Problem sa medicinom zasnovanom na rasi

Borac za društvenu pravdu i izučavalac zakona Doroti Roberts ima jasnu i snažnu poruku - medicina zasnovana na rasi je loša medicina. Čak i danas, mnogi doktori i dalje koriste rasu kao prečicu u medicini; donose važne odluke o stvarima kao što su tolerancija na bol na osnovu boje kože pacijenta, umesto medicinskih posmatranja i merenja. U ovom intenzivnom govoru, Robertsova iznosi dugo prisutne tragove medicine zasnovane na rasi i poziva nas da budemo deo njenog okončanja. „Hitnije je nego ikada da se konačno napusti ovu nazadno nasleđe“, kaže ona, „i da potvrdimo našu zajedničku ljudskost okončanjem društvenih nejednakosti koje nas zaista razdvajaju.“

Pre 15 godina sam učestvovala
kao volonter u istraživanju

koje je obuhvatalo genetski test.

Kada sam stigla na kliniku
da bi me testirali,

dali su mi upitnik.

Među prvim pitanjima bilo je zatraženo
da naznačim svoju rasu:

belac, crnac, Azijat ili Indijanac.

Nisam baš bila sigurna
kako da odgovorim na to pitanje.

Da li je ono imalo za cilj
da proceni raznovrsnost

društvenog porekla
učesnika u istraživanju?

U tom slučaju, odgovorila bih
u skladu sa svojim društvenim identitetom

i štriklirala opciju za „crnac“.

Međutim, šta ako je istraživače
zanimalo da ispitaju

povezanost između porodičnog porekla
i rizika od određenih genetskih osobina?

U tom slučaju, zar ne bi želeli da znaju
nešto o mom porodičnom poreklu,

koje je podjednako evropsko i afričko?

Kako bi mogli da dođu
do naučnih podataka o mojim genima

ako bih označila svoj društveni identitet
kao žena crne rase?

Naposletku, smatram sebe
pre crnom ženom sa belim ocem

nego belom ženom sa crnom majkom

isključivo iz društvenih razloga.

Koji rasni identitet označavam

nema nikakve veze sa mojim genima.

Uprkos očiglednom značaju ovog pitanja

za valjanost naučnog istraživanja,

rekli su mi: „Ne brini za to,

samo stavi ono sa čim se identifikuješ.“

Stoga sam štriklirala „crnac“,

ali nisam imala poverenje
u rezultate istraživanja

koje se odnosilo prema kritičnoj varijabli
na tako nenaučan način.

To lično iskustvo korišćenja rase
u genetskom testiranju

navelo me je na razmišljanje

o tome gde je još u medicini
rasa korišćena

da bi nastala pogrešna
biološka predviđanja.

Pa, otkrila sam da pitanje rase
ima duboke korene

u celokupnoj medicinskoj praksi.

Ona oblikuje dijagnoze doktora,

merenja, lečenje,

propisivanje lekova,

čak i samu definiciju bolesti.

Što sam više otkrivala,
utoliko sam bila više uznemirena.

Sociolozi kao što sam ja
dugo su objašnjavali

da je rasa društveni konstrukt.

Kada označavamo ljude kao crnce, belce,
Azijate, Indijance, Latinoamerikance,

mislimo na društvene grupacije

sa izmišljenim razgraničavanjima
koja su se vremenom izmenila

i razlikuju se širom sveta.

Kao izučavalac prava,
takođe sam proučavala

kako su zakonodavci, a ne biolozi,

izmislili pravne definicije rase.

A to nije samo gledište društvenih nauka.

Sećate se kada je mapa ljudskog genoma

predstavljena na ceremoniji
u Beloj kući u junu 2000. godine?

Poznata je izjava
predsednika Bila Klintona:

„Smatram da je jedna od velikih istina

koja proističe
iz ove pobedničke ekspedicije

unutar ljudskog genoma
da su, u genetskom smislu,

ljudska bića, bez obzira na rasu,

više od 99,9 posto ista.“

Mogao je i dodati

da to manje od jednog procenta
genetskih razlika

ne spada u kategoriju rase.

Fransis Kolins, koji je rukovodio
Projektom ljudskog genoma,

a sada predvodi
Nacionalne institute za zdravlje,

ponovio je za predsednikom Klintonom:

„Srećan sam jer je danas

jedina rasa o kojoj govorimo
ljudska rasa.“

Doktori bi trebalo da se bave
medicinom zasnovanom na dokazima,

a sve se više pozivaju da se pridruže
genomskoj revoluciji,

ali njihova navika lečenja pacijenata
prema rasi daleko zaostaje.

