Return to Video

Šta (ne) znamo o eboli - Aleks Džendler (Alex Gendler)

  • 0:07 - 0:09
    U leto 1976,
  • 0:09 - 0:14
    misteriozna epidemija je zadesila
    dva grada u centralnoj Africi
  • 0:14 - 0:17
    pri tom ubivši većinu svojih žrtava.
  • 0:17 - 0:19
    Tim medicinskih istraživača je sumnjao
  • 0:19 - 0:22
    da je uzrok smrtonosni virus Marburg.
  • 0:22 - 0:27
    No, pod mikroskopom su videli
    sasvim novi patogen,
  • 0:27 - 0:31
    koji će ime dobiti
    po obližnjoj reci Eboli.
  • 0:31 - 0:33
    Kao žuta groznica i denge,
  • 0:33 - 0:39
    bolest uzrokovana virusom ebole
    predstavlja vrstu hemoragijske groznice.
  • 0:39 - 0:42
    Počinje tako što napada
    ćelije imunološkog sistema,
  • 0:42 - 0:44
    time ih neutrališući,
  • 0:44 - 0:46
    i omogućava virusu da se širi.
  • 0:46 - 0:50
    Nakon 2 do 20 dana od zaražavanja
    virusom, javljaju se prvi simptomi
  • 0:50 - 0:52
    poput visoke temperature,
  • 0:52 - 0:53
    bola
  • 0:53 - 0:55
    i upaljenog grla,
  • 0:55 - 0:57
    slično simptomima običnog gripa,
  • 0:57 - 0:59
    ali to ubrzo prelazi u povraćanje,
  • 0:59 - 1:01
    osip
  • 1:01 - 1:02
    i proliv.
  • 1:02 - 1:03
    Kako se virus širi,
  • 1:03 - 1:06
    on napada limfne čvorove i vitalne organe,
  • 1:06 - 1:10
    kao što su bubrezi i jetra,
    tako da oni otkazuju.
  • 1:10 - 1:14
    No, sam virus
    nije ono što ubija žrtve ebole.
  • 1:14 - 1:19
    Zapravo, rastući broj mrtvih ćelija
    uzrokuje preopterećenje imunog sistema,
  • 1:19 - 1:21
    što je poznato kao "citokinska oluja",
  • 1:21 - 1:25
    eksplozija imunog sistema
    koja oštećuje krvne udove,
  • 1:25 - 1:28
    prouzrokujući unutrašnje
    i spoljašnje krvarenje.
  • 1:28 - 1:32
    Gubitak tečnosti dovodi do komplikacija
  • 1:32 - 1:37
    koje mogu biti smrtonosne u roku
    od 6 do 16 dana od pojave prvih simptoma,
  • 1:37 - 1:39
    ali odgovarajuća nega
    i rehidracijska terapija
  • 1:39 - 1:43
    mogu da smanje stopu smrtonosti
    među pacijentima.
  • 1:43 - 1:46
    Na sreću, iako je ebola veoma zarazna,
  • 1:46 - 1:49
    nekoliko faktora
    ograničava njenu prenosivost.
  • 1:49 - 1:53
    Za razliku od virusa
    koji se šire putem vazduha,
  • 1:53 - 1:56
    ebola samo opstaje
    unutar tečnosti organizma
  • 1:56 - 1:57
    kao što su pljuvačka,
  • 1:57 - 1:57
    krv,
  • 1:57 - 1:58
    sluz,
  • 1:58 - 1:59
    izbljuvak
  • 1:59 - 2:00
    ili izmet.
  • 2:00 - 2:01
    Da bi se proširila,
  • 2:01 - 2:05
    mora se preneti sa zaražene na novu osobu
  • 2:05 - 2:09
    preko usta, nosa ili očiju.
  • 2:09 - 2:11
    I kako se opasnost od zaraze širi
  • 2:11 - 2:14
    viralnim putem,
  • 2:14 - 2:17
    nemoguće je utvrditi osobu
    koja poseduje virus ebole
  • 2:17 - 2:20
    dok ne pokaže simptome.
  • 2:20 - 2:24
    Virus ebole može da preživi
    nekoliko sati na površini,
  • 2:24 - 2:28
    pa je teoretski moguće da se prenese
    putem kijanja ili kašljanja,
  • 2:28 - 2:32
    ali su gotovo svi poznati slučajevi
    prenosa zaraze bili kroz direktan kontakt
  • 2:32 - 2:35
    sa ozbiljno bolesnim pacijentima,
  • 2:35 - 2:37
    gde je najvećem riziku izloženo
    medicinsko osoblje
  • 2:37 - 2:40
    i prijatelji i rodbina žrtvi.
  • 2:40 - 2:43
    Zbog ovoga je virus ebole,
    uprkos svojim strašnim efektima
  • 2:43 - 2:47
    manje smrtonosan nego srodne infekcije,
  • 2:47 - 2:48
    kao što su boginje,
  • 2:48 - 2:49
    malarija,
  • 2:49 - 2:51
    pa i grip.
  • 2:51 - 2:53
    Kada se epidemija suzbije,
  • 2:53 - 2:55
    virus ne može da dođe
    u kontakt sa ljudima,
  • 2:55 - 2:58
    dok se ne pojavi nova epidemija.
  • 2:58 - 3:00
    Koliko ovo bila dobra stvar,
  • 3:00 - 3:03
    virus ebole je težak slučaj
    za posmatranje.
  • 3:03 - 3:06
    Naučnici veruju da su prenosioci
    slepi miševi
  • 3:06 - 3:10
    ali postupak prenosa virusa
    na ljude ostaje misterija.
  • 3:10 - 3:13
    Većina zemalja u kojoj
    se virus ebole raširi,
  • 3:13 - 3:17
    pati od slabe infrastrukture
    i kanalizacionih čvorova,
  • 3:17 - 3:19
    koji pogoduju virusu da se širi.
  • 3:19 - 3:20
    Siromaštvo tih predela,
  • 3:20 - 3:23
    u kombinaciji sa relativno
    niskom količinom ukupnih slučajeva
  • 3:23 - 3:29
    znači da postoji malo ekonomskog
    podsticaja za farmaceutsko istraživanje.
  • 3:29 - 3:32
    Iako neki eksperimentalni lekovi
    pokazuju pozitivne efekte
  • 3:32 - 3:34
    i vlade finansiraju razvijanje vakcine,
  • 3:34 - 3:36
    u 2014, jedini način
  • 3:36 - 3:40
    da se spreči širenje virusa
  • 3:40 - 3:41
    jeste izolacija,
  • 3:41 - 3:43
    higijena
  • 3:43 - 3:44
    i pravovremeno informisanje.
Title:
Šta (ne) znamo o eboli - Aleks Džendler (Alex Gendler)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/what-we-know-and-don-t-know-about-ebola-alex-gendler

Veoma zarazni virus ebole imao je nekoliko epidemija otkako se prvi put pojavio 1976. - i najgora epidemija se desila 2014. Kako se virus širi, i šta on tačno radi u telu? Aleks Džendler opisuje šta je ebola i zašto ju je tako teško proučavati.

Lekcija: Aleks Džendler; animacija: Endru Forster
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:01

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.