Return to Video

Zašto Povelja o pravima prvobitno nije postojala u Ustavu SAD-а? - Džejms Kol (James Coll)

  • 0:07 - 0:10
    Pomislite na trenutak na Ustav SAD-a.
  • 0:10 - 0:12
    Šta vam prvo pada na pamet?
  • 0:12 - 0:14
    Sloboda govora?
  • 0:14 - 0:16
    Zaštita od nezakonitog pretresa?
  • 0:16 - 0:18
    Pravo držanja i nošenja oružje?
  • 0:18 - 0:20
    Ovi paragrafi se toliko često citiraju
  • 0:20 - 0:23
    da teško možemo zamisliti
    dokument bez njih,
  • 0:23 - 0:27
    ali baš to su pisci Ustava uradili.
  • 0:27 - 0:30
    Spisak sloboda pojedinaca
    poznat kao Povelja o pravima
  • 0:30 - 0:32
    nije postojao u prvobitnom tekstu
  • 0:32 - 0:35
    i nije pridodat još tri godine.
  • 0:35 - 0:38
    Da li to znači da ih osnivači
    nisu uzeli u obzir?
  • 0:38 - 0:42
    Odgovor seže do samih korena
    samog Ustava.
  • 0:42 - 0:46
    Čak i pre prvih hitaca
    Američke revolucije,
  • 0:46 - 0:49
    trinaest kolonija je sarađivalo
    preko privremene vlade
  • 0:49 - 0:51
    zvane Kontinentalni kongres.
  • 0:51 - 0:54
    Za vreme rata 1781. godine,
  • 0:54 - 0:56
    usvojeni su Članci o Konfederaciji
  • 0:56 - 0:59
    kao prva istinski nacionalna vlada.
  • 0:59 - 1:01
    Međutim, osnivanje nove nacije
  • 1:01 - 1:03
    pokazaće se kao lakše
    nego upravljanje njome.
  • 1:03 - 1:07
    Kongres nije imao moć da učini
    da se države pridržavaju svojih zakona.
  • 1:07 - 1:10
    Kada se pokazalo da nacionalna vlada
    nije u stanju da prikupi sredstva,
  • 1:10 - 1:12
    primeni inostrane sporazume
  • 1:12 - 1:13
    ili da suzbije pobune,
  • 1:13 - 1:16
    bilo je jasno da je neophodna reforma.
  • 1:16 - 1:20
    Stoga su u maju 1787. godine
    sve države osim Rod Ajlanda
  • 1:20 - 1:24
    poslale delegate u Filadelfiju
    na ustavnu konvenciju.
  • 1:24 - 1:29
    Većina ovih delegata podržavala je
    uvođenje novog nacionalnog ustava
  • 1:29 - 1:32
    da bi se formirala jača savezna vlada.
  • 1:32 - 1:35
    Zahvaljujući kompromisima u pitanjima
    poput državnog predstavništva,
  • 1:35 - 1:36
    oporezivanja
  • 1:36 - 1:39
    i načina odabira predsednika,
  • 1:39 - 1:41
    njihov predlog je postepeno dobio podršku.
  • 1:41 - 1:44
    Međutim, konačni tekst,
    napisan u septembru,
  • 1:44 - 1:48
    tek je trebalo da bude odobren
    na konvencijama održanim u državama.
  • 1:48 - 1:50
    Tokom narednih nekoliko meseci,
  • 1:50 - 1:54
    debatovalo se o ratifikaciji
    širom mlade nacije.
  • 1:54 - 1:56
    Među onima koji su se zalagali
    za novi dokument
  • 1:56 - 1:59
    bili su vodeći državnici
    Aleksander Hamilton,
  • 1:59 - 2:00
    Džejms Medison
  • 2:00 - 2:01
    i Džon Džej.
  • 2:01 - 2:04
    Zajednički zu izneli
    ubedljive filozofske argumente
  • 2:04 - 2:08
    u prilog svojih stanovišta
    u seriji od 85 eseja,
  • 2:08 - 2:11
    danas poznatih kao Federalistički spisi.
  • 2:11 - 2:13
    Međutim, drugi su smatrali
    da je Ustav previše obuhvatan
  • 2:13 - 2:15
    i da bi centralizovanija vlast
  • 2:15 - 2:20
    vratila države u neku vrstu tiranije
    iz koje su upravo pobegli.
  • 2:20 - 2:22
    Ti antifederalisti
    bili su naročito zabrinuti
  • 2:22 - 2:27
    zbog očiglednog nedostatka zaštite
    sloboda pojedinaca u tekstu.