Uzmite procenu

brzine glomerularne filtracije, GFR.

Doktori rutinski tumače GFR,

taj važan pokazatelj funkcije bubrega,
u skladu sa rasom.

Kao što možete videti
na ovom laboratorijskom testu,

potpuno isti nivo kreatinina,

koncentracija u krvi pacijenta,

automatski proizvodi različitu procenu GFR

u zavisnosti od toga da li pacijent
jeste ili nije Afroamerikanac.

Zašto?

Rekli su mi da se to zasniva
na pretpostavci

da Afroamerikanci imaju više mišićne mase

nego ljudi drugih rasa,

ali kakvog smisla ima

da doktor automatski pretpostavi

da imam više mišićne mase
od neke tamo bodibilderke?

Zar ne bi bilo mnogo tačnije
i zasnovano na dokazima

odrediti mišićnu masu
pojedinačnih pacijenata

jednostavno ih pogledavši?

Pa, doktori mi kažu
da koriste rasu kao kraći put.

To je grubo, ali praktično
pomoćno sredstvo

za važnije faktore kao što su mišića masa,

nivo enzima, genetske osobine

za kojima nemaju vremena da tragaju.

Međutim, rasa je loše pomoćno sredstvo.

U mnogim slučajevima,
rasa uopšte ne daje značajne informacije.

Samo ometa pažnju.

Rasa takođe ume da prevlada
nad kliničkim merenjima.

Učini doktora slepim
za simptome pacijenta,

porodične bolesti,

njihovu istoriju,
bolesti koje možda imaju -

sve što je utemeljenije na dokazima
od pacijentove rase.

Rasa ne može zameniti
te važne kliničke mere

bez žrtvovanja pacijentove dobrobiti.

Doktori mi takođe kažu da je rasa
samo jedan od mnogo faktora

koje uzimaju u obzir,

ali postoje brojni medicinski testovi,

poput GFR,

koji kategorično koriste rasu

da bi se različito odnosili
prema belim, crnim i azijskim pacijentima

samo zbog njihove rase.

Rasna medicina takođe posebno čini
obojene pacijente podložnima

štetnim predrasudama i stereotipima.

Crni i latinoamerički pacijenti
imaju dvostruko veću šansu

da ne dobiju lekove za bolove
nego beli pacijenti

za iste bolne prelome dugih kostiju

zbog stereotipa

da crni i braon ljudi manje osećaju bol,

preuveličavaju svoj bol

i imaju sklonost ka zavisnosti od droga.

Uprava za hranu i lekove je čak odobrila
lek namenjen za određenu rasu.

To je pilula pod nazivom „Bajdil“
za lečenje srčane insuficijencije

kod pacijenata koji se identifikuju
kao Afroamerikanci.

Kardiolog je stvorio ovaj lek
nevezano za rasu ili genetiku,

ali je postalo zgodno

iz komercijalnih razloga

promovisati lek za pacijente crne rase.

Zatim je Uprava za hranu i lekove
dozvolila kompaniji za lekove

da proveri delotvornost
u kliničkom ispitivanju

koje je obuhvatalo
samo afroameričke ispitanike.

Imalo je za teoriju

da rasa predstavlja posrednika
za neki nepoznati genetski faktor

koji utiče na oboljenje srca

ili reakciju na lekove.

Međutim, pomislite
kakvu opasnu poruku je ovo poslalo,

da su tela ljudi crne rase
toliko ispod standarda

da za lek testiran na njima

nije pouzdano da će delovati
kod drugih pacijenata.

Na kraju, marketinški plan
kompanije lekova je propao.

Kao prvo, pacijenti crne rase
su bili razumljivo obazrivi

kada je u pitanju korišćenje leka
namenjenog samo za crnce.

Jedna starija crnkinja je ustala
na jednom sastanku u zajednici i povikala:

„Daj mi šta belci uzimaju!“

(Smeh)

Ako vas iznenađuje
medicina zasnovana na rasi,

čekajte dok ne čujete

da mnogi doktori u Sjedinjenim Državama

još koriste modernizovanu verziju

dijagnostičkog instrumenta

koji je izumeo lekar
tokom perioda robovlasništva,

dijagnostičkog instrumenta
koji je usko povezan

sa opravdanjima za držanje pod ropstvom.

Dr Semjuel Kartrajt je diplomirao

na Medicinskoj školi
Univerziteta u Pensilvaniji.

