Umetnost prvih utisaka - u dizajnu i u životu

Dizajneru korica za knjige, Čipu Kidu, dobro je poznato koliko često sudimo o stvarima po izgledu. U ovom urnebesnom, dinamičnom govoru objašnjava dve tehnike koje dizajneri koriste kako bi trenutno ostvarili komunikaciju - jasnoća i misterija - kao i kada, zašto i kako one funkcionišu. On slavi prelepe, korisne dizajne, ismeva manje uspešne radove i deli sa nama razmišljanja o nekim od njegovih kultnih korica za knjige.

Bla bla bla bla bla.

Bla bla bla bla

bla bla, bla bla bla bla bla bla.

Bla bla bla, bla.

Šta je dovraga bilo ovo?

Pa, ne znate
jer niste mogli da razumete.

Nije bilo jasno.

Ali srećom, izrečeno je dovoljno ubedljivo

da je bar zvučalo zavodljivo mistično.

Jasnoća ili misterija?

Radeći kao grafički dizajner,
balansiram između ovo dvoje svakodnevno,

kao i u mojoj njujorškoj svakodnevici,

svaki dan

i postoje dva elementa
koja me potpuno oduševljavaju.

Evo jednog primera.

Sad, koliko vas zna šta je ovo?

U redu. Sada koliko vas zna šta je ovo?

U redu. Uz pomoć još dva vešta poteza
genijalnog Čarlsa M. Šulca,

videli smo sedam veštih poteza
koji u sebi i sobom

sadrže celokupan emocionalni život,

onoga koji je očaravao
stotine miliona fanova

preko 50 godina.

Ovo je zapravo korica knjige

koju sam dizajnirao
o Šulcovom delu i njegovoj umetnosti,

koja će da izađe iz štampe ove jeseni,

a to je sve što će da bude na korici.

Nema dodatnih tipografskih informacija
ili vizuelnih informacija spreda,

a knjiga se zove: "Samo ono što je nužno".

Ovo je na neki način simbolično
za odluke koje donosim svakodnevno

o tome kako vidim dizajn

i kako stvaram dizajn.

Dakle, jasnoća.

Jasnoća vas vodi do cilja.

Otvorena je. Čestita je. Iskrena je.

Pitamo se sledeće:
["Kada da budete jasni?"]

E sad, ovakve stvari, bilo da smo u stanju
da ih tumačimo ili ne,

moraju da budu zaista, zaista jasne.

Jesu li?

Ovo je skorašnji primer
urbane jasnoće koju prosto obožavam,

uglavnom jer uvek kasnim i uvek žurim.

Pa kad su se ovi znaci počeli pojavljivati
pre nekoliko godina na uglovima ulica,

bio sam oduševljen jer sam konačno znao

koliko sekundi je potrebno da pređem ulicu

pre nego što me pregazi auto.

Šest? Uspeću. (Smeh)

Zato razmotrimo šta je jin,
ako je jasnoća jang,

a to je misterija.

Misterija je po samoj definiciji
daleko komplikovanija.

Misterija traži da bude odgonetnuta,

a kada se dobro odradi,
zaista, zaista to želimo.

["Kada da budete misteriozni?"]

U Drugom svetskom ratu, Nemci
su jako, jako želeli da odgonetnu ovo,

a nisu mogli.

Ovo je primer dizajna
koji sam nedavno završio

za roman Harukija Murakamija,

za koga sam dizajnirao
sad već preko 20 godina,

a ovaj roman je o mladiću
koji ima četiri draga prijatelja

koji ga iznenada,
nakon prve godine fakulteta

u potpunosti otkače,
bez ikakvog objašnjenja

i on je očajan.

Imena svih prijatelja na japanskom
se odnose na neku boju.

Pa imamo g. Crvenog, g. Plavog,
g. Belog i g. Crnog.

Ime Cukurija Tazakija se ne odnosi
ni na jednu boju,

pa je njegov nadimak Bezbojni
i dok se priseća njihovog prijateljstva,

seća se da su bili
poput pet prstiju na ruci.

Pa sam napravio nekakvu apstraktnu
predstavu ovoga,

ali mnogo toga se dodatno dešava
ispod površine priče

i još mnogo toga se dešava
ispod košuljice.

Četiri prsta se pretvaraju
u četiri tračnice

u tokijskom podzemnom sistemu,

koje imaju značenje unutar priče.