  • 2:27 - 2:29
    Dok su se konvencije nastavljale,
  • 2:29 - 2:30
    mnogi od ovih kritičara
  • 2:30 - 2:33
    napravili su zaokret
    od potpunog protivljenja Ustavu
  • 2:33 - 2:38
    ka insistiranju na dodavanju
    jasne deklaracije o pravima.
  • 2:38 - 2:41
    Koji su problem imali federalisti
    vezano za ovu ideju?
  • 2:41 - 2:43
    Dok su ih protivnici
    optuživali za despotizam,
  • 2:43 - 2:47
    želju da održe apsolutnu moć
    u centralnoj vladi
  • 2:47 - 2:50
    stvarni motivi su bili
    uglavnom praktične prirode.
  • 2:50 - 2:54
    Promena Ustava
    kada su ga već usvojile neke države
  • 2:54 - 2:57
    mogla bi da iskomplikuje čitav proces.
  • 2:57 - 3:01
    Što je još važnije, Medison je verovao
    da su ljudska prava već zagarantovana
  • 3:01 - 3:03
    kroz demokratski proces,
  • 3:03 - 3:07
    dok bi se dodavanjem dodatnih odredbi
    rizikovalo pogrešno tumačenje.
  • 3:07 - 3:10
    Neki su se bojali da bi stvaranje
    izričitog spiska stvari
  • 3:10 - 3:11
    koje vlada ne može da uradi
  • 3:11 - 3:14
    podrazumevalo da može da radi sve ostalo.
  • 3:14 - 3:18
    Nakon što je prvih pet država
    brzo usvojilo Ustav,
  • 3:18 - 3:20
    debata je postala intenzivnija.
  • 3:20 - 3:23
    Masačusets i nekoliko drugih država
  • 3:23 - 3:25
    usvojili bi ga samo
    ako bi mogli da predlože
  • 3:25 - 3:28
    sopstvene amandmane na razmatranje.
  • 3:28 - 3:31
    Vodeći federalisti su prepoznali potrebu
    za postizanjem kompromisa
  • 3:31 - 3:33
    i obećali da će im posvetiti dužnu pažnju.
  • 3:33 - 3:38
    Kada je ratifikacijom devet država
    Ustav konačno stupio na pravnu snagu,
  • 3:38 - 3:41
    ispunili su svoje obećanje.
  • 3:41 - 3:43
    Tokom sastanka prvog Kongresa
    Sjedinjenih Država,
  • 3:43 - 3:45
    predstavnik Džejms Medison
  • 3:45 - 3:49
    ustao je u Domu da bi predložio
    baš one amandmane
  • 3:49 - 3:52
    za koje je prethodno smatrao
    da su nepotrebni.
  • 3:52 - 3:53
    Posle mnogo rasprave i revizija,
  • 3:53 - 3:55
    najpre u Kongresu,
  • 3:55 - 3:56
    a zatim i u državama,
  • 3:56 - 4:01
    deset amandmana je usvojeno
    15. decembra 1791. godine,
  • 4:01 - 4:05
    više od tri godine
    nakon što je Ustav SAD-a postao zakon.
  • 4:05 - 4:10
    Danas se svaka rečenica, reč
    i znak interpunkcije u Povelji o pravima
  • 4:10 - 4:14
    i dalje smatra suštinski značajnim
    za slobode koje Amerikanci uživaju,
  • 4:14 - 4:17
    iako su ih prvobitni tvorci izostavili.
Title:
Zašto Povelja o pravima prvobitno nije postojala u Ustavu SAD-а? - Džejms Kol (James Coll)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-wasn-t-the-bill-of-rights-originally-in-the-us-constitution-james-coll

Kada pomislite na Ustav SAD-a, šta vam prvo pada na pamet? Sloboda govora? Pravo nošenja oružja? Ovi paragrafi se toliko često citiraju da teško možemo zamisliti dokument bez njih, ali spisak sloboda pojedinaca
poznat kao Povelja o pravima nije postojao u prvobitnom tekstu i nije pridodat još tri godine. Zašto nije? Džejms Kol se vraća korenima Ustava da bi to otkrio.

Lekciju priredio: Džejms Kol, animacija: Augenblik Studio.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:33

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.