Шта би се десило да не пијете воду? - Мија Накамули (Mia Nacamulli)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/what-would-happen-if-you-didn-t-drink-water-mia-nacamulli

Вода се, у суштини, налази свуда на нашем свету, а просечан човек се састоји од око 55 до 60% воде. Па, какву улогу вода игра у нашим телима и колико стварно треба да је пијемо да бисмо сачували здравље? Мија Накамули детаљно говори о користима хидратације по здравље.

Лекцију припремила: Мија Накамули, анимација: Крис Бишоп.

Вода се налази буквално свуда,

од влаге у земљишту и поларних капа

до ћелија у нашим телима.

У зависности од фактора као што су место,

индекс масти, старост и пол,

просечно људско биће чини 55-60% воде.

По рођењу, бебе имају и више воде.

Пошто их чини 75% воде,
лако их можемо упоредити са рибама,

али њихов водени састав опада на 65%
до њиховог првог рођендана.

Па, какву улогу игра вода
у нашим телима

и колико је воде потребно пити
да бисмо остали здрави?

H2О у нашим телима
облаже и подмазује зглобове,

регулише температуру

и храни мозак и кичмену мождину.

Вода се не налази само у нашој крви.

Мозак и срце одрасле особе
чини скоро три четвртине воде.

То је отприлике једнако
количини влаге у банани.

Плућа су сличнија јабуци са 83%.

Чак и наизглед суве људске кости
чини 31% воде.

Ако нас у основи чини вода

и ако смо окружени водом,

зашто и даље морамо толико да је пијемо?

Па, свакога дана изгубимо 2-3 литра
кроз знојење, урин и столицу,

па чак и кроз само дисање.

Иако су ове функције
од суштинске важности за наш опстанак,

потребно је да надокнадимо
губитак течности.

Одржавање уравнотеженог нивоа воде
је значајно да би се избегла дехидратација

или претерана хидратација,

а обе могу имати разарајуће последице
по опште здравље.

На прво опажање ниских нивоа воде,

сензорни рецептори у хипоталамусу мозга

сигнализирају отпуштање
антидиуретског хормона.

Када стигне до бубрега, ствара аквапорине,

специјалне канале који омогућавају крви
да упије и задржи више воде,

што доводи до појаве
концентрисаног, тамног урина.

Повећана дехидратација може проузроковати
значајан пад енергије,

расположења,

влажности коже

и крвног притиска,

као и до појаве знакова
когнитивног оштећења.

Дехидрирани мозак више ради
да би постигао исто

што и нормални мозак,

а чак се и привремено скупи
због недостатка воде.

Претерана хидратација или хипонатремија
је обично проузрокована

претераним уносом воде
током кратког периода.

Спортисти су често жртве
претеране хидратације

због компликација
приликом регулисања нивоа воде

у екстремним физичким условима.

Док дехидрирани мозак појачава
производњу антидиуретског хормона,

претерано хидрирани мозак успорава,
или чак спречава његово испуштање у крв.

Натријумови електролити у телу
постају разводњени,

што узрокује да ћелије натекну.

У тежим случајевима,

бубрези не могу да прате
резултујуће количине разблаженог урина.

Онда се јавља тровање водом,

што може довести до главобоље,

повраћања

и, у ретким случајевима, напада или смрти.

Међутим, то је прилично
екстремна ситуација.

Свакодневно, од дана до дана,

одржавање добро хидрираног система

је лако за оне који имају среће
да имају приступ чистој пијаћој води.

Дуго је важила конвенционална мудрост
да треба да пијемо осам чаша дневно.

Та процена је од тада прилагођена.

Сада постоји општа сагласност
да количина воде коју треба да попијемо

умногоме зависи од наше тежине и окружења.

Препоручени дневни унос варира
око 2,5-3,7 литара воде за мушкарце

и око 2-2,7 литара за жене,

што је опсег који иде навише или наниже
ако смо здрави,

активни,

стари

или нам је превише вруће.

Иако је вода најздравијe
средство хидрирања,

друга пића,

чак и она са кофеином,
као што је кафа или чај,

такође надомешћују течност,

а вода у храни чини
око петине нашег дневног уноса H2О.

Поврће и воће, као што су јагоде,

краставци,

па чак и броколи

састоје се од преко 90% воде

и могу допунити унос воде уз обезбеђивање
хранљивих састојака и влакана.

Испијање довољно воде може имати
различите далекосежне користи.

Студије показују да оптимална хидратација

може да умањи шансе
за појаву можданог удара,

може помоћи при регулисању дијабетеса

и да потенцијално смањи ризик
од појединих типова рака.

Без обзира на све,
унос одговарајуће количине течности

чини огромну разлику
у томе како се осећате,

размишљате

и функционишете из дана у дан.