Шта је биполарни поремећај? - Хелен М. Фарел (Helen M. Farrell)

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/what-is-bipolar-disorder-helen-m-farrell

Реч „биполарно“ значи „две крајности“. За милионе људи широм света који имају биполарни поремећај, живот је подељен између две реалности, усхићења и депресије. Па, шта узрокује овај поремећај и да ли се он може лечити? Хелен М. Фарел описује основне узроке и лечење биплораног поремећаја.

Лекцију припремила: Хелен М. Фарел, анимација: Ујак Џинџер

Шта је биполарни поремећај?

Реч „биполарно“ значи „две крајности“.

За милионе људи широм света
који имају биполарни поремећај,

живот је подељен
на две различите реалности -

усхићење и депресију.

Иако постоји много варијација
биполарног поремећаја,

хајде да размотримо две.

Тип 1 има крајња усхићења
поред падова расположења,

док тип 2 обухвата краће,
мање екстремне периоде усхићења

које повремено смењују
дуги периоди депресије.

За некога ко се клацка
између емоционалних стања,

може се чинити да је немогуће
наћи равнотежу неопходну за здрав живот.

Изузетна усхићења код типа 1
су позната као маничне епизоде,

а особа може имати осећања у распону
од иритираности до непобедивости.

Али, ове еуфоричне епизоде
превазилазе уобичајено осећање радости,

што ствара проблематичне симптоме
као што су ускомешане мисли,

несаница,

брз говор,

импулсивни поступци

и ризично понашање.

Без лечења ове епизоде постају чешће,

интензивније,

и потребно им је
више времена да се повуку.

Депресивна фаза биполарног поремећаја
манифестује се на више начина -

кроз нерасположење,

смањено интересовање за хобије,

промене у апетиту,

осећање безвредности
или претеране кривице,

превише или премало сна,

немир или успореност,

или упорне помисли на самоубиство.

Широм света од један до три посто одраслих

доживи широк спектар симптома
који указују на биполарни поремећај.

Већина међу њима су функционални,
корисни чланови друштва,

а њихове животе, изборе и везе

не дефинише овај поремећај,

али, ипак, за многе су последице озбиљне.

Ова болест може да подрива
образовни и професионални учинак,

односе са другим људима,

финансијску стабилност

и личну сигурност.

Па, шта узрокује биполарни поремећај?

Истраживачи мисле да је главни фактор
сложена умреженост у мозгу.

Здрав мозак одржава
добру повезаност између неурона

захваљујући константним
напорима мозга да се чисти

и уклања везе међу неуронима
које се не користе или су неисправне.

Овај процес је важан
јер наши неуронски путеви служе као мапа

за све што радимо.

Користећи снимке
функционалне магнетне резонанце,

научници су открили
да је способност мозга да се чисти

поремећена код људи
који имају биполарни поремећај.

Ово значи да се њихови неурони
погрешно повезују

и стварају мрежу коју је немогуће пратити.

Када имају само
збуњујуће сигнале да их воде,

људи са биполарним поремећајем
развијају абнормалне мисли и понашање.

Такође, психотични симптоми,

као што су неуређен говор и понашање,

сумануте мисли,

параноја

и халуцинације

могу се јавити током крајњих фаза
биполарног поремећаја.

Ово се приписује претераном присуству
неуротрансмитера под именом допамин.

Али, упркос овим сазнањима,

не можемо свести биполарни поремећај
само на један узрок.

У стварности је то компликован проблем.

На пример, амигдала у мозгу
је укључена у размишљање,

дугорочно памћење

и обраду емоција.

У овом подручју мозга различити фактори,
од генетике до друштвене трауме,

могу да створе абнормалност
и покрену симптоме биполарног поремећаја.

Ова болест се обично преноси у породици,

па знамо да је генетика
итекако повезана са њом.

Али, то не значи да постоји
јединствени биполарни ген.

Заправо, вероватноћа да се јави
биполарни поремећај

зависи од интеракције међу многим генима

у компликованом рецепту
који још увек покушавамо да разумемо.

Узроци су компликовани,

а, као последица, дијагноза и живот
са биполарним поремећајем

представљају проблем.

Упркос томе, могуће је
контролисати овај поремећај.

Одређени лекови, као што је литијум,

могу да помогну да се управља
ризичним мислима и понашањем

стабилизацијом расположења.

Ови лекови који стабилизују расположење

функционишу тако што смањују
абнормалну активност у мозгу,

чиме ојачавају одрживе неуронске везе.

Други лекови који се често користе
укључују антипсихотике,

који мењају утицај допамина,

а електроконвулзивна терапија,

која функционише као пажљиво
контролисани напад у мозгу,

користи се понекад као лечење
у хитним случајевима.

Неки пацијенти са биполарним
поремећајем одбијају лечење

јер се боје да ће им то помутити осећања

и уништити им креативност.

Али, модерна психијатрија
активно покушава да то избегне.

Данас доктори раде са пацијентима,
посматрајући сваки случај засебно,

да би примењивали
комбинације лечења и терапија

које им омогућавају да живе
што је квалитетније могуће.

Поред лечења, људи
са биполарним поремећајем

могу да имају користи
чак и од једноставнијих промена.

Ово укључује редовно вежбање,

добре навике везане за спавање

и суздржавање од дрога и алкохола,

а да не помињемо прихватање
и емпатију породице и пријатеља.

Запамтите да је биполарни поремећај
медицинско стање.

а не лична грешка особе

или њихов целокупни идентитет,

а то је и нешто што се може контролисати

кроз комбинацију медицинског лечења
које спроводи свој посао изнутра,

пријатеља и породице који негују
прихватање и разумевање споља

и људи са биполарним поремећајем

који се оснажују да би пронашли
равнотежу у свом животу.