A tu je i bezbojna podzemna tračnica

koja seče sve druge boje,

što on zapravo i radi, kasnije u priči.

Susreće svakog od ovih ljudi pojedinačno

kako bi otkrio zašto su se tako
poneli prema njemu.

Dakle, ovo je
trodimenzionalni gotov proizvod

koji stoji na stolu u mojoj kancelariji,

a očekivao sam da ćete
prosto biti privučeni

misterijom izgleda knjige

i da ćete poželeti da je pročitate,

da odgonetnete, otkrijete
i da vam bude jasnije zašto tako izgleda.

["Vizuelni žargon."]

Na ovaj način koristite
nešto poznatiji vid misterije.

Šta to znači?

Evo šta znači.
["Neka izgleda kao nešto drugo."]

Vizuelni žargon je način na koji
ustaljeni pogled na određene stvari

primenjujemo na nešto drugo,
kako bismo to videli drugačije.

To je pristup koji sam hteo da primenim
na knjigu eseja Dejvida Sedarisa,

koja je tada imala ovaj naslov:
["Sva lepota koja će vam ikad trebati"]

Sad, izazov je bio u tome
što ovaj naslov zapravo ne znači ništa.

Nije povezan ni sa jednim esejom u knjizi.

Javio se piščevom momku u snu.

Mnogo vam hvala, dakle - (Smeh) -
dakle, obično osmišljavam dizajn

koji je na neki način u vezi s tekstom,
ali ovo je bio sav tekst koji sam imao.

Dakle, imate ovaj misteriozni naslov
koji zaista ne znači ništa,

pa sam počeo da razmišljam:

gde se može videti misteriozni tekst
koji izgleda smisleno, ali je besmislen?

I naravno, ne zadugo,

jedne večeri nakon kineskog obroka,

ovo je stiglo i ja sam pomislio:
"Ah, cvrc, ideogazm!" (Smeh)

Uvek su mi se sviđali urnebesno
misteriozni tropi kolačića sreće

koji izgledaju kao da imaju
izuzetno duboko značenje,

no kada razmislite o tome - ako uopšte
razmišljate o tome - zaista nemaju.

Ovaj kaže: "Skoro da niko ne zna
koliko dobijamo ignorisanjem budućnosti."

Hvala. (Smeh)

Ali možemo da uzmemo ovaj vizuelni žargon
i da ga primenimo na g. Sedarisa

i toliko nam je poznato
kako izgledaju kolačići sudbine

da nam više ni ne trebaju komadići kolača.

Prosto ugledamo ovu neobičnu pojavu

i jasno nam je da volimo Dejvida Sedarisa

i nadamo se da će nam biti zabavno.

["'Prevarant', eseji Dejvida Rakofa"]
Dejvid Rakof je bio divan pisac

i svoju prvu knjigu
je naslovio "Prevarant"

jer su ga časopisi često slali na zadatke

da radi stvari za koje nije bio obučen.

Dakle, on je bio maleni mršavi
urbani momak,

a časopis GQ ga je slao niz reku Kolorado

na rafting brzacima
kako bi videli da li će preživeti.

A on bi potom pisao o tome
i osećao se kao prevarant

koji se pogrešno predstavlja.

Pa sam želeo i da se korica ove knjige
takođe pogrešno predstavlja

i da potom nekako isprovocira čitaoca.

Ovo me je dovelo do grafita.

Mene grafiti fasciniraju.

Mislim da se bilo ko
ko živi u urbanom okruženju

susreće sa grafitima sve vreme
i postoje razni grafiti.

Ovo je fotografija koju sam napravio
na Donjem Ist sajdu,

radi se prosto
o transformatoru na trotoaru

koji je ispisan kao lud.

Sad, bilo da gledate ovo i mislite:
"Oh, ovo je šarmantna urbana impresija",

ili ovo posmatrate i kažete:
"Ovo je nazakonita zloupotreba poseda",

možemo se složiti u jednom,

a to je da ga ne možemo pročitati.

Je li tako? Ovde nema jasne poruke.

Postoji drugi vid grafita
koji smatram daleko interesantnijim,

a koje zovem uredničkim grafitima.

Ovo je fotografija koju sam nedavno
napravio u podzemnoj

i ponekad vidite gomilu
lascivnih gluposti,

ali ovaj mi je bio interesantan,
a to je poster koji nam kaže:

ra-ra arbnb,

a neko je uzeo flomaster

i izneo je stav šta misli o tome.

