Bono: Dobre vesti o siromaštvu (Da, ima dobrih vesti)

Ljudi se bore protiv nejednakosti i siromaštva več 3000 godina. Ali ovo putovanje se ubrzava. Bono "prihvata svog unutrašnjeg štrebera" i donosi nadahnjujuće podatke koji pokazuju da je kraj siromaštva na vidiku... ako uspemo da iskoristimo zamah.

Kris Anderson me je pitao da li bih mogao
da stavim poslednjih 25 godina

kampanje protiv siromaštva
u 10 minuta za TED.

To je Englez koji traži
od Irca da bude sažet.

(Smeh)

Rekao sam mu:
"Krise, za to je potrebno čudo".

Odgovorio mi je: "Bono, ne bi li tako dobro iskoristio
svoj kompleks mesije?"

Tako da, eto.

Onda sam pomislio, hajde da se vratimo
i dalje od 25 godina unazad.

Hajde da se vratimo
tri milenijuma pre Hrista,

u vreme kada je, barem za mene,
borba za pravdu,

marš protiv nejednakosti i siromaštva,
zapravo počeo.

Pre tri hiljade godina,

civilizacija se tek rađala na obalama Nila,

neki robovi, jevrejski pastiri
u ovom slučaju,

koji su mirisali na ovčiji izmet,
pretpostavljam,

izjavili su faraonu koji je sedeo
visoko na svom tronu:

"Mi smo, vaše Veličanstvo,
jednaki kao vi".

A faraon odgovara: "A ne.

Vi se, vaša jadnosti, sigurno šalite".

A oni kažu: "Ne, ne, to kaže ovde

u našoj svetoj knjizi".

Prelazimo u naš vek, istu državu,
iste piramide,

drugi ljudi šire istu ideju

o jednakosti sa drugačijom knjigom.

Ovoga puta ona se zove Fejsbuk.

Mase se okupljaju na trgu Tahrir.

One pretvaraju socijalnu mrežu
iz virtualne u stvarnu

i na neki način, resetuju 21. vek.

Ne želim da umanjim značaj toga
koliko su ružne i neuredne

posledice Arapskog proleća,

niti da uvećam ulogu tehnologije,

ali ovakve stvari su pokazale
šta je moguće

kada se drevni model moći, piramida,

okrene naopačke,
stavljajući ljude na vrh,

a faraone današnjice na dno.

Takođe nam je pokazalo da
nešto toliko moćno poput

informacije i deljenja informacija
može da pokoleba nejednakost,

jer činjenice, kao i ljudi,

žele da budu slobodne,
a kada su slobodne,

sloboda je obično iza ćoška,

čak i za one najsiromašnije -

činjenice koje mogu da pokolebaju cinizam

i apatiju koja vodi do inercije,

činjenice koje nam govore šta funkcioniše,

i još važnije, šta ne funkcioniše,
da možemo to da popravimo,

činjenice koje ako čujemo i
obratimo pažnju na njih

ispunjavaju izazov
koji je Nelson Mandela postavio

još u 2005.

kada je od nas tražio da budemo
ta velika generacija

koja će prevazići onu najgoru
uvredu čovečanstvu:

ekstremno siromaštvo.

Činjenice koje imaju moćan uticaj.

Tako da sam pomislio,
zaboravite rok opere,

zaboravite pompeznost,
trikove koje inače koristim.

Jedina stvar koja će danas
pevati biće činjenice,

jer sam istinski prihvatio
svog unutrašnjeg štrebera.

Dakle, rok zvezda izlazi.

Ulazi aktivista potkrepljen dokazima
- faktivista.

Jer činjenice nam govore

da se dugo, sporo putovanje,

dugo, sporo putovanje čovečanstva
prema jednakosti

zapravo ubrzava.

Pogledajte šta je postignuto.

Pogledajte podatke
koje ove slike prikazuju.

Od 2000. godine, od početka novog milenijuma,

ima 8 miliona više pacijenata
koji boluju od side

čiji životi se spasavaju
antiretrovirusnim lekovima.

Malarija: ima 8 zemalja
u Podsaharskoj Africi

čije stope smrtnosti
su smanjene za 75 procenata.

Za decu ispod pet godina,
smrtnost dece ispod pet godina,

smanjila se za 2,65 miliona godišnje.

To je stopa od 7256 dečjih života
spasenih svakoga dana.