Bavio se medicinom na dubokom jugu
pre Građanskog rata

i bio je poznati stručnjak
za ono što se zvalo „crnačkom medicinom“.

Promovisao je rasni koncept bolesti,

da ljudi različitih rasa
pate od različitih bolesti

i imaju različit doživljaj
zajedničkih bolesti.

Kartrajt je tvrdio 1850-ih godina

da je ropstvo korisno za ljude crne rase

iz medicinskih razloga.

Tvrdio je da, zato što crnci imaju
manji kapacitet pluća od belaca,

prinudni rad je dobar za njih.

Napisao je u medicinskom časopisu:

„Crvena vitalna krv koja se šalje u mozak

je ono što oslobađa njihov um
kada su pod kontrolom belog čoveka,

a želja za potrebnom količinom
crvene vitalne krvi

je ono što im prikuje um za neznanje
i varvarizam kada su na slobodi.“

Da bi potkrepio ovu teoriju,
Kartrajt je potpomogao usavršavanje

medicinske naprave
za merenje disanja zvane spirometar

da bi pokazao pretpostavljeni nedostatak
u plućima ljudi crne rase.

Doktori danas i dalje podržavaju
Kartrajtovu tvrdnju

da crnci kao rasa

imaju manji kapacitet pluća od belaca.

Neki čak koriste i savremeni spirometar

koji zapravo ima dugme za oznakom „rasa“,

tako da mašina prilagodi merenje

svakome pacijentu
prema njegovoj ili njenoj rasi.

To je poznata funkcija
zvana „podešavanje prema rasi“.

Problem rasne medicine daleko prevazilazi
pogrešno dijagnostikovanje pacijenata.

Njen fokus na urođenim
rasnim razlikama kod bolesti

skreće pažnju i resurse

od društvenih odlučujućih faktora

koji uzrokuju užasne rasne praznine
u oblasti zdravstva:

nedostatak pristupa
medicinskoj nezi visokog kvaliteta,

nestašice hrane u siromašnim krajevima,

izloženost otrovnim supstancama
u životnom okruženju,

visoka stopa hapšenja,

kao i suočavanje sa stresom
usled rasne diskriminacije.

Vidite, rasa nije biološka kategorija

koja prirodno stvara
ove zdravstvene nejednakosti

zbog genetskih razlika.

Rasa je društvena kategorija

koja ima zapanjujuće biološke posledice,

ali zbog uticaja društvene nejednakosti
na zdravlje ljudi.

Ipak, rasna medicina se pretvara
da se odgovor na ove praznine u zdravstvu

može naći u piluli
namenjenoj određenoj rasi.

Mnogo je lakše i isplativije

promovisati tehnološko brzo rešenje

za ove nedostatke u zdravstvu

nego se baviti strukturalnim nepravdama
koje ih proizvode.

Razlog zbog kojeg se tako vatreno zalažem
za okončanje rasne medicine

nije samo zato što je to loša medicina.

Takođe sam na ovoj misiji

jer način na koji se doktori
bave medicinom

nastavlja da promoviše
lažno i toksično sagledavanje čovečanstva.

Uprkos mnogim vizionarskim dostignućima
u medicini o kojima saznajemo,

postoji nedostatak mašte

kada se radi o rasi.

Da li biste zamislili sa mnom,
samo na trenutak,

šta bi bilo kada bi doktori
prestali da leče pacijente prema rasi?

Recimo da odbace

klasifikacioni sistem iz 18. veka

i umesto toga usvoje najnaprednije znanje

ljudske genetske različitosti i jedinstva,

da se ljudska bića ne mogu svrstavati
u kategorije bioloških rasa.

Šta ako bi, umesto korišćenja rase
kao grubog pomoćnog sredstva

za dolaženje do nekog važnijeg faktora,

doktori zapravo ispitali
i bavili se tim važnijim faktorom?

Šta bi bilo kada bi se doktori
priključili prvim redovima

pokreta za okončanje
strukturalnih nejednakosti

prouzrokovanih rasizmom,

a ne genetskim razlikama?

Rasna medicina je loša medicina,

to je loša nauka

i lažno predstavljanje ljudskog roda.

Hitnije je nego ikada

da se konačno napusti ovo nazadno nasleđe

i da potvrdimo našu zajedničku ljudskost

okončanjem društvenih nejednakosti
koje nas zaista razdvajaju.

Hvala.

(Aplauz)

Hvala. Hvala vam.

Hvala.