I to mi je privuklo pažnju.

Pa sam počeo da mislim
kako da to primenim na knjigu?

Pa sam dobio knjigu te osobe
i počeo da je čitam i razmišljam:

ovaj lik nije ono što kaže da je;
on je prevarant.

Izvadio sam crveni flomaster

i isfrustrirano sam naškrabao
ovo na pročelju.

Dizajn je gotov. (Smeh)

I oni su ga prihvatili! (Smeh)

Piscu se svideo, izdavaču se svideo

i tako je knjiga izašla u svet

i bilo je zabavno gledati
ljude kako je čitaju u podzemnoj

i kako šetaju s njom i šta sve ne

i svi su nekako izgledali kao ludaci.

(Smeh)

["'Perfidia', roman Džejmsa Elroja"]
Džejms Elroj je sjajan krimi pisac,

dobar prijatelj,
sarađivao sam s njim dugo.

Verovatno je najpoznatiji kao pisac

"Crne dalije" i "Poverljivo iz L. A."

Njegov poslednji roman je ovako nazvan,
to je veoma misteriozan naslov,

siguran sam da mnogi znaju šta znači,
ali mnogi i ne znaju.

A to je priča o japansko-američkom
detektivu iz Los Anđelesa, iz 1941.

koji istražuje ubistvo.

A potom se Perl Harbor desi

i kao da mu život
nije dovoljno komplikovan,

sada rasni odnosi zaista donose preokret,

i japansko-američki kazneni kampovi
se brzo prave

i mnogo je napetosti

i groznih stvari dok on i dalje
pokušava da reši ubistvo.

Pa sam prvo o ovome razmišljao bukvalno,

u redu, uzećemo Perl Harbor
i dodaćemo ga Los Anđelesu

i napravićemo ovo apokaliptično
praskozorje na horizontu grada.

Dakle, ovo je slika Perl Harbora

prosto nakalemljena na Los Anđeles.

Moj izvršni urednik je rekao:
"Znaš, interesantno je,

ali mislim da ti možeš bolje
i da možeš to da uprostiš."

Pa sam se vratio tabli za crtanje,
kao što obično i radim.

Ali kako takođe osluškujem
svoje okruženje,

radim u neboderu u Midtaunu

i svako veče, pre nego
što napustim kancelariju,

moram da pritisnem ovo dugme da bih izašao

i onda se velika, teška, staklena vrata
otvaraju i mogu da uđem u lift.

Jedne noći sam, iznenada,

pogledao to i video na način
na koji to ranije nisam zapažao.

Veliki crveni krug, opasnost.

I pomislio sam da je to tako očigledno

da mora da je iskorišćeno zilion puta,

pa sam pretražio slike na Guglu
i nisam pronašao nijednu koricu

koja je imalo ličila na ovo,

dakle, ovo je zaista rešilo problem

i grafički je interesantnije

i stvara snažniju tenziju kod ideje

o naročitom vidu praskozorja
koji se javlja iznad L.A. i Amerike.

["'Gutljaj' - Obilazak ljudskih
organa za varenje od Meri Roač."]

Meri Roač je sjajna spisateljka

koja uzima naoko
svakodnevne naučne subjekte

i od njih pravi nešto nesvakidašnje;
pretvara ih u nešto zabavno.

U ovom slučaju,

radi se o ljudskom sistemu za varenje.

Pa sam ja pokušavao da dokučim
kako bi korica mogla da izgleda.

Ovo je autoportret. (Smeh)

Svako jutro se pogledam u ogledalu
na ormariću za lekove

kako bih proverio da li mi je jezik crn.

A ako nije, dobro sam.

(Smeh)

Preporučujem da svi ovo radite.

Ali sam takođe počeo da razmišljam
da je ovo naš uvod.

Je li tako? Uvod u ljudski
sistem za varenje.

Ali mislim da ćemo se svi složiti

da su stvarne fotografije ljudskih usta,
barem sudeći po ovome,

neprijatne. (Smeh)

Pa sam onda za korice
napravio ovu ilustraciju

koja bukvalno ima više ukusa

i podseća nas da je najbolje
prilaziti sistemu za varenje

s ovog kraja.

(Smeh)

Čak ne moram
ni da završim rečenicu. U redu.