Opa. Opa.
(Aplauz)

Hajde zapravo da stanemo na trenutak
i razmislimo o tome.

Da li ste u toku prošle nedelje
igde čuli išta

što je približno bitno kao taj broj?
Sjajno.

Sjajne vesti. Izluđuje me

to što većina ljudi izgleda ne zna ove vesti.

Sedam hiljada dece dnevno.
Evo dvoje od njih.

Ovo su Majkl i Benedikta

i oni su živi uglavnom zahvaljujući

dr Patriši Asamoa, ona je neverovatna,

i Globalnom fondu, koji svako od vas
finansijski podržava,

bilo da to znate ili ne.

A Globalni fond obezbeđuje
antiretrovirusne lekove

kojima se sprečava prenošenje HIV-a
sa majki na decu.

Ove fantastične vesti nisu se desile
same od sebe.

Za njih se borilo, vodile su se kampanje,

uvodile su se inovacije.

A iz ovih sjajnih vesti rađa se još sjajnih vesti

jer je istorijski trend sledeći:

broj ljudi koji žive u iscrpljujućem,

uništavajućem, ogromnom siromaštvu opao je

sa 43% svetske populacije u 1990.

na 33% do 2000.

i onda na 21% do 2010.

Molim aplauz za to.
(Aplauz)

Prepolovljen. Prepolovljen.

Stopa je i dalje previsoka,
i dalje previše ljudi

nepotrebno gubi živote.

I dalje ima posla.

Ali ovo oduzima dah.
Ovo je zapanjujuće.

A kada živite na manje
od 1,25 dolara dnevno,

kada živite u takvom siromaštvu,

ovo nisu samo podaci.

Ovo vam znači sve.

Ako ste roditelj koji želi najbolje
za svoju decu, kao ja,

ova brza promena je put iz očaja u nadu.

I znate šta? Ako se ovakva putanja nastavi

pogledajte šta će se desiti sa brojem
ljudi koji žive na 1,25 dolara dnevno

do 2030.

To ne može biti istina. Ili može?

To nam podaci govore.
Ako se putanja nastavi,

stići ćemo do, opa, zone nula.

Za nas koji se bavimo brojkama

to je erogena zona

i ispravno je reći da sam ja sada

seksualno uzbuđen prikupljenim podacima.

Dakle, virtuelna eliminacija
ogromnog siromaštva,

definisanog ljudima
koji žive na 1,25 dolara dnevno,

naravno, podešena za inflaciju od osnove u 1990.

Volimo dobru osnovu.

To je neverovatno.

Ja znam da će neki od vas pomisliti
da je ovaj napredak

čitav u Aziji ili Latinskoj Americi

ili u državama po modelu kao što je Brazil,

a ko ne voli brazilske modele?

Ali pogledajte Podsaharsku Afriku.

Postoji grupa od 10 država,
neki ih zovu "lavovi",

koje su u protekloj deceniji
imale kombinaciju

stoprocentnog ukidanja dugova,

utrostručenja pomoći,
desetostrukog porasta SDU,

tj. stranih direktnih ulaganja,

iz koje je proizašlo učetvorostručenje
domaćih resursa, tj. lokalnog novca,

koji ako se mudro troši, tj. ako
se njime dobro upravlja,

može smanjiti smrtnost dece za trećinu,

udvostručiti stope završetka obrazovanja,

a one su takođe prepolovile
ekstremno siromaštvo

i po trenutnoj stopi, ovih 10 država
takođe će stići do nule.

Dakle, ponos "lavova"

je dokaz ove ideje.

Postoje mnoge koristi ovoga.

Za početak, nećete morati da slušate

malog nepodnošljivog i uobraženog
Isusa kao što sam ja.

Šta mislite o tome?
(Aplauz)

A 2028, 2030? Samo što nisu stigle.

Pazite, to je za neka tri oproštajna
koncerta Roling Stonsa.

(Smeh)
Nadam se. Nadam se.

Pored toga mi izgledamo baš mlado.

Pa zašto onda ne skačemo od sreće
zbog ovoga?

Pa, postoji prava prilika, ali i rizik.

Ne možemo ovo postići ukoliko
stvarno ne prihvatimo

da to možemo postići.

Pogledajte ovaj grafikon.

Ovo se zove inercija.
Tako možemo sve zabrljati.

A sledeća stvar je veoma lepa.

Zove se zamah.

