Skrivena značenja u filmovima za decu - Kolin Stouks (Colin Stokes) na TEDxBeaconStreet

Gledanje "Čarobnjaka iz Oza" i "Ratove zvezda" sa sinom i ćerkom nagnalo je eksperta za komunikaciju Kolina Stouksa da se zapita o pričama koje mi slavimo. Zahvaljujući rastu svesti o rodnoj jednakosti, svet je danas siguran za devojke u oklopu - ali da li su herojske potrage na koje smo navikli zapravo pomalo ograničavajuće? Ovaj zabavan i provokantan govor sa TEDxBeaconStreet događaja doprineće da preispitate vaše omiljene filmove.

Znate, moj omiljeni deo očinstva

su filmovi koje mogu da gledam.

Volim da podelim omiljene filmove
sa svojom decom

i kad mi je ćerka imala četiri godine,
gledali smo zajedno "Čarobnjak iz Oza".

U potpunosti je vladao
njenom maštom mesecima.

Njen omiljeni lik
je bila Glinda, naravno.

Dao joj je sjajan izgovor
da nosi svetlucavu haljinu i štapić.

Znate, ukoliko gledate film
dovoljno puta

počnete shvatati
koliko je neobičan.

Živimo u današnjici i odgajamo svoju decu

u nekoj vrsti spektakularnog industrijskog
kompleksa dečije fantazije.

Ali "Čarobnjak iz Oza" je stajao sam,
nije započeo takav trend.

Četrdeset godina kasnije
se trend zaista prihvatio

sa, zanimljivo, drugim filmom u kome su
jedan metalni i krznati lik

spašavali devojku obučeni
kao neprijateljski čuvari.

(Smeh)

Da li znate o čemu pričam?
(Smeh)

Postoji velika razlika
između ova dva filma,

nekoliko zaista značajnih razlika
između filma "Čarobnjak iz Oza"

i svih filmova
koje danas gledamo.

Jedna od njih je vrlo malo nasilja
u "Čarobnjaku iz Oza".

Majmuni su agresivni
koliko i drveće jabuke.

Ali mislim da je "Čarobnjak iz Oza" snimljen danas,
čarobnjak bi rekao,

"Doroti, ti si spasilac Oza
koga je pročanstvo predskazalo.

Upotrebi svoje magične cipele
da poraziš

kompjuterski stvorene armije
zle veštice."

Ne dešava se to tako.

Još jedna stvar koja je zaista jedinstvena kod
"Čarobnjaka iz Oza" jeste ta

što su svi herojski, mudri čak
i zli likovi ženski likovi.

Ovo sam počeo da zapažam

kada sam pokazao "Star Wars"
svojo ćerki,

što je bilo godinama kasnije
i situacije je bila drugačija.

Tad sam imao već i sina.

On je imao samo 3 godine tad.

Nismo mu dozvolili da gleda.
Bio je previše mlad za to.

Ali on je bio drugo dete
i nivo nadzora je opao.

(Smeh)

Ušetao je unutra i to je na njega imalo uticaj
kao što mama-patka ima na svoje pače.

Da li zaključuje da postoje
samo momci u univerzumu,

izuzev Tetke Beru i naravno,
ove princeze koja je zaista kul

ali koja nekako stalno čeka
tokom filma

da bi mogla da nagradi
heroja medaljom

i namigne mu da mu se zahvali
što je spasao svemir,

što on čini magijom sa
kojom je rođen.

Uporedite ovo sa 1939.
i "Čarobnjakom iz Oza".

Kako Doroti pobeđuje?

Tako što se sprijatelji sa svima
i liderstvom.

U takvom svetu želim da odgajam svoju decu.

Zašto ima toliko nasilja,
sa velikim N kod nasilja,

u filmovima za našu decu

i tako malo Puteva od žutih cigala?

Znam iz svog iskustva
da Princeza Leja nije dala

adekvatan kontekst koji
bih mogao upotrebiti

u razjašnjavanju muško-ženskih
odnosa sveta odraslih.

(Smeh)

Znate, postojao je svojevrstan
momenat prvog poljupca

kad sam zaista očekivao
da će početi špica

jer to je kraj filma, zar ne?

Ispunio sam zadatak, dobio sam devojku,
zašto još uvek stojiš tu? (Smeh)

Filmovi su veoma, veoma fokusirani
na pobedu nad zlikovcima

i dobijanju nagrade
i nema mnogo mesta

za ostale veze i putovanja.

To je otprilike kao da, ako ste dečak,
vi ste blentava životinja

a ako ste devojčica, morate
nositi svoj borilački kostim.

Mislim, postoji gomila izuzetaka

i zaštitiću sve Diznijeve princeze
pred bilo kim od vas.

Ali oni šalju poruku i dečacima.
Dečaci nisu baš ciljna publika.

Oni čine fenomenalan posao
podučavajući devojčice

kako da se zaštite protiv patrijarhata,

ali ne pokazuju nužno i dečacima

kako bi oni trebalo da se
zaštite od patrijarhata.

Nema uzora za njih.

I mi takođe imamo sjajne žene
koje pišu nove priče za našu decu.

I koliko god da su trodimenzionalne i izvrsne
Hermiona i Katnis,

ovo su i dalje ratni filmovi.