["Beskorisna misterija"]

Šta se desi kada se jasnoća
i misterija pomešaju?

A ovo gledamo svakodnevno.

Ovo zovem beskorisnom misterijom.

Siđem u podzemnu železnicu -
koristim podzemnu često -

i ovaj komad papira je zalepljen na stub.

Je l' da? I ja sad mislim, uh-oh

i voz samo što ne stigne,
a ja pokušavam da dokučim šta ovo znači

i baš vam hvala.

Ovde je deo problema to što su
rasparčali informaciju

tako da izgleda kao da je od pomoći,
ali, iskreno, mislim da uopšte nije.

Dakle, ovakva nam misterija ne treba.

Potrebna nam je korisna jasnoća,
pa sam prosto iz zabave, redizajnirao ovo.

Koristeći iste elemente, dobio sam ovo.

(Aplauz)

Hvala vam. Još uvek čekam poziv
iz ministarstva za saobraćaj. (Smeh)

Znate, nisam čak ni koristio
više boja nego što su oni.

Samo se nisu čak ni potrudili
da oboje četvorku i peticu u zeleno,

te budale. (Smeh)

Dakle, prvo što vidimo ovde je
da je došlo do promene u redu vožnje

i zatim, u dve zaokružene rečenice,
s početkom, sredinom i krajem,

obaveštavaju nas o promeni
i šta će da se desi.

Zovite me ludakom! (Smeh)

["Korisna misterija"] U redu.

Sad, ovakva misterija mi se sviđa:

ambalaža.

Ovaj novi dizajn limenke
dijetalne Koka-kole

koji je uradio Tarner Dakvort,
smatram istinskim umetničkim delom.

To je umetničko delo, prelepo je.

Ali ono što ga čini tako odvažnim,
za mene kao dizajnera,

je to što je uzeo prepoznatljiv izgled
dijetalne Kole -

slova, boje, srebrnu poleđinu -

i sveo je sve to na najosnovnije delove,

kao da idemo unazad
do lika Čarlija Brauna.

U smislu, kako da ponudite taman toliko
informacija da svi znaju o čemu se radi,

ali poštujući znanje koje već imaju

o ovome?

Izgleda odlično
i otišli biste u prodavnicu

i iznenada biste to videli
na rafu i božanstveno je.

Zbog čega je sledeće -

["Beskorisna jasnoća"] -
još katastrofalnije,

bar meni.

U redu, ponovo se vraćamo u podzemnu,

kada se ovo pojavilo,

ovo su fotografije koje sam ja napravio.

Podzemna železnica Tajms Skver:

Koka-kola je celu zakupila
u marketinške svrhe. U redu?

Možda neki od vas znaju kuda ovo vodi.

Hm.

"Doselili ste se u Njujork
s torbom preko ramena,

novcem u džepu i namerom da uspete.

Na Koki ste." (Smeh)

"Došli ste u Njujork s diplomom,
jednim čistim odelom

i izuzetno snažnim stiskom.

Na Koki ste." (Smeh)

Ovo je stvarno! (Smeh)

Čak ni potporne grede nisu pošteđene,

samo što su prešli na Jodin jezik.
(Smeh)

"Na Koki si ti." (Smeh)

["Izvinite, na ČEMU sam??"]

Ova kampanja je bila ogromna greška.

Povučena je skoro momentalno
zbog zazora potrošača

i raznih neprijatnih
parodija na internetu -

(Smeh) -

i takođe, ta tačka pored "si ti",
to nije tačka, to je zaštitni znak.

E baš vam hvala.

Meni je ovo bilo prosto bizarno,

kako su uspeli da uzmu tako
misteriozno lepu i savršenu ambalažu

uz tako nepodnošljivu,
očito pogrešnu poruku.

To mi je bilo prosto neverovatno.

Dakle, nadam se da sam uspeo
da podelim sa vama neka svoja zapažanja

o upotrebi jasnoće i misterije u mom radu

i kako možda vi možete da donesete odluku
da budete jasniji u svom životu,

ili da budete možda misteriozniji
i ne toliko otvorena knjiga.

(Smeh)

I, ako nešto želim
da vam prenesem ovim govorm,

nadam se da je to:

Bli bli bli bla. Bla bla bli bli.
["'Judge This' Čip Kid"]

Bli bli bla bla bla. Bla bla bla.

Bla bla.

(Aplauz)