Афазија - поремећај од кога изгубите речи - Сузан Вортман-Џат

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/aphasia-the-disorder-that-makes-you-lose-your-words-susan-wortman-jutt

Језик је суштински део нашег живота који често узимамо здраво за готово. Ипак, ако би осетљиву мрежу језичке повезаности у вашем мозгу прекинули мождани удар, болест или траума, могли бисте открити да вам недостају речи. Сузан Вортман-Џат детаљно објашњава поремећај под именом афазија, које може оштетити све аспекте комуникације.

Лекцију припремила: Сузан Вортман-Џат, анимација: TED-Ed.

Језик је суштински део нашег живота
који често узимамо здраво за готово.

Помоћу њега преносимо
своје мисли и осећања,

губимо се у романима,

шаљемо поруке

и поздрављамо пријатеље.

Тешко је замислити да не можемо
да претворимо мисли у речи.

Ипак, ако би осетљиву мрежу
језичке повезаности у вашем мозгу

прекинуо мождани удар, болест или траума,

могли бисте открити да вам недостају речи.

Овај поремећај, под именом афазија,
може оштетити све аспекте комуникације.

Људи који имају афазију
су интелигентни као што су дотад и били.

Знају шта желе да кажу,

али не успева им увек
да тачно изговоре речи.

Може се десити да ненамерно користе
замене под именом парафазије,

замењујући сродне речи,
попут изговарања „пас“ уместо „мачка“,

или речи које звуче слично,
као што су „кућа“ и „коњ“.

Понекада њихове речи
могу чак бити непрепознатљиве.

Постоји неколико типа афазије
које се групишу у две категорије:

флуентна или рецептивна афазија

и нефлуентна или експресивна афазија.

Људи са флуентном афазијом
могу имати нормалан изговор гласова,

али користити речи
којима недостаје значење.

Имају потешкоће
при разумевању туђег говора

и често не могу препознати
сопствене говорне грешке.

Људи са нефлуентном афазијом,
са друге стране,

могу имати добро разумевање,

али ће дуго оклевати при изговарању
следеће речи и правиће граматичке грешке.

Сви с времена на време имамо осећај
да нам је нешто на врху језика

када не можемо да се сетимо речи,

али афазија може учинити да је тешко
именовати просте, свакодневне објекте.

Чак и читање и писање
могу бити тешки и фрустрирати нас.

Па, како се дешава овај губитак говора?

Људски мозак има две хемисфере.

Код већине људи,
лева хемисфера руководи језиком.

Знамо ово јер је 1861. године

физичар Пол Брока проучавао пацијента

који је изгубио способност
да изговори све осим једне речи, „тен“.

Током обдукцијског проучавања
мозга овог пацијента,

Брока је открио огромно оштећење
у левој хемисфери,

што је сада познато као Брокаова област.

Научници данас верују
да је Брокаова област

делимично задужено за именовање објеката

и за координацију мишића
укључених у говор.

Иза Брокаове области је Верникеова област,

близу аудитивног кортекса.

На том месту мозак повезује
значење са гласовима.

Оштећење Верникеове области умањује
способност мозга да разуме језик.

Афазија је проузрокована повредом

једне или обе ове области
специјализоване за језик.

Срећом, постоје друга подручја мозга

која подржавају ове језичке центре

и могу помоћи при комуникацији.

Чак су и подручја мозга
везана за кретање повезана са језиком.

Студије функционалне магнетне резонанце
су откриле да када чујемо акционе речи

као што су „трчати“ или „плесати“,

делови мозга који су одговорни
за кретање се укључе

као да тело стварно трчи или плеше.

Наша друга хемисфера
такође доприноси језику

и повећава ритам
и интонацију нашег говора.

Ова нејезичка подручја
понекад помажу људима са афазијом

када је остваривање комуникације тешко.

Па, колико се често јавља афазија?

Има је отприлике милион људи
само у Америци,

са око 80 000 нових случајева годишње.

Око једне трећине људи
који су преживели мождани удар

болује од афазије,

што је чини распрострањенијом
од Паркинсонове болести

или мултипле склерозе,

а ипак мање познатом.

Постоји један редак облик афазије

под именом примарна
прогресивна афазија или ППА,

коју не узрокује мождани удар
или оштећење мозга,

али је заправо облик деменције

при ком је губитак
говорне способности први симптом.

Циљ лечења ППА је одржавање
језичке функције што је дуже могуће

пре него што се коначно јаве
други симптоми деменције.

Ипак, када се афазија добије
због можданог удара или оштећења,

побољшање говора се може постићи
кроз логопедски третман.

Способност нашег мозга да се сам опорави,
позната под називом пластичност мозга,

дозвољава подручјима
која окружују мождано оштећење

да преузму неке функције
током процеса опоравка.

Научници су спроводили експерименте
користећи нове облике технологије,

за које верују да могу побољшати
пластичност мозга код људи са афазијом.

У међувремену, многи људи
са афазијом остају изоловани,

у страху да их други неће разумети
или дати им додатно време да причају.

Ако им понудите време и флексибилност

да комуницирају
на било који начин на који могу,

можете им помоћи
да поново отворе врата језику,

превазилазећи ограничења афазије.