I naravno, najuspešniji studio
svih vremena

nastavlja da izbacuje
klasik za klasikom,

u svakom od njih se radi
o putovanju dečaka ili muškarca

ili dva muškarca koji su prijatelji
ili muškarca i njegovog sina

ili dva muškarca koji
odgajaju devojčicu.

Do, kao što i mnogi od vas pomišljaju,
ove godine

kad su se konačno pojavili
sa filmom "Brave".

Preporučujem svima vama. Ima ga na videu.
(Smeh)

Sećate se šta su kritičari rekli kad
se "Brave" pojavio?

"Ah, ne mogu da verujem, Piksar
je napravio film o princezi".

E sad, skoro nijedan od ovih filmova
nije položio Bekdel test.

Alison Bekdel je ilustrator stripova
i sredinom 80-tih

je snimila razgovor vođen
sa jednim prijateljem,

o ocenjivanju filma
koji su videli.

Jako je jednostavno.
Samo tri pitanja treba da postavite:

da li ima više od jednog ženskog karaktera
koji ima tekst u filmu?

Dakle, pokušajte sa tim.
(Smeh)

Da li ove žene pričaju međusobno u filmu?
(Smeh)

I da li razgovaraju o nečemu drugom

osim momku koji se obema sviđa?

(Smeh)

Je l' tako?
Hvala vam.

(Aplauz)

Hvala vam puno.

Dve žene koje postoje i pričaju
jedna s drugom o stvarima.

Dešava se. Video sam.

Dakle, da pogledamo brojke.

2011., sto najpopularhijih filmova.

Šta vi mislite koliko od njih
ima zapravo ženske protagoniste?

Jedanaest.

Ali postoji broj koji je veći od ovog,

koji će iznenaditi ovu salu.

Prošle godine, Njujork Tajms je objavio studiju
koju je vlada sprovela.

Evo šta kaže.

Jedna od pet žena u Americi kaže

da je bila seksualno zlostavljana
nekad u svom životu.

Ne mislim da je to krivica
popularne zabave.

Ne mislim da filmovi
za decu imaju išta sa tim,

ali nešto ne ide kako treba

i kad čujem tu statistiku,

jedna od stvari na koje pomislim je,
to je mnogo seksualnih siledžija.

Ko su ovi momci?
Šta oni uče?

Šta ne uspevaju da nauče?

Da li oni prihvataju priču
da je posao muškaraca heroja

da poraze zlikovca nasiljem
i onda pokupe nagradu,

a to je žena koja nema prijatelje
i ne zna da govori?

Da li mi upijamo tu priču?

Znate, kao roditelj sa privilegijom
da odgajam ćerku,

kao i svi vi koji radite istu stvar,

smatramo ovakav svet i
ovu statistiku veoma uznemiravajućom

i mi želimo da ih pripremimo.

Imamo sredstva na raspolaganju
kao što je žensko zajedništvo
i nadamo se da će pomoći.

Ali zapitao sam se, da li će ih žensko zajedništvo
zaštititi ako u isto vreme,

aktivno ili pasivno, učimo svoje sinove
da održe svoju momačku moć?

I ovde većinom govorim očevima.

Mislim da moramo pokazati našim sinovima
jednu novu definiciju muževnosti.

E sad, definicija muževnosti
se već izobrazila.

Mislim, čitali ste o tome
kako nova ekonomija

menja uloge negovatelja
i onih koji zarađuju pare.

Svi smo toga svesni.

Naši sinovi će morati da pronađu
način da se prilagode

ovim novim međusobnim
odnosima.

I mislim da ih zaista moramo naučiti
i pokazati im

kako je pravi muškarac neko ko
veruje svojim sestrama i poštuje ih,

i želi biti u njihovom timu
i usprotiviti se pravim lošim momcima,

a to su muškarci koji
žele zlostavljati žene.

I mislim da je naš zadatak u "Netflix queue"
da tražimo takve filmove

koji su položili Bekdel test,
ako ih možemo pronaći,

i da pronađemo heroine, koje postoje,
koje pokazuju hrabrost,

koje spajaju ljude i teraju naše sinove
da se poistovete sa tim heroinama,

i kažu: "Želim da budem u njihovom timu",

jer će oni biti u njihovom timu.

Kad sam pitao svoju ćerku ko je njen
omiljeni karakter u "Ratovima zvezda",

znate šta je rekla?

Obi-Van.

Obi-Van Kenobi i Glinda.

Šta je kod njih slično?

Mislim da su upravo oni ti u filmu
koji znaju više od ostalih

i vole da dele svoje znanje

sa drugim ljudima da im pomognu
da dostignu svoj potencijal.

Oni su vođe.

Volim takvu vrstu potrage
za svoju ćerku

i volim takvu vrstu potrage
za svog sina.

Želim više takvih potraga.

Želim manje potraga u kojima
je mom sinu rečeno da se bori sam

i više potraga u kojima on vidi da je
njegov posao da se pridruži timu,

možda timu koji vode žene,

da pomogne ljudima da postanu
bolji i da budu bolji ljudi,

kao što je
"Čarobnjak iz Oza".

Hvala vam.

(Aplauz)