,
Keri Vajt,

ostavila školsku matursku salu u plamenu

i raširila strah svojim gradom,

oslonila se na svoju moć telekineze,

sposobnosti da pomera predmete
samo pomoću uma.

Ali, dok je Keri samo film
zasnovan na knjizi fikcije,

verovanje u telekinezu
uopšte nije fikcija.

Vekovima, ljudi su tvrdili da imaju moć

da kontrolišu kretanje predmeta
koristeći samo svoj um.

Levitacija, otvaranje vrata
i savijanje kašika

su sve zanimljivi primeri.

Pojavljuje se u Matriksu kad Neo
zaustavi metak u vazduhu,

i takođe je veština koju je Joda usavršio.

Ali, da li je telekineza stvarna

ili samo izmišljena kao i
Keri, Joda i Neo?

Da bismo to ispitali, treba da
pogledamo tvrdnje o telekinezi

očima nauke, koristeći naučni metod.

Telekineza je deo discipline
zvane parapsihologija,

u kojoj istraživači izučavaju
parapsihološke fenomene.

Parapsiholozi je smatraju za nauku,

ali ostali naučnici se ne slažu.

Da počnemo sa nekoliko osnovnih zapažanja.

Zapažanje br. 1:

Iako ima mnogo anegdota o telekinezi,

nema naučnog dokaza da ona postoji;

nema istraživanja, sprovedenog
naučnim metodom

i ponovljenog u laboratorijskim uslovima,
koje pokazuje da je stvarna.

30-tih godina 20. veka, takozvani otac
parapsihologije, Džozef Benks Rajn,

proverio je u laboratoriji da li ljudi
mogu da koriste telekinezu

da okrenu kockice na željeni broj.

Ali posle toga, naučnici nisu mogli
da ponove njegove rezultate,

a pošto je ponavljanje
ključno za dokaz ideje,

to je bio problem.

Pored naučnika,

postoje nebrojeni samoproklamovani
telekinetičari,

ali svi su razotkriveni kao prevaranti,

ili nisu mogli da rade u uslovima
gde nisu imali potpunu kontrolu,

što govori da manipulišu situacijom
da bi dobili rezultate koje žele.

Danas čak postoje velike novčane
nagrade od mnogih organizacija

za onoga ko uspe da dokaže

da su parapsihološke moći,
kao što je telekineza, stvarne.

Ali još se niko nije obogatio od toga.

Zapažanje br. 2:

Kada ispitujemo telekinezu,

ne postoji saglasnost oko toga
šta se tačno meri.

Možda moćni "Joda" talasi?

Pošto se niko ne slaže, teško je
primeniti istraživački standard,

nešto što je potrebno
u svim drugim naukama

da bi se proverila validnost ideja.

Zapažanje br. 3:

Smisao nauke je da otkrije nepoznato,

i u istoriji naučnog istraživanja

definitivno se desilo

da su se nova otkrića kosila
sa već utvrđenom naukom,

i da su čak srušila čitave naučne grane.

Takva otkrića moraju se
dokazati naročito pažljivo

da bi odbila skepticizam.

U slučaju telekineze,

ideja se kosi sa utvrđenom naukom,

ali joj nedostaju snažni dokazi.

Naš univerzum kontrolišu
i objašnjavaju zakoni fizike,

a jedan od tih zakona
kaže nam da moždani talasi

ne mogu da upravljaju predmetima,

jer nisu toliko jaki,
niti imaju toliki domet

da bi uticali na bilo šta
izvan naših lobanja.

Fizika takođe kaže da jedine sile koje
mogu da utiču na predmete izdaleka

jesu magnetna i gravitaciona.

Verovatno najbliža stvar telekinezi
koju nauka može da objasni

je korišćenje misli
za kontrolu robotske ruke.

U mozak pacijenata sa moždanim udarom
koji ne mogu da se kreću

istraživači mogu da ugrade tanke žice
u regiju koja upravlja pokretom

i onda obuče pacijenta da se fokusira
na pomeranje robotske ruke

koja se ponaša kao produžetak
njihovog uma, i to funkcioniše.

To je neverovatno, ali nije telekineza.

Misli pacijenta nisu samo
nejasne, nemerljive stvari.

To su merljivi moždani signali,

preneseni žicama do robota.

Nauka može da izmeri, proveri
i objasni pokret,

i tako smo pokazali da je ova vrsta
kontrole umom stvarna.

Nauka je spor proces akumuliranja dokaza

koji idu u prilog ideji
ili je opovrgavaju.

Kada složimo dokaze

možemo da vidimo koja kula je najviša,

i u slučaju telekineze,
kula ne pokazuje da postoji.

Neki kažu da se ovaj mistični fenomen
ne uklapa u granice nauke,

i to je u redu.

Ali onda telekineza postaje stvar
čisto ličnog ubeđenja.

Ako nešto ne može biti procenjeno naučno,

onda se to ne može ni opisati kao nauka.

Tako da rezultati našeg istraživanja

otkrivaju da koliko god
možda želimo da verujemo

da je sila stvarno u nama,

dokazi za telekinezu ostaju slabi.

Izvinite Neo, Keri i Joda.

Vaše veštine su impresivne,
ali za sada, pripadaju bioskopima.