Nensi Lublin (Nancy Lublin): Slanje poruka koje spasava živote

Kada je Nensi Lublin počela da šalje poruke tinejdžerima da bi pomogla svojoj organizaciji za odbranu društvenih prava, ono što je otkrila bilo je šokantno -- počeli su da joj šalju poruke o svojim problemima, od maltretiranja do depresije i zlostavljanja. Zato je pokrenula kriznu SMS liniju samo za poruke, a rezultati bi mogli biti mnogo značajniji nego što je očekivala.

Za većinu vas, ovo je uređaj

koji treba kupiti, prodati, igrati igrice,

gledati klipove.

Mislim da može biti spasonosan.

Mislim da bi zaista mogao da spasi više zivota

od penicilina.

Slanje poruka:

ja kažem slanje poruka, a većina vas
misli na slanje seksualnih poruka,

većina vas misli na razvratne slike koje vidite --

nadam se da nisu vaša deca ta
koja ih šalju nekom drugom --

ili pokušava da prevede skraćenicu

LOL, LMAO, HMU.

Sa ovim vam mogu pomoći kasnije.

Ali roditelji u sobi

znaju da je slanje poruka zapravo

najbolji način da komuniciraju sa svojom decom.

Može biti i jedini način da komuniciraju sa svojom decom.

(Smeh)

Prosečan tinejdžer pošalje 3 339
tekstualnih poruka mesečno,

sem ako nije devojka, tada je približno 4 000.

A tajna je da ona otvori svaku od njih.

Slanje poruka ima stopostotni procenat otvaranja.

Sada su roditelji stvarno zabrinuti.

To je stopostotni procenat otvaranja

čak i ako vam ona ne odgovori

kada je pitate da li dolazi kući na večeru.

Tvrdim vam da ona pročita tu poruku.

To nije neki prigradski tinejdžerski
fenomen korišćenja iPhonea.

Kucanje poruka zapravo prekoračuje

kod manjine i urbane omladine.

Znam ovo jer u DoSomething.org,

što je najveća organizacija

za tinejdžere i socijalne promene u Americi,

pre oko 6 meseci smo se skoncentrisali

i fokusirali na tekstualne poruke.

Sada šaljemo oko 200 000 poruka
mladima nedeljno

o radu na našim kampanjama koje
njihove škole čine zelenijim

ili o pitanjima beskućnika i sličnim stvarima.

Nalazimo da je ovaj način oko 11 puta
delotvorniji nego e-mail.

Takođe nailazimo na nenamerne posledice.

Dobijamo povratne poruke kao ove.

"Ne želim da idem u školu danas.

Dečaci me zovu peder."

"Sekla sam se, moji roditelji su otkrili,

pa sam prestala.

Ali sam opet počela pre sat vremena."

Ili: "On ne prestaje da me siluje.

Rekao mi je da ne kažem nikome.

to je moj otac. Jeste li tu?"

Poslednju poruku smo zaista primili.

I da, tu smo.

Neću zaboraviti dan kada smo primili tu poruku.

To je bio dan kada smo rešili

da moramo da napravimo kriznu SMS liniju.

Jer to nije ono što mi radimo.

Mi stvaramo društvene promene.

Deca nam šalju ove poruke

jer im je slanje poruka tako blisko i zgodno,

a nemaju nikom drugom da se obrate,

pa ih šalju nama.

Razmislite o tome, krizna SMS linija,
prilično je snažno.

Brzo je, prilično privatno.

Niko vas ne čuje, samo tiho kucate poruku.

U realnom vremenu.

Možemo pomoći milionima tinejdžera
savetovanjem i upućivanjem.

To je sjajno.

Ali ono što je zaista fenomenalno su podaci.

Jer mi nije potpuno ugodno samo da pomognem toj devojci

savetima i uputima.

Želim da sprečim da se ta sranja dešavaju.

Dakle, razmislite o policajcu.

Postoji nešto u Njujorku.

Policija je to napraviila. Nekada je to bio
samo nasumični policijski posao.

Onda su počeli da mapiraju zločine.

Počeli su da prate i nadgledaju

sitne krađe, pozive, sve te stvari --

praveći suštinske grafikone budućnosti.

Pronašli su stvari kao na primer,

kada vidite kristalni met na ulici,

ako dodate prisustvo policije,

možete da obuzdate inače neizbežnu bujicu

napada i pljački koje bi se inače dogodile.

Zapravo, godinu dana pošto

je njujorška policija pokrenula CompStat,

stopa ubistava je pala za 60 posto.

Pomislite na podatke krizne SMS linije.

Nema popisivanja maltretiranja
ili zlostavljanja u vezama

i poremećaja u ishrani i sečenja i silovanja --

nema popisivanja.

Možda postoje neke studije, neke longitudinalne studije,

koje mnogo koštaju i oduzimaju mnogo vremena.

Možda postoji neki dokaz u vidu anegdote.

Zamislite da imate podatke u realnom vremenu

o svakom od ovih problema.

Možete da obavestite zakonodavstvo.

Možete da obavestite politiku školstva.

Možete reći direktoru:

"Imate problem svakog četvrtka u 3 sata.

Šta se dešava u vašoj školi?"

Možete videti neposredan uticaj zakonodavstva

ili govor pun mržnje koji neko
održava na školskom okupljanju

i videti koji rezultat imate.

Ovo je za mene,

moć slanja poruka i moć podataka.

Jer dok god ljudi pričaju o podacima,

omogućavajući da Facebook

iskopa mog prijatelja iz trećeg razreda,

ili da Target zna kada je vreme
da kupim još pelena

ili da neki lik napravi bolji bejzbol tim,

zaista sam uzbuđena zbog moći podataka
i moći slanja poruka

koje mogu da pomognu tom detetu da ode u školu,

da pomognu toj devojci da prestane da se seče u kupatilu

i apsolutno da pomognu toj devojci koju otac siluje.

Hvala vam.

(Aplauz)