Kako se leče rane - Sartak Sinha (Sarthak Sinha)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-a-wound-heals-itself-sarthak-sinha

Koža je najveći organ u našem telu, sa površinom od oko skoro 2 kvadratna metra kod odraslih. Kada se posečemo ili povredimo, naša koža počinje da se popravlja kroz kompleksan i dobro koordiniran proces. Sartak Sinha nas vodi kroz epidermis do dermisa kako bi istražio ovaj regenerativni odgovor kože.

Lekcija: Sartak Sinha; animacija: Karrot Animation.

Najveći organ u vašem telu
nije jetra ili mozak.

To je vaša koža, sa površinom
od skoro 2 kvardatna metra kod odraslih.

Iako različiti delovi kože
imaju različite karakteristike,

većina ove površine vrši slične funkcije,

poput znojenja, osećaja toplote
i hladnoće, kao i rasta dlaka.

Ali nakon duboke posekotine ili rane,

sveže zalečena koža će izgledati
drugačije od okoline

i možda neće neko vreme, ili uopšte,
povratiti sve svoje sposobnosti.

Kako bismo razumeli zašto se ovo dešava,
moramo pogledati strukturu ljudske kože.

Gornji sloj, epidermis,

sastoji se većinom od stvrdnutih ćelija,
keratinocita,

i pruža zaštitu.

S obzirom da se njegov spoljašnji deo
stalno guli i obnavlja,

prilično se lako oporavlja.

Ali ponekad rana probije u dermis,

koji sadrži krvne sudove i razne žlezde
i nervne završetke

koji omogućavaju mnoge od funkcija kože.

Kada se to desi, pokreću se četiri faze

regenerativnog procesa,
koje se preklapaju.

Prva faza, hemostaza, je odgovor kože
na dve neposredne pretnje -

to što gubite krv

i to što je fizička prepreka
u vidu epidermisa sada ugrožena.

Dok se krvni sudovi skupljaju
kako bi smanjili krvarenje,

u procesu pod nazivom vazokonstrikcija,

obe pretnje se eliminišu
tako što se stvara krvni ugrušak.

Poseban protein zvani fibrin
stvara veze na vrhu kože

i time sprečava krv da teče van
a bakterije i patogene da uđu unutra.

Nakon otprilike tri sata ovog procesa,
koža počinje da crveni

i time najavljuje sledeću fazu, upalu.

Kada je krvarenje pod kontrolom
i prepreka osirurana,

telo šalje posebne ćelije da se bore
sa patogenima koji su možda prošli.

Najbitnije među njima su bela krvna zrnca,

zvana makrofagi,

koja proždiru bakterije i oštećuju tkivo
kroz proces zvani fagocitoza,

pored proizvodnje faktora rasta
kako bi se podstaklo zarastanje.

A pošto ovi mali vojnici
moraju da putuju kroz krv

kako bi došli do mesta ranjavanja,

do tada suženi krvni sudovi se šire

u procesu zvanom vazodilatacija.

Oko dva do tri dana nakon nastanka rane,

dešava se faza proliferacije,
kada fibroblasti kreću da ulaze u ranu.

U procesu taloženja kolagena,

oni proizvode vlaknasti protein
na mestu rane, zvani kolagen,

i tako se stvara vezivno tkivo od kože
kako bi se zamenio fibrin od pre.

Kako se ćelije epiderma dele
da obnove spoljašnji sloj kože,

dermis se skuplja da zatvori ranu.

Konačno, u četvrtoj fazi preoblikovanja,

rana zri dok se sveže nataloženi kolagen
raspoređuje i pretvara

u određene tipove.

Kroz ovaj proces,
koji može da traje preko godine,

zatezna čvrstoća nove kože
se poboljšava

i krvni sudovi i druge veze se ojačavaju.

Novo tkivo će vremenom dostići
od 50 do 80%

nekih od svojih normalnih funkcija,

u zavisnosti od težine prvobitne rane
i same funkcije.

Ali s obzirom da se koža
ne oporavlja potpuno,

ožiljci ostaju jedan od najvećih
medicinskih problema za doktore u svetu.

Iako su istraživači postigli znatne pomake

u razumevanju procesa lečenja,

mnoge ključne misterije
još nisu rešene.

Na primer, da li fibroblasti
dolaze iz krvnih sudova

ili iz tkiva kože naspram rane?

I zašto neki drugi sisari poput jelena

leče svoje rane mnogo efikasnije
i potpunije nego ljudi?

Pronalazeći odgovore na ove
i druga pitanja, jednog dana

ćemo možda moći da se izlečimo tako dobro
da će ožiljci postati samo sećanje.