I njime možemo luk prošlosti spustiti

sve do nule,

samo radeći ono što sada radimo.

Dakle, inercija protiv zamaha.

Postoji rizik i naravno,

što smo bliže cilju, to postaje teže.

Znamo koje su prepreke na našem putu

trenutno, u ovim teškim vremenima.

Zapravo, danas u vašoj prestonici,
u ovim teškim vremenima,

neko ko brine o novčaniku naroda
želi da prekine

programe za spasavanje života
poput Globalnog fonda.

Ali vi možete da uradite nešto po tom pitanju.

Možete da kažete političarima

da to prekidanje može da znači živote.

Trenutno se u Oslu

naftne kompanije bore kako bi
sačuvale u tajnosti

koliko plaćaju vladama

za uzimanje nafte iz zemalja u razvoju.

Možete da uradite nešto i po tom pitanju.

Možete da se pridružite "One" kampanji

i vođama poput Moa Ibrahima,
preduzetnika u telekomunikacijama.

Insistiramo na zakonima koji će
osigurati da bar deo

podzemnog bogatstva

završi u rukama ljudi koji žive na toj zemlji.

A znamo da trenutno

najveća bolest od svih

i nije bolest nego korupcija.

Ali i za to postoji vakcina.

Zove se transparentnost,
otvoreni skupovi podataka,

nešto na čemu TED zajednica
zaista radi.

Svetlost dana, ako želite, transparentnost.

A tehnologija ovo izuzetno unapređuje.

Postaje sve teže sakriti ako radite loše stvari.

Ispričaću vam o U-izveštaju,

zbog kojeg sam vrlo uzbuđen.
Ima oko 150.000 mladih ljudi

širom Ugande

naoružano 2G mobilnim telefonima,
društvena SMS mreža

koja razotkriva korupciju vlade

i zahteva da zna šta se nalazi u budžetu

i kako se njihov novac troši.

Prilično uzbudljiva stvar.

Vidite, jednom kada nabavite ovakve alatke,

ne možete da ih ne koristite.

Jednom kada to saznate,
ne možete to zaboraviti.

Ne možete izbrisati te podatke iz vašeg mozga,

ali možete izbrisati otrcanu sliku

siromašnih ljudi koji prose

i ne preuzimaju kontrolu nad svojim životom.

Možete je izbrisati, zaista možete

jer ona više ne postoji.
(Aplauz)

Ona se transformisala.

2030? Do 2030, roboti

nam neće samo donositi
pivo nego će ga i piti.

Do trenutka kada stignemo do toga

svako mesto sa nekakvom vrstom uprave

moglo bi biti na putu ka tome.

Dakle, ja sam ovde -
pretpostavljam da smo mi ovde

da pokušamo da vas zarazimo ovim
dobrim virusom potkrepljenim činjenicama,

a zovemo ga faktivizam.

Neće vas ubiti.

Zapravo, mogao bi da spasi
nebrojeno mnogo života.

Mi iz "One" kampanje voleli bismo

da budete zarazni, da ga širite, šaljete dalje.

Radeći to, pridružićete se nama
i mnogim drugima

u nečemu za šta zaista verujem
da je najveća avantura u istoriji,

u napornoj borbi za jednakost.

Možemo li zaista biti ona velika generacija

kakvu je Mandela tražio?

Možemo li odgovoriti
na taj glasan poziv naukom,

razumom, činjenicama

i ako smem da kažem, emocijama?

Jer, kao što se vidi iz priloženog,
i faktivisti imaju osećanja.

Mislim na Vejela Gonima.

Neki od vas ga znaju. Pokrenuo je
jednu od grupa na Fejsbuku

koje su stajale iza pobune
na trgu Tahrir u Kairu.

Završio je u zatvoru zbog toga,

ali njegove reči urezane su mi u pamćenju.

"Pobedićemo jer ne razumemo politiku.

Pobedićemo jer ne igramo njihove prljave igre.

Pobedićemo jer nemamo politički cilj
iza svega ovoga.

Pobedićemo jer suze

u našim očima zaista dolaze iz naših srca.

Pobedićemo jer imamo snove

i spremni smo da se borimo za njih."

Vejel je u pravu.

Pobedićemo

ako budemo radili zajedno kao jedan,

jer je moć naroda

mnogo jača od ljudi na vlasti.

Hvala.

(Aplauz)

Hvala vam mnogo.
(Aplauz)