Istorija Kubanske raketne krize - Metju A. Džordan (Matthew A. Jordan)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-history-of-the-cuban-missile-crisis-matthew-a-jordan

Zamislite da živite sa svešću da u bilo kom momentu, vi i svi koje poznajete, biste mogli da budete zbrisani pritiskom na dugme. Ovo je bila stvarnost za milione ljudi tokom perioda od 45 godina nakon Drugog svetskog rata, perioda poznatog kao Hladni rat. Metju A. Džordan objašnjava istoriju iza vrhunca sve ove panike - trinaest dana Kubanske raketne krize.

Lekcija: Metju A. Džordan; animacija: Patrik Smit.

Nije teško zamisliti svet,
u kom u bilo kom momentu

vi i svi koje poznajete biste mogli
da budete zbrisani bez upozorenja,

pritiskom na dugme.

To je bila stvarnost za milione ljudi
tokom perioda od 45 godina

nakon Drugog svetskog rata,

perioda poznatog kao Hladni rat.

Tokom planetarnog sukoba
Sjedinjenih Država i Sovjetskog saveza

obe strane su znale da druga strana ima
nuklearno oružje u stanju da ih uništi.

A uništenje nikad nije bilo bliže
na vidiku kao tokom trinaestodnevne

Kubanske raketne krize.

SAD su 1961. neuspešno pokušale da svrgnu
novoizabranu komunističku vladu Kube.

Taj neuspeli pokušaj je poznat
kao Zaliv svinja

i ubedio je Kubu
da zatraži pomoć od SSSR-a.

Sovjetski premijer Nikita Hruščov
se rado povinovao,

šaljući u tajnosti nauklearne rakete Kubi,

ne samo da bi zaštitio ostrvo,

već da bi neutralisao pretnje
od raketa SAD-a u Italiji i Turskoj.

Dok su američki obaveštajci otkrili plan,

materijali za pravljenje raketa
su već bili isporučeni.

Na hitnom sastanku 16. oktobra 1962,

vojni savetnici su zahtevali
vazdušni napad na raketna skloništa

i invaziju ostrva.

No predsednik Džon F. Kenedi
je odabrao smotreniji pristup.

Najavio je 22. oktobra
da će američka mornarica

presretati sve pošiljke za Kubu.

Postojao je samo jedan problem:

mornarička blokada
se smatrala ratnim činom.

Iako je to predsednik nazvao karantinom

koji nije blokirao osnovne potrepštine,

Sovjetima se nije svidela ta razlika.

U pismu zgražavanja upućenom Kenediju,

Hruščov je napisao: "Narušavanje slobode
korišćenja međunarodnih voda

i međunarodnog vazdušnog prostora
je čin agresije

koji gura čovečanstvo ka ambisu
svetskog rata nuklearnim raketama."

Tako je počelo najzategnutijih
šest dana Hladnog rata.

Dok su SAD zahtevale uklanjanje raketa,

Kuba i SSSR su insistirali
da je to radi samoodbrane.

I kako su nastavili da se naoružavaju,

SAD su se pripremale za moguću invaziju.

Špijunski avion, kojim je upravljao
major Rudolf Anderson je 27. oktobra

oboren sovjetskim projektilom.

Istog dana, sovjetska podmornica
s nuklearnim naoružanjem je pogođena

malom dubinskom bombom s mornarice SAD-a
kojom joj je signalizirano da izroni.

Komandiri na podmornici, bejavši
preduboko da bi komunicirali s površinom,

mislili su da je rat počeo i spremali
su se da ispale nuklearni torpedo.

Tu odluku su morala jednoglasno
da donesu tri oficira.

Kapetan i politički oficir
su obojica odobrili lansiranje,

no Vasilij Arhipov,
drugi po rangu, je odbio.

Njegova odluka je spasila dan,
a moguće i svet.

Međutim, kriza nije bila gotova.

Prvi put u istoriji,

SAD vojska je proglasila DEFCON 2,

spremnost na odbranu
u slučaju nuklearnog rata.

Sa stotinama nuklearnih raketa
spremnih za lansiranje,

metaforički sat sudnjeg dana
otkucavao je minut do ponoći.

No, nastavilo se sa diplomatijom.

U Vašingtonu se državni tužilac
Robert Kenedi

u tajnosti sastao sa sovjetskim
ambasadorom Anatolijem Dobrinjinom.

Nakon intenzivnih pregovora,
stigli so do sledećeg predloga.

SAD će da uklone svoje rakete
iz Turske i Italije

uz obećanje da nikad neće napasti Kubu,

u zamenu za sovjetsko povlačenje
iz Kube pod nadzorom UN-a.

Čim je sastanak završen,

Dobrinjin je poslao telegram Moskvi
s rečima da je ključni momenat

i da ne bi trebalo propustiti priliku.

I u 9 ujutru sledećeg dana,

stigla je poruka od Hruščova

kojom je javljeno da će ukloniti
sovjetske rakete iz Kube.

Kriza je time završena.

Dok su ih svojevremeno kritikovale
njihove cenjene vlade

zbog pregovaranja s neprijateljem,

savremena istorijska analiza
pokazuje izuzetno divljenje

prema sposobnosti Kenedija i Hruščova
da diplomatski reše krizu.

No uznemirujuće naravoučenije
je da mala greška u komunikaciji

ili odluka komandira u deliću sekunde
su mogli da osujete sve njihove napore,

kao što se umalo i desilo da nije bilo
hrabre odluke Vasilija Arhipova.

Kubanska raketna kriza je razotkrila
koliko je krhka ljudska politika

u poređenju sa zastrašujućom moći
koju može da oslobodi.